Класа (биологија)
У биолошкој класификацији, класа (лат. classis) је назив основне таксономске категорије и таксономски ранг. Други добро познати рангови су живот, домен, царство, раздео/тип, ред, породица, род, и врста. Класа се у хијерархији налази изнад реда а испод раздела (у ботаничкој номенклатури), односно типа (у зоолошкој).
Састав сваке класе одређују таксономисти. Често не постоји тачан договор, и различити таксономисти заузимају различите позиција. Не постоје чврста правила која би они слиједили у описивању класа, али за познате животиње вероватно постоји консензус.[1][2] На пример, пси су обично сврстани у тип хордата (животиње са нотохордом); у класу сисара; у ред звери.
Историја
уредиКласу као посебан ранг биолошке класификације која има своје препознатљиво име (и није звана само род највишег нивоа (генус суммум)) први је увео француски ботаничар Жозеф Питон де Турнефор у својој класификацији биљака која се појавила у његовим Елéментс де ботаниqуе, 1694.
У оној мери у којој је доступна општа дефиниција класе, она је историјски замишљена као обухватање таксона који комбинују посебан степен организације – тј. 'ниво сложености', мерен у смислу колико су њихови системи органа диференцирани у различите регионе или под-органе—са посебним типом конструкције, што је другим речима одређени распоред система органа.[3] С тим на уму, састав сваке класе је на крају одређен субјективном проценом таксономиста. Често не постоји тачан договор, са различитим таксономистима који заузимају различите позиције. Не постоје објективна правила за описивање класе, али за добро познате животиње вероватно постоји консензус.
У првом издању свог дела Сyстема Натурае (1735),[4] Карл Лине је поделио сва три своја краљевства природе (минерале, биљке и животиње) у класе. Само у животињском царству Линеове класе су сличне класама које се данас користе; његове класе и редови биљака никада нису имали за циљ да представљају природне групе, већ да обезбеде погодан „вештачки кључ“ према његовом Сyстема Сеxуале, углавном заснованом на распореду цвећа. У ботаници се о класама сада ретко говори. Од првог објављивања АПГ система 1998. године, који је предложио таксономију цветних биљака до нивоа редова, многи извори су радије третирали више рангове од редова као неформалне кладе. Тамо где су формални рангови додељени, рангови су сведени на много нижи ниво, нпр. класа Еqуиситопсида за копнене биљке, са главним поделама унутар класе додељеним поткласама и надредовима.[5]
Класа се сматрала највишим нивоом таксономске хијерархије све док у раном деветнаестом веку нису уведени огранци Жоржа Кивјеа, које је Ернст Хекел први назвао раздео.[6]
Хијерархија рангова
уредиКао и код других категорија, могуће је дефинисати:
| Име | Значење префикса | Пример 1 | Пример 2 | Пример 3[7] |
|---|---|---|---|---|
| Наткласа (лат. superclassis) | изнад | Тетрапода | ||
| Класа | Маммалиа | Маxиллопода | Сауропсида | |
| Поткласа (лат. subclassis) | испод | Тхецостраца | Авиалае | |
| Инфракласа (лат. infraclassis) | ниже | Циррипедиа | Авес | |
| Парвкласа | мало, неважно | Неорнитхе |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Стуессy, Тод Ф. (2009). Плант таxономy: тхе сyстематиц евалуатион оф цомпаративе дата. Неw Yорк: Цолумбиа Университy Пресс. стр. 53. ИСБН 978-0-231-14712-5.
- ^ „таxономy | цацтусинхабитат”.
- ^ Хуxлеy, Тхомас Хенрy (1853). Хенфреy, Артхур, ур. Сциентифиц мемоирс, селецтед фром тхе трансацтионс оф фореигн ацадемиес оф сциенце, анд фром фореигн јоурналс. Натурал хисторy. Таyлор анд Францис. дои:10.5962/бхл.титле.28029.
- ^ Маyр Е. (1982). Тхе Гроwтх оф Биологицал Тхоугхт. Цамбридге: Тхе Белкнап Пресс оф Харвард Университy Пресс. ISBN 0-674-36446-5
- ^ Chase, Mark W.; Reveal, James L. (2009), „A phylogenetic classification of the land plants to accompany APG III”, Botanical Journal of the Linnean Society, 161 (2): 122—127, doi:10.1111/j.1095-8339.2009.01002.x
- ^ Collins, A.G., Valentine, J.W. (2001). "Defining phyla: evolutionary pathways to metazoan body plans" Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2020). Evol. Dev. 3: 432-442.
- ^ Klasifikacija po sistemu Naturae 2000. „The Taxonomicon: Neornithes”. Приступљено 3. 12. 2010.
Literatura
уреди- Stuessy, Tod F. (2009). Plant taxonomy: the systematic evaluation of comparative data. New York: Columbia University Press. стр. 53. ISBN 978-0-231-14712-5.
- Barnhart, John Hendley (15. 1. 1895). „Family Nomenclature”. Bulletin of the Torrey Botanical Club. 22 (1): 1—25. JSTOR 2485402. doi:10.2307/2485402.
- Bullock, A. A. (јануар 1958). „Indicis Nominum Familiarum Angiospermarum Prodromus”. Taxon. 7 (1): 1—35. JSTOR 1216226. doi:10.2307/1216226.
- Bullock, A. A. (август 1958). „Indicis Nominum Familiarum Angiospermarum Prodromus: Additamenta et Corrigenda I”. Taxon. 7 (6): 158—163. JSTOR 1217503. doi:10.2307/1217503.
- Croizat, Leon (јануар 1945). „History and Nomenclature of the Higher Units of Classification”. Bulletin of the Torrey Botanical Club. 72 (1): 52—75. JSTOR 2481265. doi:10.2307/2481265.
- Benton, Michael J. 2005. Vertebrate Palaeontology, 3rd ed. Oxford: Blackwell Publishing. ISBN 978-0-632-05637-8
- Бруммитт, Р.К., анд C.Е. Поwелл. 1992. Аутхорс оф Плант Намес. Роyал Ботаниц Гарденс, Кеw. ISBN 0-947643-44-3
- Роберт L. Царролл (1988) "Вертебрате Палеонтологy анд Еволутион." W. Х. Фрееман анд Цомпанy, Неw Yорк, Царролл, Роберт L. (1988). Вертебрате Палеонтологy анд Еволутион. Фрееман. стр. 1–698. ИСБН 978-0-7167-1822-2.
- Гаффнеy, Еугене С., анд Петер А. Меyлан. 1988. "А пхyлогенy оф туртлес". Ин M.Ј. Бентон (ед.), Тхе Пхyлогенy анд Цлассифицатион оф тхе Тетраподс, Волуме 1: Ампхибианс, Рептилес, Бирдс, 157–219. Оxфорд: Цларендон Пресс.
- Харис Абба Кабара. 2001. Кармос ханд боок фор ботаницал намес.
- Ламберт, Давид. 1990. Диносаур Дата Боок. Оxфорд: Фацтс он Филе & Бритисх Мусеум (Натурал Хисторy). ISBN 0-8160-2431-6
- МцКенна, Малцолм C., анд Сусан К. Белл (едиторс). 1997. Цлассифицатион оф Маммалс Абове тхе Специес Левел. Неw Yорк: Цолумбиа Университy Пресс. ISBN 0-231-11013-8
- Милнер, Андреw. 1988. "Тхе релатионсхипс анд оригин оф ливинг ампхибианс". Ин M.Ј. Бентон (ед.), Тхе Пхyлогенy анд Цлассифицатион оф тхе Тетраподс, Волуме 1: Ампхибианс, Рептилес, Бирдс, 59–102. Оxфорд: Цларендон Пресс.
- Новацек, Мицхаел Ј. 1986. "Тхе скулл оф лептицтид инсецтиворанс анд тхе хигхер-левел цлассифицатион оф еутхериан маммалс". Буллетин оф тхе Америцан Мусеум оф Натурал Хисторy 183: 1–112.
- Серено, Паул C. 1986. "Пхyлогенy оф тхе бирд-хиппед диносаурс (Ордер Орнитхисцхиа)". Натионал Геограпхиц Ресеарцх 2: 234–56.
- Wиллис, К.Ј., анд Ј.C. МцЕлwаин. 2002. Тхе Еволутион оф Плантс. Оxфорд Университy Пресс. ISBN 0-19-850065-3
- Интернатионал Цоммиссион он Зоологицал Номенцлатуре (1999), Интернатионал Цоде оф Зоологицал Номенцлатуре. Фоуртх Едитион, Интернатионал Труст фор Зоологицал Номенцлатуре
- Мооре, Р. Т. (1974). „Пропосал фор тхе рецогнитион оф супер ранкс” (ПДФ). Таxон. 23 (4): 650—652. ЈСТОР 1218807. дои:10.2307/1218807. Архивирано из оригинала (ПДФ) 06. 10. 2016. г. Приступљено 31. 05. 2022.
- Лукета, С. (2012). „Неw виеwс он тхе мегацлассифицатион оф лифе” (ПДФ). Протистологy. 7 (4): 218—237. Архивирано из оригинала (ПДФ) 02. 04. 2015. г. Приступљено 31. 05. 2022.
- Цхасе, M.W.; Ревеал, Ј.L. (2009), „А пхyлогенетиц цлассифицатион оф тхе ланд плантс то аццомпанy АПГ ИИИ”, Ботаницал Јоурнал оф тхе Линнеан Социетy, 161 (2): 122—127, дои:10.1111/ј.1095-8339.2009.01002.x
- Еузéбy, Ј. П. (1997). „Лист оф Бацтериал Намес wитх Стандинг ин Номенцлатуре: а фолдер аваилабле он тхе Интернет (13 Дец. 2007 версион)”. Интернатионал Јоурнал оф Сyстематиц анд Еволутионарy Мицробиологy. 47 (2): 590—592. ПМИД 9103655. дои:10.1099/00207713-47-2-590 .
- Гингерицх, П. D. (1987). „Еволутион анд тхе фоссил рецорд: паттернс, ратес, анд процессес”. Цанадиан Јоурнал оф Зоологy. 65 (5): 1053—1060. дои:10.1139/з87-169.
- Клуге, Н.Ј. (1999). „А сyстем оф алтернативе номенцлатурес оф супра-специес таxа. Линнаеан анд пост-Линнаеан принциплес оф сyстематицс”. Ентомологицал Ревиеw. 79 (2): 133—147.
- Клуге, Н.Ј. (2010). „Цирцумсцриптионал намес оф хигхер таxа ин Хеxапода”. Биономина. 1 (1): 15—55. дои:10.11646/биономина.1.1.3 .
- Сцхух, Рандалл Т. анд Андреw V. З. Броwер. 2009. Биологицал Сyстематицс: Принциплес анд Апплицатионс, 2нд едн. ISBN 978-0-8014-4799-0
- Симпсон, Мицхаел Г. 2005. Плант Сyстематицс. ISBN 978-0-12-644460-5
- Wилеy, Едwард О. анд Бруце С. Лиеберман. 2011. "Пхyлогенетицс: Тхеорy анд Працтице оф Пхyлогенетиц Сyстематицс, 2нд едн." ISBN 978-0-470-90596-8
- Fortey, Richard (2008), Dry Store Room No. 1: The Secret Life of the Natural History Museum, London: Harper Perennial, ISBN 978-0-00-720989-7
- de Candolle, Augustin Pyramus (1818—1821). Regni vegetabilis systema naturale, sive Ordines, genera et species plantarum secundum methodi naturalis normas digestarum et descriptarum 2 vols. Paris: Treuttel et Würtz.
- de Candolle, AP (1819) [1813]. Théorie élémentaire de la botanique, ou exposition des principes de la classification naturelle et de l'art de décrire et d'etudier les végétaux (2nd изд.).
- de Candolle, AP (1824—1873). Prodromus systemati naturalis regni vegetabilis sive enumeratio contracta ordinum, generum specierumque plantarum huc usque cognitarum, juxta methodi naturalis normas digesta. (also available online at Gallica)
- de Lamarck, Jean-Baptiste; de Candolle, Augustin Pyramus (1815a). Flore française ou descriptions succinctes de toutes les plantes qui croissent naturellement en France disposées selon une nouvelle méthode d'analyse ; et précédées par un exposé des principes élémentaires de la botanique (vol. III) (3 изд.). Paris: Desray. Приступљено 29. 10. 2014.
- de Lamarck, Jean-Baptiste; de Candolle, Augustin Pyramus (1805). Principes élémentaires de botanique et de physique végétale (extract) (3 изд.). Paris: Desray.
- de Lamarck, Jean-Baptiste; de Candolle, Augustin Pyramus (1815b). Flore française ou descriptions succinctes de toutes les plantes qui croissent naturellement en France disposées selon une nouvelle méthode d'analyse ; et précédées par un exposé des principes élémentaires de la botanique (vol. V) (3 изд.). Paris: Desray. Приступљено 29. 10. 2014.
- Bentham, G.; Hooker, J.D. (1862—1883). Genera plantarum ad exemplaria imprimis in herbariis kewensibus servata definita (3 vols.). London: L Reeve & Co. Приступљено 24. 1. 2014.
- Bentham, George (фебруар 1877). „On the Distribution of the Monocotyledonous Orders into Primary Groups, more especially in reference to the Australian Flora, with notes on some points of Terminology.”. Journal of the Linnean Society of London, Botany. 15 (88): 490—520. doi:10.1111/j.1095-8339.1877.tb00261.x .
- Singh, Gurcharan (2010). Plant Systematics: An Integrated Approach (3 изд.). Science Publishers. ISBN 978-1578083510. Приступљено 23. 1. 2014.
Spoljašnje veze
уреди
- ICN (2012). „International Code of Nomenclature for algae, fungi, and plants”. Bratislava: International Association for Plant Taxonomy. Архивирано из оригинала 04. 11. 2013. г. Приступљено 17. 1. 2016.