Википедија

Концептуална метафора

Концептуална метафора или појмовна метафора представља разумевање једног појма или појмовног домена помоћу другог појма или појмовног домена[1]. Појам љубави, тако, можемо разумети уз помоћ појма болести, као на пример метафору ЉУБАВ ЈЕ БОЛЕСТ: Разболео се од љубави према њој или Болесно га је волела.

Први појмовни домен је изворни домен и из њега се узимају концепти са конкретним значењем како би се објаснили апстрактни појмови из другог појмовног домена који се назива циљни. Уз помоћ појмова: разболети и болесно који припадају изворном домену, људи могу да схвате апстрактни појам љубав (циљни домен).

Метафора ЉУБАВ ЈЕ БОЛЕСТ није реч или израз који се користи у свакодневном говору. Она представљаја пресликавање између два појмовна домена – изворног домена болести и циљног домена љубави. Повезивање ова два домена је мисаони процес који је најчешће несвестан[2].

Концептуална метафора заснива се на мисаоном процесу, начину на који човек разуме и организује појмовни систем. То значи да концептуална метафора не постоји само у језику, она се у језику јавља у облику различитих израза, али пре свега јесте начин на који човек посматра свет око себе, начин на који човек размишља[3][4]. Потврда за овакво гледиште налази се у нејезичким реализацијама метафора, на пример, када у цртаном филму или стрипу бесној особи излази пара на уши или када предмете представљамо као људе (са очима, устима, осећањима и сл.). Исто тако, скулптуре, симболи, филмови, музика и сликарство подразумевају постојање концептуалних метафора. Без њих људи не би могли да разумеју значење које ови медијуми преносе[5]. Штавише, Лејкоф и Џонсон сматрају да је когнитивни систем, захваљујући коме су људи у стању да мисле и врше различите радње, у основи метафорички[1]. Овакво разумевање метафоре се у значајној мери разликује од разумевања метафоре као стилске фигуре. Док се метафора као стилска фигура посматра као украс који улепшава текст, концептуална метафора представља механизам мишљења. Могућност приближавања начину на који људи размишљају је управо оно што даје посебан значај изучавању концептуалних метафора[3].

Успостављање везе између конкретног и апстрактног појма

уреди

,,По класичној, и најпознатијој, теорији метафоре – теорији поређења – метафора се ствара на основу претходно постојеће сличности између два појма. [...] Тако, на пример, метафора ЖИВОТ ЈЕ КОЦКАРСКА ИГРА (која се препознаје у изразима као што су Није искористио животну шансу, Он је велики блефер, Она је добар играч итд.) омогућава нам да поступке у животу видимо као коцкарску игру, а њихове последице као добитке или губитке. [...] Лејкоф и Џонсон подвлаче да метафора има искуствене основе: утемељена је у нашем биолошком или културном искуству. Тако, на пример, знамо да, ако доливамо воду у чашу, ниво воде расте”[6]. На основу тог односа, настала је метафоре ВИШЕ ЈЕ ГОРЕ, МАЊЕ ЈЕ ДОЛЕ, коју препознајемо у изразима Цене су скочиле и Вредност евра је пала[3].

Пример концептуалне метафоре РАСПРАВА ЈЕ РАТ – Победио је у аргументацији, али само зато што сам се ја повукао. Његова тактика је била толико разорна да су сви заћутали. У расправи је био јако агресиван, зато је све збрисао.[3] Појмови: победа, повлачење, тактика, разорно, агресиван и збрисати у примерима изнад припадају домену рата. Рат је у овом случају конкретан појам који човек разуме из свог искуства – било да се ради о личном искуству или о искуству које се преноси путем историјских уџбеника, (документарних) филмова, књига и прича људи који су преживели рат. Међутим, расправа припада домену апстрактног, а да бисмо разумели шта је то расправа, морамо користити конкретне појмове који припадају неким другим доменима, у овом случају домену рата.

Пример концептуалне метафоре ЉУБАВ ЈЕ ПУТОВАЊЕ – Њихова веза више не води никуда осим ако не нађу начин да крену из почетка. Путеви су им се раздвојили. Иди где те срце води.[3] Појмови: водити некуда, кренути из почетка, ићи и раздвајање путева припадају домену путовања. На основу конкретног искуства путовања у свакодневном животу, издвајају се поједине карактеристике путовања које се сада примењују на апстрактни појам – љубав, како би људима тај појам био ближи и како би га разумели и објаснили.

Један циљни домен може се разумети уз помоћ више различитих изворних домена и обратно. Тако се, на пример, изворни домен рата користи да би се разумео и појам љубави, а не само појам расправе: ЉУБАВ ЈЕ РАТ – Освојио ју је погледом. Борила се за њега јер га је волела.

Појам путовања се, исто тако, користи за схватање различитих циљних домена, а не само љубави: ЖИВОТ ЈЕ ПУТОВАЊЕ – Напустио је овај свет. Морала је то да превазиђе јер са животом није могла кренути из почетка. Број комбинација изворних и циљних домена није ограничен, нити се увек може објаснити на који начин су изворни и циљни домен повезани.

Треба имати у виду да људи не размишљају свесно о свим сличностима које повезују конкретни и асптрактни домен кад се спомену апстрактне речи расправа или љубав, већ да они одређене карактеристике конкретног појма временом несвесно приписују апстрактном на основу неке сличности која постоји између њих. Неке концептуалне метафоре су универзалне и заједничке свим људима, док су друге великим делом условљене културом којој појединац припада[7].

Метафорички процес најчешће се заснива на принципу једносмерности. То значи да постоји концептуални модел ЉУБАВ ЈЕ ПУТОВАЊЕ и РАСПРАВА ЈЕ РАТ, али да обрнути смер – РАТ ЈЕ РАСПРАВА и ПУТОВАЊЕ ЈЕ ЉУБАВ углавном није могућ. Ипак, изучавање концептуалних метафора и даље траје, а различити аутори имају различите ставове о принципу једносмерности[3][4][5].

Врсте концептуалних метафора

уреди

Могу се издвојити три основне врсте концептуалних метафора:

  1. Структурне метафоре подразумевају да се један појмовни домен објашњава уз помоћ структуре другог појмовног домена. Пример структурне метафоре: ЉУБАВ ЈЕ ПУТОВАЊЕ. У датом примеру појмовни домен љубав објашњава се помоћу структуре појмовног домена путовање.
  2. Оријентационе метафоре засноване су на човековој просторној оријентацији, те самим тим обухватају појмове: горе-доле, унутра-споља, напред-назад, дубоко-плитко и друго. У ову групу спадају метафоре: СРЕЋА ЈЕ ГОРЕ или ДОБРО ЈЕ ГОРЕ односно ТУГА ЈЕ ДОЛЕ или ЛОШЕ ЈЕ ДОЛЕ. Примери оријентационих метафора: То му је подигло расположење. Лебдео је од среће. Немој се спуштати на тај ниво[3].
  3. Онтолошке метафоре подразумевају да догађаје, осећања, активности и сл. доживљавамо као ентитет или као супстанцу. Ако нешто доживљавамо као ентитет, онда можемо да идентификујемо његове карактеристике, да га меримо или/и да га видимо као узрок нечега[3]. Пример онтолошке метафоре: СИРОМАШТВО ЈЕ ЕНТИТЕТ – Сиромаштво је криво за нашу несрећу. Сиромаштво је достигло велике размере, морамо га смањити. Боримо се против сиромаштва сваки дан.

Универзалност когнитивних метафора

уреди

С обзиром на то да концептуалне метафоре великим делом зависе од културе и искуства које човек има у оквиру своје културе, поставља се питање да ли постоје неке концептуалне метафоре које су заједничке припадницима различитих култура (различите кутуре најчешће подразумевају и различите језике). Могућност постојања универзалних концептуалних метафора заснована је на две претпоставке:

  1. Претпоставља се да сви језици имају исте концептуалне метафоре за срећу, време и друге феномене који су општи (не зависе од културе) и заједнички свим људима[7].
  2. Претпоставља се да језици позајмљују концептуалне метафоре из других језика[7].

На питање о универзалности метафора је тешко одговорити с једне стране због тога што се ради о начину мишљења и апстрактном појму, а с друге стране због тога што има много језика на свету 4000-6000[7].

Једно истраживање потврдило је да метафора БЕС ЈЕ ВРУЋА ТЕЧНОСТ У САДРЖАТЕЉУ постоји у типолошки различитим језицима и језицима који нису генетски повезани[8]. Она је пронађена у енглеском, мађарском, јапанском, кинеском, зулуу, пољском, волофу и тахићанском. Неки научници (Кöвецсес) сматрају да је ова метафора универзална зато што проистиче из човекове физиологије. То значи да она више зависи од човековог искуства са сопственим телом, него од културе којој појединац припада. Осећање беса заједничко је свим људима тј. сви људи имају искуство у повишеној температури тела, повишеном притиску и бржем раду срца када осећају бес[3][7].

Метафоре у књижевним делима

уреди

Веома је важно разликовати појам метафоре као стилске фигуре и појам концептуалне метафоре као начина мишљења. Главна разлика је у томе што се употреба метафоре као стилске фигуре чини свесно тј. песник или писац жели да се изрази другачије и затим тражи начин на који може исказати своју мисао. У свакодневном говору, људи несвесно користе метафоре како у активној употреби језика, тако и у разумевању туђих исказа[3]. Једно од важних питања за когнитивну лингвистику је и који је однос између ова два типа метафора. Једно гледиште заступа идеју да су метафоре као стилске фигуре део концептуалних метафора, док друго истиче раздвојеност ова два типа метафора[3][9].

Референце

уреди
  1. ^ а б Лакофф, Георге; Марк Јохнсон (1980). Метапхорс wе ливе бy. Цхицаго: Тхе университy оф Цхицаго пресс. 
  2. ^ Лакофф, Георге (1993). Тхе Цонтемпорарy Тхеорy оф Метапхор. стр. 1—41. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Кликовац, Душка (2004). Метафоре у мишљењу и језику. Београд: Библиотека XX век. 
  4. ^ а б Црофт, Wиллиам; D. Алан Црусе (2004). Цогнитиве Лингуистицс. Неw Yорк: Цамбридге Университy Пресс. 
  5. ^ а б Кöвецсес, Золтáн (2002). Метапхор. А Працтицал Интродуцтион. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. 
  6. ^ Кликовац, Душка (2004). Метафоре у мишљењу и језику. Београд: Библиотека XX век. стр. 27—28. 
  7. ^ а б в г д Кöвецсес, Золтáн (2010). Метапхор анд Цултуре. Ацта Университатис Сапиентиае, Пхилологица. 2. 2: 197—220.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  8. ^ Кöвецсес, Золтáн (2000а). Метапхор анд Емотион. Неw Yорк, Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. 
  9. ^ Семино, Елена; Герард Стеен (2004). „Метапхор ин Литературе”. Ур.: Раyмонд W. Гиббс, Јр. Тхе Цамбридге Хандбоок оф Метапхор анд Тхоугхт. Неw Yорк: Цамбридге Университy Пресс. стр. 232—246. 
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Konceptualna_metafora&oldid=26756955”