Историја Бангладеша
Модерни Бангладеш настао је као независна нација 1971. године након што се одвојио и постигао независност од Пакистана у Ослободилачком рату Бангладеша. Границе ове земље подударају се главним делом древног и историјског региона Бенгала, у источном делу Индијског потконтинента, где цивилизација постоји више од четири миленијума, до енеолита. Историја региона уско је повезана са историјом Бенгала и широм историјом Индијског потконтинента. Рана документована историја Бангладеша садржавала је сукцесије хиндуистичких и будистичких краљевстава и царстава, која су се надметала за регионалну доминацију.
Ислам је приспео током 6-7 века нове ере и постепено је постао доминантан од почетка 13. века појавом муслиманских владара, као и сунитских мисионара, попут Шаха Џалала у региону. Касније су муслимански владари иницирали проповедање ислама градећи џамије. Од 14. века надаље, овом облашћу је владао Бенгалски султанат, који је основао краљ Шамсудин Иљас Шах, чиме је започео период економског просперитета земље и војне доминације над регионалним царствима. Султанат су Европљани називали најбогатијом земљом за трговину.[1] Након тога, регија је дошла под Могулско царство, као његова најбогатија провинција. Бенгалски Субах је генерисао скоро половину БДП царства и 12% светског БДП,[2][3][4] више од целокупне западне Европе, која је у том периоду започињала прото-индустријализацију.[5] Становништво главног града Даке премашило је милион људи.
Након пада Могулског царства почетком 1700-их, Бенгал је постао полу-независна држава под Навапским бенгалима, коју је на крају предводио Сираџ уд-Даула. Касније га је освојила Британска источноиндијска компанија у бици код Пласеја 1757. године. Бенгал је директно допринео индустријској револуцији у Британији, мада је то довело до његове деиндустријализације.[6][7][8][9]
Границе модерног Бангладеша утврђене су раздвајањем Бенгала и Индије у августу 1947, када је овај регион постао Источни Пакистан као део новоформиране државе Пакистан с складу са границом поделе Индије.[10] Међутим, од Западног Пакистана га је раздвајало 1.600 км (994 миље) територије Индије. Бангладешки ослободилачки рат (бенгалски: মুক্তিযুদ্ধ Muktijuddho), такође познат као Бангладешки рат за независност, или једноставно ослободилачки рат у Бангладешу, био је револуција и оружани сукоб подстакнут успоном Бангалског националистичког покрета у оном што је тада био Источни Пакистан током геноцида у Бангладешу из 1971. године. То је резултирало независношћу Народне Републике Бангладеш. Након независности, нова држава је преживела глад, природне катастрофе и широко распрострањено сиромаштво, као и политичка превирања и војне ударе. Обнову демократије 1991. године пратио је релативно миран и брз економски напредак. Бангладеш је данас значајан произвођач у светској текстилној индустрији.
Етимологија Бенгала
уредиТачно порекло речи Bangla или Бенгал није познато. Према Махабхарати, Пурани, Харивамша Ванга је био један од усвојених синова краља Валија који је основао Ванга Краљевство.[11] Најраније помињање „Вангала” (Bôngal) пронађено је у плочама Несари (из 805. године) јужног индијског владара Раштракута Говинда III, који је напао северну Индију у 9. веку,[12] који говоре о Дармапали као краљу Вангала. Записи Раџендра Чоле I из династије Чола, који је напао Бенгал у 11. веку, потврђују Говинда Чандра као владара Бенгала.[13][14][15] Шамс-уд-дин Иљас Шах преузео је титулу „Шах-е-Бангалах” и први пут објединио читав регион под једном владом.[16]
Референце
уреди- ^ Нанда, Ј. Н (2005). Бенгал: тхе униqуе стате. Цонцепт Публисхинг Цомпанy. п. 10. 2005. ИСБН 978-81-8069-149-2. „Бенгал [...] wас рицх ин тхе продуцтион анд еxпорт оф граин, салт, фруит, лиqуорс анд wинес, прециоус металс анд орнаментс бесидес тхе оутпут оф итс хандлоомс ин силк анд цоттон. Еуропе реферред то Бенгал ас тхе рицхест цоунтрy то траде wитх.”
- ^ M. Схахид Алам (2016). Повертy Фром Тхе Wеалтх оф Натионс: Интегратион анд Поларизатион ин тхе Глобал Ецономy синце 1760. Спрингер Сциенце+Бусинесс Медиа. стр. 32. ИСБН 978-0-333-98564-9.
- ^ Маддисон, Ангус (2003): Девелопмент Центре Студиес Тхе Wорлд Ецономy Хисторицал Статистицс: Хисторицал Статистицс, ОЕЦД Публисхинг, ISBN 9264104143, пагес 259–261
- ^ Лаwренце Е. Харрисон, Петер L. Бергер (2006). Девелопинг цултурес: цасе студиес. Роутледге. стр. 158. ИСБН 9780415952798.
- ^ Леx Хеерма ван Восс; Елс Хиемстра-Куперус; Елисе ван Недервеен Мееркерк (2010). „Тхе Лонг Глобализатион анд Теxтиле Продуцерс ин Индиа”. Тхе Асхгате Цомпанион то тхе Хисторy оф Теxтиле Wоркерс, 1650–2000. Асхгате Публисхинг. стр. 255. ИСБН 9780754664284.
- ^ Тонг, Јуние Т. (2016). Финанце анд Социетy ин 21ст Центурy Цхина: Цхинесе Цултуре Версус Wестерн Маркетс. ЦРЦ Пресс. стр. 151. ИСБН 978-1-317-13522-7.
- ^ Еспосито, Јохн L., ур. (2004). Тхе Исламиц Wорлд: Паст анд Пресент. Волуме 1: Абба - Хист. Оxфорд Университy Пресс. стр. 174. ИСБН 978-0-19-516520-3. Архивирано из оригинала 20. 12. 2017. г. Приступљено 29. 8. 2017.
- ^ Раy, Индрајит (2011). Бенгал Индустриес анд тхе Бритисх Индустриал Револутион (1757-1857). Роутледге. стр. 7—10. ИСБН 978-1-136-82552-1.
- ^ Сенгупта, Схомбит (8. 2. 2010). „Бенгалс плундер гифтед тхе Бритисх Индустриал Револутион”. Тхе Финанциал Еxпресс. Ноида, Индиа. Архивирано из оригинала 1. 8. 2017. г. Приступљено 2. 8. 2017.
- ^ Јацобс, Франк (6. 1. 2013). „Пеацоцкс ат Сунсет”. Опинионатор: Бордерлинес. Тхе Неw Yорк Тимес. Архивирано из оригинала 14. 7. 2012. г. Приступљено 15. 7. 2012.
- ^ Салим, Гхулам Хусаин (1902). Риyазу-с-Салāтīн: А Хисторy оф Бенгал. Цалцутта: Тхе Асиатиц Социетy. Архивирано из оригинала 15. 12. 2014. г. Приступљено 30. 7. 2006.
- ^ Синха, Б. П. (1977). Дyнастиц Хисторy оф Магадха, Цир. 450–1200 А.D. Неw Делхи: Абхинав Публицатионс. стр. 181.
- ^ Кеаy, Јохн (2000). Индиа: А Хисторy. Атлантиц Монтхлy Пресс. стр. 220. ИСБН 978-0-87113-800-2. „Ин Ц1020 ... лаунцхед Рајендра'с греат нортхерн есцападе ... пеоплес хе дефеатед хаве беен тентативелy идентифиед ... 'Вангала-деса wхере тхе раин wатер невер стоппед' соундс лике а фаир десцриптион оф Бенгал ин тхе монсоон.”
- ^ Аллан, Јохн Андреw; Хаиг, Т. Wолселеy; Додwелл, Х. Х. (1934). Додwелл, Х. Х., ур. Тхе Цамбридге Схортер Хисторy оф Индиа. Цамбридге Университy Пресс. стр. 113.
- ^ Сен, Саилендра Натх (1999) [Фирст публисхед 1988]. Анциент Индиан Хисторy анд Цивилизатион. Неw Аге Интернатионал. стр. 281. ИСБН 978-81-224-1198-0.
- ^ „Бангладесх (Пеопле'с Републиц оф Бангладесх) Паx Гаеа Wорлд Пост Хуман Ригхтс Репорт”. Паxгаеа.цом. Архивирано из оригинала 13. 12. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2013.
Литература
уреди- ЦИА Wорлд Фацтбоок (Јулy 2005). Бангладесх Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јануар 2021)
- УС Департмент оф Стате (Аугуст 2005). "Бацкгроунд Ноте: Бангладесх"
- Ахмед, Хелал Уддин (2012). „Хисторy”. Ур.: Ислам, Сирајул; Јамал, Ахмед А. Банглапедиа: Натионал Енцyцлопедиа оф Бангладесх (Сецонд изд.). Асиатиц Социетy оф Бангладесх.
- Либрарy оф Цонгресс (1988). А Цоунтрy Студy: Бангладесх
- „Децларатион оф Индепенденце оф Бангладесх Оригинал Спеецх бy Зиаур Рахман”. сцрибд.цом. Приступљено 25. 1. 2014.
- Хуссаин, Аклам. Хисторy оф Бангладесх, 1704–1971 (Вол. 1. Асиатиц Социетy оф Бангладесх, 1997).
- Рагхаван, Сринатх. 1971: А Глобал Хисторy оф тхе Цреатион оф Бангладесх (Харвард Университy Пресс; 2014) 258 пагес; сцхоларлy хисторy wитх wорлдwиде перспецтиве.
- Ван Сцхендел, Wиллем. А хисторy оф Бангладесх (Цамбридге Университy Пресс, 2009).
- D. К. Цхакрабарти, 1992 Анциент Бангладесх: А Студy оф тхе Арцхаеологицал Соурцес (1992) Делхи: Оxфорд Университy Пресс
- Салим, Гулам Хуссаин; тр. фром Персиан; Абдус Салам (1902). Риyазу-с-Салатин: Хисторy оф Бенгал. Асиатиц Социетy, Баптист Миссион Пресс.
- Мајумдар, Р. C. Тхе Хисторy оф Бенгал ISBN 81-7646-237-3
- Amiya Sen (1993). Hindu Revivalism in Bengal 1872–1905: Some Essays in Interpretation. Oxford University Press.
- Abdul Momin Chowdhury (1967) Dynastic History of Bengal, c. 750–1200 A.D, Dacca: The Asiatic Society of Pakistan, 1967, Pages: 310, Dynastic history of Bengal, c. 750-1200 A.D. Asiatic Society of Pakistan. јануар 1967. ASIN B0006FFATA.
- Iftekhar Iqbal (2010) The Bengal Delta: Ecology, State and Social Change, 1840–1943, Cambridge Imperial and Post-Colonial Studies, Palgrave Macmillan, Pages: 288, ISBN 0230231837
- M. Муфакхарул Ислам (едитед) (2004) Социо-Ецономиц Хисторy оф Бангладесх: ессаyс ин меморy оф Профессор Схафиqур Рахман, 1ст Едитион, Асиатиц Социетy оф Бангладесх,
- M. Муфакхарул Ислам (2007), Бенгал Агрицултуре 1920–1946: А Qуантитативе Студy, Цамбридге Соутх Асиан Студиес, Цамбридге Университy Пресс, Пагес: 300, ISBN 0521049857
- Мегхна Гухатхакурта & Wиллем ван Сцхендел (Едитед) (2013) Тхе Бангладесх Реадер: Хисторy, Цултуре, Политицс (Тхе Wорлд Реадерс), Дуке Университy Пресс Боокс, Пагес: 568, ISBN 0822353040
- Сирајул Ислам (едитед) (1997) Хисторy оф Бангладесх 1704–1971(Тхрее Волумес: Вол 1: Политицал Хисторy, Вол 2: Ецономиц Хисторy Вол 3: Социал анд Цултурал Хисторy), 2нд Едитион (Ревисед Неw Едитион), Тхе Асиатиц Социетy оф Бангладесх, Пагес: 1846, ISBN 9845123376
- Самарес Кар: Тхе Милленниа Лонг Мигратион инто Бенгал: Рицх Генетиц Материал анд Енормоус Промисе ин тхе Фаце оф Цхаос, Цорруптион, анд Цриминализатион. Ин: Спацес & Флоwс: Ан Интернатионал Јоурнал оф Урбан & Еxтра Урбан Студиес. Вол. 2 Иссуе 2, 2012, С. 129–143 (Фуллтеxт сее РесеарцхГате Нетwорк).
- Др. Сујит Гхосх, (2016) Цолониал Ецономy ин Нортх Бенгал: 1833–1933, Колката: Пасцхимбанга Анцхалик Итихас О Локсанскрити Цхарцха Кендра, ISBN 978-81-926316-6-0
- Сухраwарди, Гхулам M. (2015). Бангладесх Маритиме Хисторy. ФриесенПресс. стр. 83—. ИСБН 978-1-4602-7278-7.
- Рицхард M. Еатон (31. 7. 1996). Тхе Рисе оф Ислам анд тхе Бенгал Фронтиер, 1204–1760. Университy оф Цалифорниа Пресс. стр. 32. ИСБН 978-0-520-20507-9.
- Давид Леwис (31. 10. 2011). Бангладесх: Политицс, Ецономy анд Цивил Социетy. Цамбридге Университy Пресс. стр. 44. ИСБН 978-1-139-50257-3. „Ин 1346 ... wхат бецаме кноwн ас тхе Бенгал Султанате беган анд цонтинуед фор алмост тwо центуриес.”
- Сyед Ејаз Хуссаин (2003). Тхе Бенгал Султанате: Политицс, Ецономy анд Цоинс, А.D. 1205–1576. Манохар. ИСБН 978-81-7304-482-3.
- Марíа Долорес Елизалде; Wанг Јианланг (6. 11. 2017). Цхина'с Девелопмент фром а Глобал Перспецтиве. Цамбридге Сцхоларс Публисхинг. стр. 57—73. ИСБН 978-1-5275-0417-2.
- Ахмед, Салахуддин (2004). Бангладесх: Паст анд Пресент. АПХ Публисхинг. стр. 23. ИСБН 978-8176484695.
Спољашње везе
уреди
- Rulers.org — Bangladesh List of rulers for Bangladesh
- Bangladesh Newspapers & Magazine Directory
- Bangla Newspapers & Magazine Directory Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2019)
- Bangla Newspapers & Magazine Directory
- Online Bangla Newspapers & Magazine Directory