Интубација
Интубација је инвазивна терапијска метода увођење специјално дизајниране цеви у природну шупљину тела или шупљи орган. Најчешће се овај термин користи за поступак увођења пластичне цеви (тубуса) за дисање у трахеју, у циљу збрињавања дисајног пута и обезбеђивања нормалне вентилације, која у одређеним стањима не само да омогућава дисање већ и спашава живот болеснику. Поступак чини дисајни пут сигурним не само за спонтану већ и вештачку вентилацију. Тубус се у току интубације може поставити у дисајне путеве кроз уста (оротрахеална интубација) или кроз нос (назотрахеална интубација), или у гастроинтестинални тракт код назогастрична интубација (кроз нос, преко грла и доле у желуца), или кроз уста код орогастрична интубације која је сличан процес.[1]
| Интубација | |
|---|---|
 Интубација помоћу ларингоскопа која се изводи на лутки. | |
| ИЦД-9-CM | 96.0 |
| МеСХ | Д007440 |
Терминологија
уредиТермин интубација се понекад користи и за описивање ендоскопских процедура .
Уклањање цеви за дисање назива се екстубација.
Типови интубације
уредиОрофарингеална интубација
уреди
Орофарингеална интубација је једна од најједноставнијих интубација, којом се дисајни пут одржава проходним. Ова метода је веома једноставна, а примењива је и код стања која не дозвољавају промену положаја главе — дефлексију или окретање у бочни положај.[2]
Изводи се уз помоћ орофарингеалног или уснождрелног тубуса, разних величина и од различитог материјала. (најчешће прозирне и непрозирне пластике), и носе различите називе, од којих је најпознатији „ервеј” (енгл. air way). Правилним стављањем тубуса фиксира се база језика о под усне шупљине и тиме одржавамо дисајни пут проходним.
Величина тубуса Величина 000 00 0 1 2 3 4 5
Боја розе плава црна бела зелена жута црвена наранџаста Дужина (цм) 4 5 6 7 8 9 10 11
С обзиром да са на основу назива „ервеј” може наслутити да се ради о цеви (тубуса), подразумева се да му је шупља средина. Међутим, има и модела код којих је средина пуна, а бочно су постављени канали. Свим орофарингеалним тубусима је заједничко да имају раван и ојачан почетни део, који се смешта између зуба, док је преостали део тубуса полукружно савијен, како би био прилагођен анатомскиом облику усне шупљине и ждрела.
Главне индикације за орофарингеалнуа интубацију су — бесвјесно стање и арефлексија, а контраиндикације — присутан рефлекс повраћања (могућа аспирација страног садржаја).
Назофарингеална интубација
уреди
Назофарингеална интубација је слична орофарингеалној, а изводи се при интактним носнима канилама када је орофарингеална интубација немогућа. Назофарингеални тубуси су израђени од гуме или пластике, различите су величине и просечне дужине од 16 до 17 цм.
- Индикације
Индикације за назофарингеалну интубацију су:
- помућена свест,
- конвулзије,
- тризмус(тетанус),
- повреда вратне кичме,
- Контраиндикације
Контраиндикације за назофарингеалну интубацију су:
- обострана, урођена велика девијација носног септума
- преломом узрокована велика девијација носног септума.
Ендотрахеална интубација
уреди
Ендотрахеална интубација је инвазивна терапијска метода збрињавања дисајног пута која се заснива на постављању ендотрахеалног тубуса директно у трахеју. Ова техника омогућава безбедну и најпоузданију заштиту дисајног пута. Поред заштите она она омогућава одговарајућу оксигенацију и вентилацију пацијента, раздваја дисајни пут од дигестивног система и тиме спречава ризик од аспирације, желудачног садржаја, крви и секрета, и омогућује давање 100% кисеоника као и примену анестезиолошких гасова (ендотрахеане анестезије), примену лекова интрапулмонално и трахеобронхалну сукцију.[3][4]
По први пут је ендотрахеална интубација примењена у 14 и 15. веку, када је швајцарски лекар, алхемичар, астролог Парацелзус увео у човеков у душник цев како би му спасио живот. Три века касније, људи су спашавани на такав начин због недостатка ваздуха.
Ендотрахеална интубација је најчешће коришћена техника за обезбеђење дисајног пута током хируршких интервенција, боравка у јединици интензивног лечења, у хитним ситуацијама. Њено коришћење даје сигурност за време дуготрајних хируршких интервенција, токо транспорта болесника, примене повећаног притиска током механичке вентилације, даје најбољу заштиту дисајних путева од аспирације желудачног садржаја, крви, слузи, страних тела, обезбеђује тоалету дисајних путева и на крају, могућа је и апликација неких медикамената овим путем, у недостатку интравенског приступа.
Постоје и ситуације када је њено извођење отежано или немогуће. Тада се морају применити друге технике којима се може решити овај проблем. Увођење у свакодневну праксу нових технолошких решења која имају циљ да олакшају отежану интубацију, је од велике помоћи за анестезиологе. То су бројни модели ригидних, полу ригидних и видео ларингоскопа који олакшавају пласирање ендотрахеалног тубуса у трахеју и умањују могућност погрешне ендотрахеалне интубације. Најширу примену у пракси имају ларингеална маска, видео ларингоскопија, бронхоскопија.[5][6]
Алтернативе ендотрахеалној интубацији
уреди
Алтернативе ендотрахеалној интубацији укључују уређаје као што су ларингеална маска, ларинксни тубус и комбитубусе, који се често користе за вентилацију — у мањим операцијама, код немогућности правилног постављања цеви (отежана интубација) или интубацију трена да врши медицинска особа које није лекар.
Ларингеална маска је средство за супраглотично (изнад гркљанског поклопца) обезбеђивање дисајног пута. Доступна је у различитим величинама . Првобитно је замишљена за кориштење у операционим салама, али се све више препоручује у опреми ургентних служби као важно помоћно средство за
обезбеђење дисајног пута у отежаним ситуацијама.[7][8] У том смислу, експлицитно, Смернице ЕРЦ-а из 2011. године наводе
да би неискусни људи требало да прибегну овим алтернативама за одржавање дисајним путевима како би се спречило погрешно изведена интубација, односно непримећено убацивање ендотрахеалне цеви у хиперинфламарини једњак уместо у трахеју.
Назогастрична интубација
уреди
Назогастрична интубација или носножелудачна интубација је медицински процес која се заснива на уметању гуменог или пластичног тубуса (назогастричне цеви или НГ цеви) кроз нос, преко грла наниже све до желуца.[9]
Орогастрична интубација
уредиОрогастрична интубација или усножелудачна интубација је сличан процес, који се разликује од претходног по томе што се уметање тубуса (орогастричног туба) обавља кроз уста.[9]
Компликације изазване интубацијом
уредиКомпликације које могу настати током постављања ендотрахеалне цеви укључују:
- трауму горњег дисајног пута и носа,
- авулзију зуба,
- орално-фарингеалне раздеротине,
- раздеротину или хематом гласница,
- раздеротину трахеје,
- перфорацију, хипоксемију и интубацију једњака.
Ненамерна (јатроген) интубацији десног главног матичног бронхуса регистровано је у 3-9% свих интубација код одраслих. Стопе аспирације су 8–19% код интубација које су изведене код одраслих без анестезије.
Код дуготрајне употребе ендотрахеалних цеви могу се јавити:
- синузитис,
- некроза или стеноза трахеје,
- едем глотиса,
- пнеумонија повезана са механичким вентилаторима.
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ Гоодман, РС (1986). „Труе воцал цорд паралyсис фоллоwинг ентубатион”. Тхе Ларyнгосцопе. 96 (10): 1170. ПМИД 3762294. С2ЦИД 79406382. дои:10.1288/00005537-198610000-00021.
- ^ Ед Дицкинсон; Дан Лиммер; О'Кеефе, Мицхаел Ф.; Грант, Харвеy D.; Боб Мурраy. Емергенцy Царе (11тх Едитион). Енглеwоод Цлиффс. Неw Јерсy: Прентице Халл. 2008. стр. 157—9. ИСБН 978-0-13-500524-8.
- ^ П. Биро, Т. Пасцх: Дие сцхwиериге Интубатион. Хубер, Берн. 1998. ISBN 978-3-456-82495-6.
- ^ Клееманн, Петер Паул; Келбел, Цлеменс, ур. (1997). Фибероптисцхе Интубатион: Анwендунг фиберендоскописцхер Герäте ин Анäстхесие унд Интенсивмедизин ; 30 Табеллен. Стуттгарт Неw Yорк: Тхиеме. ИСБН 978-3-13-106881-1.
- ^ А Цлинициан’с Гуиде то Видео Ларyнгосцопy: Типс анд Тецхниqуес. Неw Yорк: МцМахон Публисхинг; 2009.
- ^ Бењамин, Ф. Ј.; Боон, D.; Френцх, Р. А. (2006). „Ан евалуатион оф тхе ГлидеСцопе, а неw видео ларyнгосцопе фор диффицулт аирwаyс: А маникин студy”. Еуропеан Јоурнал оф Анаестхесиологy. 23 (6): 517—21. ПМИД 16672094. дои:10.1017/С0265021506000147.
- ^ Лалевић П.. Анестезиологија. Београд: Савремена администрација,1993.
- ^ Делић M, Гавриловић С, Шанта Ч.: Ендотрацхеал интубатион доне ин фиелд цондитионс оф рестраинед спаце. Интернатионал Процеедингс Дивисион оф Ресусцитатион, Цопенхаген, 97-100. 1998.
- ^ а б „Нутритион суппорт фор адултс: орал нутритион суппорт, ентерал тубе феединг анд парентерал нутритион”. НИЦЕ. 1. 8. 2017. Приступљено 16. 6. 2019.
Литература
уреди- Роцхе Леxикон Медизин (5тх изд.). Урбан & Фисцхер. 2003. ИСБН 978-3-437-15150-7.
- Россаинт, Wернер, Зwисслер, ур. (2008). Дие Анäстхесиологие. Аллгемеине унд спезиелле Анäстхесиологие, Сцхмерзтхерапие унд Интенсивмедизин. (2нд изд.). Берлин: Спрингер. ИСБН 978-3-540-76301-7.
- Уллрицх, Лотхар, ур. (2010). Интенсивпфлеге унд Анäстхесие. Тхиеме. ИСБН 978-3-13-130912-9.
Спољашње везе
уреди
Медији везани за чланак Интубација на Викимедијиној остави
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
