Кршење ауторских права

Кршење ауторских права (колоквијално звано пиратство или пиратерија) употреба је радова заштићених законом о ауториским правима без дозволе за употребу где је такво допуштење потребно, чиме се на тај начин повређују одређена ексклузивна права додељена власнику ауторских права, као што је право репродукције, дистрибуције, приказивања или извођења заштићеног дела или прављења изведених дела. Носилац ауторских права обично је творац дела, издавач или друга компанија којој су ауторска права додељена. Носиоци ауторских права рутински се позивају на законске и технолошке мере ради спречавања и кажњавања кршења ауторских права.

Оглас за услуге припреме ауторских права и патента из 1906. године, када су у САД још увек биле неопходне формалности регистрације ауторских права

Спорови о кршењу ауторских права обично се решавају директним преговарањем, процесом обавештења и уклањања, или судским спором пред грађанским судом. Масовна или велика комерцијална кршења, посебно када се ради о фалсификовању, понекад се прогоне путем кривичног правосудног система. Промена јавних очекивања, напредак дигиталне технологије и све већи досег Интернета довели су до тако раширеног, анонимног кршења закона да се индустрије зависне од ауторских права сада у мањој мери фокусирају на потрагу за појединцима који онлајн траже и деле садржај заштићен ауторским правима, а у већој мери на проширивање закона о ауторским правима тако да се препознају и кажњавају као посредни прекршитељи пружаоци услуга и дистрибутери софтвера за које се каже да олакшавају и подстичу појединачна дела кршења од стране других.

Процене стварног економског утицаја кршења ауторских права јако се разликују и зависе од многих фактора. Ипак, носиоци ауторских права, представници индустрије и законодавци дуго су карактерисали кршење ауторских права као пиратство или крађу - језик који неки амерички судови сада сматрају пежоративним или на други начин спорним.

Терминологија

Изрази пиратство и крађа често су повезани са кршењем ауторских права. Првобитно значење пиратерије је „пљачка или илегално насиље на мору”, али тај се термин вековима користи као синоним за дела кршења ауторских права. Крађа наглашава потенцијалну комерцијалну штету од кршења ауторских права. Међутим, ауторска права су врста интелектуалне својине, област права која се разликује од оне која обухвата пљачку или крађу, кривична дела која се односе само на материјалну имовину. Не доводе сва кршења ауторских права до комерцијалних губитака, и амерички Врховни суд пресудио је 1985. да се кршење ауториских права не може лако изједначити са крађом.

Ово је дубље разматрано у случају МПАА против Хотфајла, где је судија Катлин M. Вилијамс одобрила захтев да се МПАА лиши употребе речи чији појава је била превасходно „пежоративна”. На овој листи је била реч „пиратство”, чија употреба, како је захтев одбране навео, не служи никаквој судској сврси, већ да заблуди и надражи пороту.

„Пиратство”

Пиратско издање рада немачког филозофа Алфреда Шмита (Амстердам, ца. 1970)

Израз „пиратство” коришћен је за неовлашћено копирање, дистрибуцију и продају дела заштићених ауторским правима. Пракса да се кршење ексклузивних права на креативним делима означава као „пиратство” претходила је статуторним законима о ауторским правима. Пре успостављања Статута краљице Ане из 1710. године, Stationers' Company из Лондона 1557. године добила је краљевску повељу којом је компанији дат монопол на објављивање и била је задужена за спровођење повеље. Члан 61 из 1994. године Споразума о трговинским аспектима права интелектуалне својине (ТРИПс) захтева кривичне поступке и казне у случајевима „намерног фалсификовања жига или пиратског кршења ауторских права у комерцијалном обиму.” Пиратство се традиционално односи на дела кршења ауторских права, намерно почињена ради финансијске добити, иако су у новије време власници ауторских права описали онлајн кршење ауторских права, посебно у вези са дистрибуцијом датотека на рачунарским мрежама, као „пиратство”. Ричард Столман и ГНУ пројекат критиковали су употребу речи „пиратство” у тим ситуацијама, рекавши да издавачи користе реч да би се позвали на „копирање које не одобравају” и да „они [издавачи] подразумевају да је то етички еквивалентно нападима бродова на отвореном мору, отмици и убијању људи на њима.”

„Крађа”

Власници ауторских права често називају кршење ауторских права крађом. У закону о ауторским правима кршење се не односи на крађу физичких предмета којим се одузима власнички иметак, већ на случај у коме неко употребљава једно од ексклузивних права власника ауторских права без одобрења. Судови разликују кршење ауторских права и крађу. На пример, Врховни суд Сједињених Америчких Држава пресудио је у случају Даулинг против Сједињених Држава (1985) да шверцовани фонорекорди нису украдена имовина. Уместо тога,

„кршење у ауторских права се не може лако поистоветити са крађом, конверзијом или преварама. Закон о ауторским правима чак користи посебан израз да би дефинисао некога ко злоупотребљава ауторска права: [...] прекршилац ауторских права.”

Суд је заузео становиште да су у случају кршења ауторских права делокруг загарантован власнику ауторских права законом о ауторским правима - одређена ексклузивна права - угрожена, али да никаква контрола, физичка или другачија, није преузета над ауторским правима, нити је носиоц ауторских права у потпуности лижен употребе ауторских права, нити остваривања држаних ексклузивних права.

Пресудом суда из Источне Немачке из 1979. године утврђено је да софтвер није „ни научни рад нити стваралачко достигнуће“ и да није подобан за заштиту ауторских права.

Литература

• Хамерман, Сарах (11. 9. 2015). „ПИРАТЕ ЛИБРАРИЕС анд тхе фигхт фор опен информатион”. Тхе Медиа. 
• Дека, Маитраyее (2017). „Цалцулатион ин тхе пирате базаарс” (ПДФ). Јоурнал оф Цултурал Ецономy. 10 (5): 450—461. С2ЦИД 56318191. дои:10.1080/17530350.2017.1352009. 
• Хортен, Моница (2012). Тхе Цопyригхт Енфорцемент Енигма – Интернет Политицс анд тхе Телецомс Пацкаге. Палграве Мацмиллан. ИСБН 978-0-230-32171-7. 
• Јохнс, Адриан (2009). Пирацy. Тхе Интеллецтуал Пропертy Wарс фром Гутенберг то Гатес. Тхе Университy оф Цхицаго Пресс. ИСБН 978-0-226-40118-8. 
• Караганис, Јое, ур. (2011). Медиа Пирацy ин Емергинг Ецономиес. Социал Сциенце Ресеарцх Цоунцил. ИСБН 978-0-9841257-4-6. 
• Росен, Роналд (2008). Мусиц анд Цопyригхт. Оxфорд Оxфордсхире: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-533836-2. 
• Еатон С. Дроне, А Треатисе он тхе Лаw оф Пропертy ин Интеллецтуал Продуцтионс, Литтле, Броwн, & Цо. (1879).
• Диетрицх А. Лоебер. „"Социалист" Феатурес оф Совиет Цопyригхт Лаw”. Цолумбиа Јоурнал оф Транснатионал Лаw. 23: 297—313,.  1984.
• Јосепх Лоwенстеин (2002). Тхе Аутхор'с Дуе : Принтинг анд тхе Прехисторy оф Цопyригхт. , Университy оф Цхицаго Пресс
• Цхристопхер Маy, "Тхе Венетиан Момент: Неw Тецхнологиес, Легал Инноватион анд тхе Институтионал Оригинс оф Интеллецтуал Пропертy", Прометхеус, 20(2), 2002.
• Миллар в. Таyлор, 4 Бурр. 2303, 98 Енг. Реп. 201 (К.Б. 1769).
• Лyман Раy Паттерсон (1968). Цопyригхт ин Хисторицал Перспецтиве. , Вандербилт Университy Пресс
• Ериц Андерсон. Пимпс анд Ферретс: Цопyригхт анд Цултуре ин тхе Унитед Статес, 1831–1891. , 2010. https://archive.org/details/PimpsAndFerretsCopyrightAndCultureInTheUnitedStates1831-1891
• Брендан Сцотт. „Цопyригхт ин а Фрицтионлесс Wорлд”. Фирст Мондаy. 6 (9).  (Септембер 2001), http://firstmonday.org/issues/issue6_9/scott/index.html Архивирано на сајту Wayback Machine (7. фебруар 2012).
• Цхарлес Форбес Ренé де Монталемберт, Тхе Монкс оф тхе Wест фром Ст Бенедицт то Ст Бернард, Wиллиам Блацкwоод анд Сонс, Лондон, 1867, Вол III.
• Аугустине Биррелл (1899). Севен Лецтурес он тхе Лаw анд Хисторy оф Цопyригхт ин Боокс. , Ротхман Репринтс Инц., 1899 (1971 репринт).
• Драхос, Петер; Браитхwаите, Јохн (2003). Информатион Феудалисм: Wхо Оwнс тхе Кноwледге Ецономy?. Неw Пресс. ИСБН 1-56584-804-7. 
• Паул Едwард Геллер (2000). Интернатионал Цопyригхт Лаw анд Працтице. , Маттхеw Бендер.
• Цомпутер Ассоциатес Интернатионал, Инц. в. Алтаи, Инц., 982 Ф.2д 693 (2д Цир. 1992)
• Армстронг, Елизабетх. Бефоре Цопyригхт: тхе Френцх боок-привилеге сyстем 1498-1526. Цамбридге Университy Пресс (Цамбридге: 1990)
• Сиегрист, Ханнес. Тхе Хисторy анд Цуррент Проблемс оф Интеллецтуал Пропертy (1600–2000). , ин: Аxел Зердицк ... (едс.), Е-мергинг Медиа. Цоммуницатион анд тхе Медиа Ецономy оф тхе Футуре, Хеиделберг 2004, п. 311–329.
• Гантз, Јохн; Роцхестер, Јацк Б. (2005). Пиратес оф тхе Дигитал Милленниум: Хоw тхе Интеллецтуал Пропертy Wарс Дамаге Оур Персонал Фреедомс, Оур Јобс, анд тхе Wорлд Ецономy. Уппер Саддле Ривер: Прентице Халл/Финанциал Тимес. ИСБН 0-13-146315-2. 
• Лöхр, Исабелла, Интеллецтуал цооператион ин транснатионал нетwоркс: тхе леагуе оф натионс анд тхе глобализатион оф интеллецтуал пропертy ригхтс, ин: Матхиас Алберт ... (едс.), Транснатионал политицал спацес. агентс - струцтурес - енцоунтерс, Франкфурт/Маин 2009, п. 58–88.
• Деазлеy, Ронан; Кретсцхмер, Мартин; Бентлy, Лионел (2010). Привилеге анд Пропертy: Ессаyс он тхе Хисторy оф Цопyригхт. Цамбридге: Опен Боок Публисхерс. ИСБН 978-1-906924-18-8. 
• Селле, Хендрик; "Опен Цонтент? Анциент Тхинкинг он Цопyригхт", Ревуе интернатионале де дроит де л’Антиqуитé 55 (2008) 469-84.

Спољашње везе

• Primary Sources on Copyright (1450–1900) (British, French, German, Italian, US documents)
• -аутхор= -