Клајзенова кондензација
Клајзенова кондензација (коју не треба мешати са Клајзеновим преуређењем) је реакција формирања угљеник–угљеник везе. Она се одвија између естара, или естра и неког другог карбонилног једињења, у присуству јаке базе, што доводи до формирања β-кето естра или β-дикетона[1]. Она је добила име по Раинер Лудвиг Лаизену, који ју је први објавио 1881[2][3][4].
Типови
уреди
Класична Клаизенова кондензација, где се само један енолизабилни естар лористи.
Мишовита Клаизенова кондензација, где се користи енолизабилни естар или кетон и неенолизабилни естар.
Дикманова кондензација, где молекул са две естарске групе реагује интрамолекуларо формирајући циклични β-кето естар.
Механизам
уреди
|
Референце
уреди- ^ Цареy, Францис А. (2006). Органиц Цхемистрy (Сиxтх изд.). Неw Yорк, НY: МцГраw-Хилл. ISBN 0-07-111562-5.
- ^ Claisen, L., and A. Claparede. Ber. Deut. Chem. Ges., 1881, 14, 2460.
- ^ Claisen, L. Ber. Deut. Chem. Ges., 1887, 20, 655.
- ^ Hauser, C. R.; Hudson, Jr., B. E., Org. React., 1942, 1.
Литература
уреди- Цареy, Францис А. (2006). Органиц Цхемистрy (Сиxтх изд.). Неw Yорк, НY: МцГраw-Хилл. ISBN 0-07-111562-5.
