Јодиметрија

Јодиметрија једна од нејчешће коришћених редокс метода које припадају волуметријским методама анализе у аналитичкој хемији. Основа ове анализе је способност јода да се надје у неколико значајих оксидационих стања као што су јодид, молекулски јод, јод-хлорид, јодат и перјодат.Оксидациона стања битна за јодиметријску анализу су јодид-јон и јод.^[1]

Приказ оксидо-редукционог понашања јода и јодида:

I₂(аг) + 2е^- ↔ 2И^-
I₂(с) + 2е^- ↔ 2И^-
I₃^- + 2е^- ↔ 3И^-

Трећа полуреакција понашања јод-јодид система даје најстварнију слику, јер се елементарни јод веома слабо раствара у води. Зато се раствор јода припрема растварањем елементарног јода у растворима јодида.^[2]

Јод је релативно слабо оксидационо средство, али довољно јако да квантитативно реагује са одређеним јако редукционим средствима.

Јодид је умерено јак редуктор који квантитативно реагује са многим јаким оксидансима (оксидационим средствима).

Типови метода

Према полиреакцијама јод-јодид развијене су две значајне групе волуметријских редокс-реакција:

Директна (јодиметријска) метода користи стандардни раствор јода за директну титрацију супстанци уз скроб као индикатор. Ова метода је ограничене примене, јер је јод слабо оксидационо средство. Завршна тачку титрације уочава се визуелно приликом промене боје титранда у плаву.
Индиректна (јодометријска) метода захтева додавање јод-јона у вишку, а затим његова тирација стандардним раствором тиосулфата. Колицина ослободјеног јода при овој реакцији једнака је количини оксидационе супстанце. Приликом завршне тачки титрације боја титранда се губи.

Титрациони раствор

Како раствор јода није стабилан, јер реагује са разним супстанцама са којима ступа у додир, долази до промене концентрације и зато је неопходно извршити стандардизацију пре титрације. Стандардизација раствора јода врши се стандардним раствором натријум-тиосулфата уз скроб као индикатор до појаве плаве боје раствора.

Индикатор

Скроб, као и сви други индикатори помажу при уочавању завршне тачке титрације. Скроб је веома нестабилан и реверзибилан индикатор и може се разложити за неколико дана под утицајем бактерија зато мора бити припремљен непосредно пред испитивање. На стабилност јода утиче повишена температура, пХ вредност,али и сам јод.

Референце

^ Проф. др Милош Б. Рајковић: Увод у аналитичку хемију,класицне основе. Друго,прерадјено и допуњено издање. 2007. ISBN 978-86-901709-5-1. стр. 299-315.
^ др. Милош Б. Рајковић, ме Ивана D. Средовић: Практикум из Аналитичке хамије. Друго, прерађено и допуњено издање. 2009. ISBN 978-86-7834-079-6. стр. 161-168.

[1] Проф. др Милош Б. Рајковић: Увод у аналитичку хемију,класицне основе. Друго,прерадјено и допуњено издање. 2007. ISBN 978-86-901709-5-1. стр. 299-315.

[2] др. Милош Б. Рајковић, ме Ивана D. Средовић: Практикум из Аналитичке хамије. Друго, прерађено и допуњено издање. 2009. ISBN 978-86-7834-079-6. стр. 161-168.

[1]

[2]