Ксилитол пентанитрате

Ксилитол пентанитрат (КСПН) је примарни експлозив са нитрираним естарима [1][2] који је први синтетизовао Габријел Бертран 1891. године. [3] Органи за спровођење закона су се заинтересовали за КСПН заједно са еритритол тетранитратом (ЕТН) и пентаеритритол тетранитратом (ПЕТН) због њихове лакоће синтезе, што их чини доступним хемичарима аматерима и терористима. [4][5]


Својства

уреди

На собној температури КСПН постоји као бела кристална чврста супстанца. Када се загреје на 163 °Ц (325 °Ф; 436 К), течни ксилитол пентанитрат почиње да пуцкета и производи тамну пару. Када се разложи, сваки грам КСПН производи 200 мЛ гаса, што га чини експлозивом високих перформанси. [1]

Анализа утицаја Роттер-а КСПН-а је показала цифру неосетљивости од 25 (РДX = 80). КСПН је показао сличну осетљивост на електрично статичко пражњење као ЕТН и ПЕТН. [1]

Синтеза

уреди

Ксилитол пентанитрат настаје реакцијом ксилитол пентаацетата са димећом азотном киселином и глацијалном сирћетном киселином. [3]

Потпуна оксидација

уреди

Слично као ЕТН, КСПН има позитиван баланс кисеоника, што значи да угљеник и кисеоник у молекулу могу бити потпуно оксидовани без додавања другог оксидационог средства.

 

Разлагањем четири молекула КСПН-а ослобађају се три О2. Молекули слободног кисеоника се могу користити за оксидацију додане металне прашине или експлозива са негативним балансом кисеоника као што је ТНТ.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в Старк, Келлy‐Анне С.; Алвино, Јасон Ф.; Киркбриде, К. Паул; Сумбy, Цхристопхер Ј.; Метха, Грегорy Ф.; Ленехан, Цлаире Е.; Фитзгералд, Марк; Wалл, Цраиг; Митцхелл, Марк; Приор, Цхад (2019). „Црyстал Струцтуре, Сенситивенесс анд Тхеоретицал Еxплосиве Перформанце оф Xyлитол Пентанитрате (XПН)”. Пропеллантс, Еxплосивес, Пyротецхницс (на језику: енглески). 44 (5): 541—549. ИССН 0721-3115. С2ЦИД 109872121. дои:10.1002/преп.201800337. 
  2. ^ Клапöтке, Тхомас M. (2021-01-18). „X”. О-З (на језику: енглески). Де Груyтер. стр. 2027—2030. ИСБН 978-3-11-067255-8. дои:10.1515/9783110672558-019. 
  3. ^ а б Wригхт, I. Г.; Хаywард, L. D. (1960). „Тхе Пентитол Пентанитратес”. Цанадиан Јоурнал оф Цхемистрy. 38 (2): 316—319. ИССН 0008-4042. дои:10.1139/в60-045. 
  4. ^ Yан, Qи-Лонг; Кüнзел, Мартин; Земан, Сватоплук; Свобода, Роман; Бартошковá, Моника (2013). „Тхе еффецт оф молецулар струцтуре он тхермал стабилитy, децомпоситион кинетицс анд реацтион моделс оф нитриц естерс”. Тхермоцхимица Ацта (на језику: енглески). 566: 137—148. дои:10.1016/ј.тца.2013.05.032. 
  5. ^ Донг, Јун; Yан, Qи-Лонг; Лиу, Пеи-Јин; Хе, Wеи; Qи, Xиао-Феи; Земан, Сватоплук (2018). „Тхе цоррелатионс амонг детонатион велоцитy, хеат оф цомбустион, тхермал стабилитy анд децомпоситион кинетицс оф нитриц естерс”. Јоурнал оф Тхермал Аналyсис анд Цалориметрy (на језику: енглески). 131 (2): 1391—1403. ИССН 1388-6150. С2ЦИД 102678177. дои:10.1007/с10973-017-6706-5. 

Спољашње везе

уреди