Кавалирство, витештво или витешки код, је неформални, варирајући кодекс понашања развијен између 1170. и 1220. године, о коме никада није одлучивано, нити је сажет у једном документу. Он се повезује са средњовековном хришћанском институцијом витештва;[1] понашањем витезова и дама су руководили витешки друштвени кодови.[2] Идеали витештва популаризовани су у средњовековној литератури, нарочито у британској и француској. О британској средњовековној литератури је писао Џефри од Монмута у свом делу Хисториа Регум Британниае, написаном 1130-их, које је популаризовало легенду о краљу Артуру.[3] Све ово узимало се као историјски тачно све до почетака модерне науке у 19. веку.

Конрад вон Лимпург као витез кога наоружава његова дама у Codex Manesse (рани 14. век)

Витешки кодекс који се развио у средњовековној Европи имао је своје корене у ранијим вековима. Он је настао у Светом римском царству из идеализације коњаника - укључујући војну храброст, појединачну обуку и служење другима - посебно у Франачкој, међу коњичким војницима у коњици Карла Великог.[4][5] Израз „витештво” (енгл. chivalry) потиче од старофранцуског термина chevalerie, који се може превести као „коњичко војиковање”.[Ноте 1] Првобитно се термин односио само на људе на коњима, од француске речи за коња, cheval, али касније је то постало повезано са витешким идеалима.[7]

Временом је значење овог појма у Европи рафинирано да би се нагласиле општије друштвене и моралне врлине. Витешки кодекс, какав је постојао до касног средњег века, био је морални систем који је комбиновао ратнички етос, витешку побожност и дворске манире, све комбиноване да би се успоставио појам части и племенитости.[Ноте 2]

Терминологија и дефиниције

уреди
 
Слика С божјом помоћи енглеског уметника Едмунда Лејтона, 1900: приказује наоружавање витеза који одлази у рат и оставља своју драгу

По пореклу термин витештво (енгл. chivalry) значи коњаништво, а настао је на старофранцуском, у 11. веку, из chevalier (коњаник, витез), из средњовековног лат. caballārius.[9][10] Француска реч chevalier првобитно је значила „човек аристократског стуса и вероватно племићког порекла, који је способан, ако је позван, да се опреми ратним коњем и оружјем тешког коњаника и који је прошао кроз одређене ритуале који га чине каквим какав јесте”.[11] У енглеском се термин појављује из 1292. године (вреди поменути да је реч cavalry (коњица) пореклом из италијанског облика исте речи).[Ноте 3]

Значење термина еволуирало је током времена, јер се у средњем веку значење речи chevalier променило од првобитног конкретног војног значења „статус или трошак асоциран са војним обвезником који поседује ратног коња” или „група коњичких витезова” у идеал хришћанског ратничког етоса пропагираног у романтичарском жанру, који је постао популаран током 12. века, и идеал дворске љубави пропагиране у савременом минезангу и сродним жанровима.[13]

Идеје витештва сажете су у три средњовековна дела: анонимна старофраначка песма Ordene de Chevalerie, која говори о томе како је Хуго II из Сент Омера био заробљен и пуштен након његовог договора да Саладину (1138–1193) покаже обред хришћанског витештва;[14] Libre del ordre de cavayleria, коју је написао Рамон Љуљ (1232–1315) са Мајорке, чији је предмет витештво;[15] и Livre de Chevalerie Жофроа де Шарнија (1300–1356), који испитује квалитете витештва, наглашавајући јунаштво.[16] Ниједан од писаца ова три текста није знао друга два текста, а њих три се комбинују да прикажу општи концепт витештва који није прецизно у складу са било којим од њих. У различитим степенима и са различитим детаљима, они говоре о витештву као о начину живота у којем се спајају војска, племство и религија.[17]

„Кодекс витештва” је стога производ касног средњег века, који се развио по завршетку Крсташких ратова, делимично из идеализације историјских витезова који ратују у Светој земљи и из идеала дворске љубави.

Књижевно витештво историјска стварност

уреди

Љубитељи витештва претпостављали су још од касног средњовековног периода да је у прошлости постојало време када је витештво била жива установа, када су мушкарци деловали витешки, кад је било живо а не мртво, те да би опонашање тог периода знатно побољшало садашњост. Ово је луда мисија Дон Кихота, протагонисте највитешкијег романа свих времена и инспирације витештва Сер Волтера Скота и америчког Југа:[18]:205–223 за враћање витешког доба и тиме побољшања своје земље.[18]:148 То је верзија мита о златном добу.

Напомене

уреди
  1. ^ Израз за „коњаника” (chevalier, из каснолатинске речи caballarius), имао је двојно значење као термин за горње друштвене класе, слично дугогодишњој употреби аналогног термина у класичној антици, погледајте equites, hippeis.[6]
  2. ^ Johan Jejzina napominje u svojoj knjizi Propadanje srednjeg veka, „izvor ideje je kavalirstva, je ponos koji teži lepoti, a formalizovani ponos podstiče nastanak koncepta časti, koja je stub plemićkog života”.[8]
  3. ^ pozajmljena preko srednjefrancuskog u engleski oko 1540.[12]

Reference

уреди
  1. ^ Keen, Maurice Hugh (2005). Chivalry (на језику: енглески). Yale University Press. стр. 44. ISBN 9780300107678. 
  2. ^ HOLT Literature & Language Arts. Houston, Texas: Holt, Rinehart, and Winston. 2003. стр. 100–101. ISBN 978-0-03-056498-7. 
  3. ^ Keen, Maurice Hugh (2005). Chivalry. Yale University Press. стр. 102. 
  4. ^ Gautier 1891, стр. 2
  5. ^ Flori (1998)
  6. ^ Anonymous 1994, стр. 346–351
  7. ^ Dougherty, Martin (2008). Weapons and Fighting Techniques of the Medieval Warrior 1000 - 1500 AD. Chartwell Books. стр. 74. ISBN 9780785834250. 
  8. ^ Huizinga 1924, стр. 28
  9. ^ Hoad 1993, стр. 74
  10. ^ „chivalry | Origin and meaning of chivalry by Online Etymology Dictionary”. www.etymonline.com (на језику: енглески). Приступљено 2018-02-28. 
  11. ^ Keen 2005, стр. 1 harvnb грешка: више циљева (3×): CITEREFKeen2005 (help)
  12. ^ Hoad 1993, стр. 67
  13. ^ „Definition of CHIVALRY”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). Приступљено 2018-02-28. 
  14. ^ Keen 2005, стр. 7 harvnb грешка: више циљева (3×): CITEREFKeen2005 (help)
  15. ^ Keen 2005, стр. 9 harvnb грешка: више циљева (3×): CITEREFKeen2005 (help)
  16. ^ Keen 2005, стр. 15 harvnb грешка: више циљева (3×): CITEREFKeen2005 (help)
  17. ^ Keen 2005, стр. 17 harvnb грешка: више циљева (3×): CITEREFKeen2005 (help)
  18. ^ а б Eisenberg, Daniel (1987). „The Influence of Don Quixote on the Romantic Movement”. A Study of Don Quixote. Newark, Delaware: Juan de la Cuesta. ISBN 978-0936388311. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди