Кавалирство

Кавалирство, витештво или витешки код, је неформални, варирајући кодекс понашања развијен између 1170. и 1220. године, о коме никада није одлучивано, нити је сажет у једном документу. Он се повезује са средњовековном хришћанском институцијом витештва;^[1] понашањем витезова и дама су руководили витешки друштвени кодови.^[2] Идеали витештва популаризовани су у средњовековној литератури, нарочито у британској и француској. О британској средњовековној литератури је писао Џефри од Монмута у свом делу Хисториа Регум Британниае, написаном 1130-их, које је популаризовало легенду о краљу Артуру.^[3] Све ово узимало се као историјски тачно све до почетака модерне науке у 19. веку.

Витешки кодекс који се развио у средњовековној Европи имао је своје корене у ранијим вековима. Он је настао у Светом римском царству из идеализације коњаника - укључујући војну храброст, појединачну обуку и служење другима - посебно у Франачкој, међу коњичким војницима у коњици Карла Великог.^[4]^[5] Израз „витештво” (енгл. chivalry) потиче од старофранцуског термина chevalerie, који се може превести као „коњичко војиковање”.^{[Ноте 1]} Првобитно се термин односио само на људе на коњима, од француске речи за коња, cheval, али касније је то постало повезано са витешким идеалима.^[7]

Временом је значење овог појма у Европи рафинирано да би се нагласиле општије друштвене и моралне врлине. Витешки кодекс, какав је постојао до касног средњег века, био је морални систем који је комбиновао ратнички етос, витешку побожност и дворске манире, све комбиноване да би се успоставио појам части и племенитости.^{[Ноте 2]}

Терминологија и дефиниције

Слика С божјом помоћи енглеског уметника Едмунда Лејтона, 1900: приказује наоружавање витеза који одлази у рат и оставља своју драгу

По пореклу термин витештво (енгл. chivalry) значи коњаништво, а настао је на старофранцуском, у 11. веку, из chevalier (коњаник, витез), из средњовековног лат. caballārius.^[9]^[10] Француска реч chevalier првобитно је значила „човек аристократског стуса и вероватно племићког порекла, који је способан, ако је позван, да се опреми ратним коњем и оружјем тешког коњаника и који је прошао кроз одређене ритуале који га чине каквим какав јесте”.^[11] У енглеском се термин појављује из 1292. године (вреди поменути да је реч cavalry (коњица) пореклом из италијанског облика исте речи).^{[Ноте 3]}

Значење термина еволуирало је током времена, јер се у средњем веку значење речи chevalier променило од првобитног конкретног војног значења „статус или трошак асоциран са војним обвезником који поседује ратног коња” или „група коњичких витезова” у идеал хришћанског ратничког етоса пропагираног у романтичарском жанру, који је постао популаран током 12. века, и идеал дворске љубави пропагиране у савременом минезангу и сродним жанровима.^[13]

Идеје витештва сажете су у три средњовековна дела: анонимна старофраначка песма Ordene de Chevalerie, која говори о томе како је Хуго II из Сент Омера био заробљен и пуштен након његовог договора да Саладину (1138–1193) покаже обред хришћанског витештва;^[14] Libre del ordre de cavayleria, коју је написао Рамон Љуљ (1232–1315) са Мајорке, чији је предмет витештво;^[15] и Livre de Chevalerie Жофроа де Шарнија (1300–1356), који испитује квалитете витештва, наглашавајући јунаштво.^[16] Ниједан од писаца ова три текста није знао друга два текста, а њих три се комбинују да прикажу општи концепт витештва који није прецизно у складу са било којим од њих. У различитим степенима и са различитим детаљима, они говоре о витештву као о начину живота у којем се спајају војска, племство и религија.^[17]

„Кодекс витештва” је стога производ касног средњег века, који се развио по завршетку Крсташких ратова, делимично из идеализације историјских витезова који ратују у Светој земљи и из идеала дворске љубави.

Књижевно витештво историјска стварност

Љубитељи витештва претпостављали су још од касног средњовековног периода да је у прошлости постојало време када је витештво била жива установа, када су мушкарци деловали витешки, кад је било живо а не мртво, те да би опонашање тог периода знатно побољшало садашњост. Ово је луда мисија Дон Кихота, протагонисте највитешкијег романа свих времена и инспирације витештва Сер Волтера Скота и америчког Југа:^[18]^{‍:205–223} за враћање витешког доба и тиме побољшања своје земље.^[18]^‍:148 То је верзија мита о златном добу.

Напомене

^ Израз за „коњаника” (chevalier, из каснолатинске речи caballarius), имао је двојно значење као термин за горње друштвене класе, слично дугогодишњој употреби аналогног термина у класичној антици, погледајте equites, hippeis.^[6]
^ Johan Jejzina napominje u svojoj knjizi Propadanje srednjeg veka, „izvor ideje je kavalirstva, je ponos koji teži lepoti, a formalizovani ponos podstiče nastanak koncepta časti, koja je stub plemićkog života”.^[8]
^ pozajmljena preko srednjefrancuskog u engleski oko 1540.^[12]

Reference

^ Keen, Maurice Hugh (2005). Chivalry (на језику: енглески). Yale University Press. стр. 44. ISBN 9780300107678.
^ HOLT Literature & Language Arts. Houston, Texas: Holt, Rinehart, and Winston. 2003. стр. 100–101. ISBN 978-0-03-056498-7.
^ Keen, Maurice Hugh (2005). Chivalry. Yale University Press. стр. 102.
^ Gautier 1891, стр. 2
^ Flori (1998)
^ Anonymous 1994, стр. 346–351
^ Dougherty, Martin (2008). Weapons and Fighting Techniques of the Medieval Warrior 1000 - 1500 AD. Chartwell Books. стр. 74. ISBN 9780785834250.
^ Huizinga 1924, стр. 28
^ Hoad 1993, стр. 74
^ „chivalry | Origin and meaning of chivalry by Online Etymology Dictionary”. www.etymonline.com (на језику: енглески). Приступљено 2018-02-28.
^ Keen 2005, стр. 1 harvnb грешка: више циљева (3×): CITEREFKeen2005 (help)
^ Hoad 1993, стр. 67
^ „Definition of CHIVALRY”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). Приступљено 2018-02-28.
^ Keen 2005, стр. 7 harvnb грешка: више циљева (3×): CITEREFKeen2005 (help)
^ Keen 2005, стр. 9 harvnb грешка: више циљева (3×): CITEREFKeen2005 (help)
^ Keen 2005, стр. 15 harvnb грешка: више циљева (3×): CITEREFKeen2005 (help)
^ Keen 2005, стр. 17 harvnb грешка: више циљева (3×): CITEREFKeen2005 (help)
^ ^а ^б Eisenberg, Daniel (1987). „The Influence of Don Quixote on the Romantic Movement”. A Study of Don Quixote. Newark, Delaware: Juan de la Cuesta. ISBN 978-0936388311.

Literatura

Bromiley, Geoffrey W. (1994). International Standard Bible Encyclopedia: K–P. ISBN 978-0-8028-3783-7.
Corrêa de Oliveira, Plinio (1993). Nobility and Analogous Traditional Elites in the Allocutions of Pius XII. ISBN 978-0-8191-9310-0.
Crouch, David (2005). The Birth of Nobility: Constructing Aristocracy in England and France 900–1300. Harlow, UK: Pearson. ISBN 978-0-582-36981-8.
Felson, Richard B. (2002). „Violence and gender reexamined”. Law and public policy. Washington, DC: American Psychological Association. стр. 67—82.
Flori, Jean (1998). La Chevalerie. J. P. Gisserot. ISBN 978-2877473453.
Gautier, Léon (1891). Chivalry. translated by Henry Frith.
Gravett, Christopher (2008). Knight: Noble Warrior of England 1200–1600. Oxford: Osprey Publishing.
Hoad, T. F. Hoad (1993). The Concise Oxford Dictionary of English Etymology. Oxford University Press.
Hodges, Kenneth (2005). Forging Chivalric Communities in Malory's Le Morte Darthur. New York: Palgrave Macmillan.
Huizinga, Johan (1924) [1919]. The Autumn of the Middle Ages.
Keen, Maurice Keen (2005). Chivalry. New Haven, CT: Yale University Press.
Manchester, William R. (1978). American Caesar: Douglas MacArthur 1880-1964 . Boston & Toronto: Little, Brown and Company.
Oakeshott, R. E. (1980). European Weapons and Armour: from the Renaissance to the Industrial Revolution.
Sweeney, James Ross (1983). „Chivalry”. Dictionary of the Middle Ages. III.
Tucker, Ruth (1987). Daughters of the Church. ISBN 978-0-310-45741-1.
Wilkins, Christopher (2010). The Last Knight Errant: Sir Edward Woodville and the Age of Chivalry. London & New York: I. B. Tauris.
Sismondi, Jean Charles Léonard de (1885). Historical View of the Literatures of the South of Europe. Превод: Thomas Roscoe (4th изд.). London.
Alexander, Michael (2007). Medievalism: The Middle Ages in Modern England. Yale University Press. . Alexander rejects the idea that medievalism, a pervasive cultural movement in the nineteenth and early twentieth centuries, was confined to the Victorian period and argues against the suspicion that it was by its nature escapist.
Davis, Alex (2004). Chivalry and Romance in the English Renaissance. Woodcock, Matthew.
Barber, Richard (1980). "The Reign of Chivalry".
Bouchard, Constance Brittain (1998). Strong of Body, Brave and Noble: Chivalry and Society in Medieval France. Cornell University Press. ISBN 0-8014-8548-7. .
Charny, Geoffroi de, died 1356. A Knight's Own Book of Chivalry. University of Pennsylvania Press. 2005. (The Middle Ages Series). Translated by Elspeth Kennedy. Edited and with a historical introduction by Richard W. Kaeuper.. Celebrated treatise on knighthood by Geoffroi de Charny (1304?-56), considered by his contemporaries the quintessential knight of his age. He was killed during the Hundred Years War at the Battle of Poitiers.
Gautier, Léon, (1895) (1883, 3rd ed. 1895| La Chevalerie)
Girouard, Mark (1981). The Return to Camelot: Chivalry and the English Gentleman. Yale University Press. .
Haines, Charles Reginald. Christianity and Islam in Spain, A.D. 756-1031. 1889. . London: Kegan Paul, Trench & Co. Project Gutenberg online book.
Prestage, Edgar (1928). "Chivalry: A Series of Studies to Illustrate Its Historical Significance and Civilizing Influence".
Kaeuper, Richard W.. (1999). Chivalry and Violence in Medieval Europe. Oxford University Press. , 1999.
Kaeuper, Richard W. (2009). Holy Warriors: The Religious Ideology of Chivalry (The Middle Ages Series). University of Pennsylvania Press. . Foremost scholar of chivalry argues that knights proclaimed the validity of their bloody profession by selectively appropriating religious ideals.
Keen, Maurice. (1984). Chivalry. Yale University Press. ISBN 0-300-10767-6. . / (2005 reprint).
Mills, Charles (2004). "The History of Chivalry or knighthood and its Times" Volume I-II.
Read, Charles Anderson (2007). The Cabinet Of Irish Literature; Selections From The Works Of The Chief Poets, Orators, And Prose Writers Of Ireland - Vol IV. (Paperback).
Saul, Nigel (2011). Chivalry in Medieval England. Harvard University Press. . Explores chivalry's role in English history from the Norman Conquest to Henry VII's victory at Bosworth in the War of the Roses.

Spoljašnje veze

Laura Ashe (University of Oxford), Miri Rubin (University of London), and Matthew Strickland (University of Glasgow), interviewed by Melvin Bragg, "Chivalry", In Our Time, BBC Radio 4 (February 13, 2014). Includes bibliography for further reading. Downloadable podcast available.
"Chivalry", Old Catholic Encyclopedia, 1914.
"Chivalry", Encyclopædia Britannica, full-article, newest edition.
"Chivalry during the Reign of Edward III", from Shadow Realms.
„Медиевал Цхивалрy”. Архивирано из оригинала 08. 12. 2017. г. Приступљено 25. 12. 2019.
„Спатиал Дицхотомy ин тхе Медиевал Цхивалрy Романце ( Цитy / форест ) Елбакидзе, M.V.”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2019. г. Приступљено 25. 12. 2019.
The Art of Chivalry : European arms and armor from the Metropolitan Museum of Art : an exhibition, Issued in connection with a 1982 exhibition at The Metropolitan Museum of Art
„Цхивалрy”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 6 (11 изд.). 1911. стр. 253.

[7] Израз за „коњаника” (chevalier, из каснолатинске речи caballarius), имао је двојно значење као термин за горње друштвене класе, слично дугогодишњој употреби аналогног термина у класичној антици, погледајте equites, hippeis.^[6]

[10] Johan Jejzina napominje u svojoj knjizi Propadanje srednjeg veka, „izvor ideje je kavalirstva, je ponos koji teži lepoti, a formalizovani ponos podstiče nastanak koncepta časti, koja je stub plemićkog života”.^[8]

[15] zajmljena preko srednjefrancuskog u engleski oko 1540.^[12]

[Keen2005-1] Keen, Maurice Hugh (2005). Chivalry (на језику: енглески). Yale University Press. стр. 44. ISBN 9780300107678.

[2] HOLT Literature & Language Arts. Houston, Texas: Holt, Rinehart, and Winston. 2003. стр. 100–101. ISBN 978-0-03-056498-7.

[3] Keen, Maurice Hugh (2005). Chivalry. Yale University Press. стр. 102.

[gautier2-4] Gautier 1891, стр. 2

[5] Flori (1998)

[6] Anonymous 1994, стр. 346–351

[8] Dougherty, Martin (2008). Weapons and Fighting Techniques of the Medieval Warrior 1000 - 1500 AD. Chartwell Books. стр. 74. ISBN 9780785834250.

[9] Huizinga 1924, стр. 28

[11] Hoad 1993, стр. 74

[12] „chivalry | Origin and meaning of chivalry by Online Etymology Dictionary”. www.etymonline.com (на језику: енглески). Приступљено 2018-02-28.

[13] Keen 2005, стр. 1 harvnb грешка: више циљева (3×): CITEREFKeen2005 (help)

[14] Hoad 1993, стр. 67

[16] „Definition of CHIVALRY”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). Приступљено 2018-02-28.

[17] Keen 2005, стр. 7 harvnb грешка: више циљева (3×): CITEREFKeen2005 (help)

[18] Keen 2005, стр. 9 harvnb грешка: више циљева (3×): CITEREFKeen2005 (help)

[19] Keen 2005, стр. 15 harvnb грешка: више циљева (3×): CITEREFKeen2005 (help)

[20] Keen 2005, стр. 17 harvnb грешка: више циљева (3×): CITEREFKeen2005 (help)

[Eisenberg-21] а ^б Eisenberg, Daniel (1987). „The Influence of Don Quixote on the Romantic Movement”. A Study of Don Quixote. Newark, Delaware: Juan de la Cuesta. ISBN 978-0936388311.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[Ноте 1]

[7]

[Ноте 2]

[9]

[10]

[11]

[Ноте 3]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[6]

[8]

[12]