Википедија

Интермитентна клаудикација

Интермитентна клаудикација (лат. claudicatio intermittens), је појава бола, храмања и утрнулости у једном или оба доња уда, за време ходања пацијента, уз одсуство ових тегоба у току мировања. Најчешћи узрок болести су оклузивне и други циркулаторне болести артерија и вена доњих удова (екстремитета).[1][2][3][4]

Интермитентна клаудикација
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностваскуларна хирургија

У прошлости, као и у другим брзо развијајућим пољима медицине, ендоваскуларне методе лечења пацијената са интермитентном клаудикацијом биле су условљене доступним технологијама тог раздобља.[5] У последње три деценије, а посебно с почетка 21. века значајан напредак у овим терапијским методама променио је начин на који данас лекари лече пацијенте са овом болешћу — прво перкутаном транслуминалном ангиопластиком (акроним ПТА), затим уградњом интраваскуларни стентова (балон-ширећих, а касније самоширећих нерђајућих челичних стентови, потом самоширећих нитинол стентова и данас лековима обложеним друг-елутинг (акроним ДЕС) стентовима) и лековима обложеним друг-елутинг балонима.[6][7]

Епидемиологија

уреди

Артериосклероза погађа до 10% популације старије од 65 година а од тог процента интермитентна клаудикација јавља се у око 5% случајева.[8][5] Интермитентна клаудикација се најчешће манифестује у мушкараца старијих од 50 година.[9] Умерена конзумација алкохола смањује ризик од интермитентне клаудикације, и износи 13 до 24 гр. дневно (1 до 2 пића ) код мушкараца и 7 до 12 гр. дневно ( 0,5 - 1 пиће), код жена.[10]

Етиопатогенеза

уреди
Најчешћи узрок интермитентне клаудикације[9][6][11]
Болест Знаци и симптоми
Периферна артеријска болест
(васкуларна интермитентна клаудикација)

Настаје као последица:

Сужење (стеноза) спиналног канала
(неурогена интермитентна клаудикација)

Настају због периферне неуропатије код:

  • шећерне болести,
  • поновљених траума,
  • табес дорзалиса,
  • сирингомијелије,
  • повреде спиналних живаца.
Болест периферних вена

Настају због:

  • венског застој изазваног оштећењем залистака у венском зиду

Клиничка слика

уреди

Бол и шепање су главни клинички знаци болести. У почетку тегобе се јављају повремено приликом хода, а раздаљина коју болесник може да пређе без тегоба, означава се као клаудикациона дистанца - („ходна пруга“) Према томер тежина болести одређује се дужином „ходне пруге“, односно дужином пређеног пута у метрима до појаве клаудикације у удовима.[12]

Веома је важно препознати клаудикацију, пошто се ређе јавља у класичном облику, јер је то некада само смањена брзина кретања, замор или тежина у ногама.[4]

Клаудикација ремети самосталан живот пацијента и смањује његов квалитет живота. Довољно је навести као пример да болесник са клаудикацијом понекад не успева да на зелено светло пређе дужи пешачки прелаз.[13]

Код поодмакле болести бол је сталан и веома јак и захтева унос аналгетика, а јавља се у мировању. Некада се пре појаве бола јављају осећај хладноће, утрнулости удова, мравињање, замор и друге сметње.[14] У тежим случајевима настају чиреви(улцерације) и гангрена.[15]

Знаци болести у интеремитентној клаудикацији
Обележје посматрања Знаци болести
Околна кожа
  • цијанотична
  • затегнута,
  • сува,
  • атрофична,
  • некад без длака,
  • хладна на додир
Субјективни осећај
  • јак бол,
  • интермитентна клаудикација,
  • повремено бол у миру и
  • ноћни бол
Прокрвљеност
  • периферни пулс ослабљен или одсутан
  • капиларно пуњење успорено
  • АБИ < 8

Терапија

уреди
Превенција

У пацијената који пуше,[16] престанак пушења је најефикаснији облик лечења интермитентне клаудикације.[17] Физичке вежбе и редовне шетње могу побољшати симптоме и надопунити контролу липидног статуса, ниво шећера код шећерне болести и крвни притисак код хипертензија.

Хируршко лечење

Примјењују се само у тешким случајевима нарушене циркулације крви у екстремитететима и тешком и несношљивом клаудикацијом, и значајном функционалном онеспособљеношћу која ограничава свакодневне животне потребе и активности, а примијењена физикална и фармаколошка терапија нема резултата.[18][19][20]

Од хируршких метода примјењују се;[21][22]

  • Ендартеректомиа артерија ногу,
  • Артеријски бајпас (премошћивање крвних судова),[23]

Преоперативна процена кардиоваскуларног ризика неопходна је пре планирања великих васкуларних хируршких захвата. С обзиром да је присутност врло агресивне атеросклеротске болести удружена с мање успешним дугорочним васкуларним резултатима у болесника млађих од 50 година, успех хируршког лечења у овој групи симптоматске интермитентне клаудикације није јасно доказан. Хируршко лечење није индиковано у превенцији прогресије атеросклеротске болести и интермитентне клаудикације.[20]

 
Примана 100% кисеоника у барокоморама значајно повећава „ходну пругу“.
Медикаментна терапија

У лечењу клаудикације користи се велика број лекова:

  • АЦЕ - инхибитори,
  • бета-блокатори,
  • клопидогрел,
  • пентоксифyллине и
  • цилостазол (селективни инхибитор ПДЕ3)
Хипербарична оксигенотерапија

Применом ХБОТ постиже се;[24]

  • повећан довод кисеоника до хипоксијом угрожених ткива и ћелија,
  • смањује нагомилавање млечне киселине и других матаболита у мишићима,
  • развој колатералне циркулације,
  • повећање функционалне способности екстремитета.

У комбинацији, која укључују вазодилататоре, инфузије простагландина, симпатичку денервацију, хируршке реваскуларизационе процедуре и рехабилитацију ХБОТ даје изврсне резултате. У току ХБО третмана, ослобађање од интермитентне клаудикацаије постиже се обично већ после 6 сеанси а дужина „ходне пруге“ - ходања без тегоба, повећава се у преко 90% случајева.[25]

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ Марqуис, П. (1998). „Евалуатион оф тхе импацт оф перипхерал облитеративе артериопатхy он qуалитy оф лифе”. Другс. 56 (суппл 3): 25—35. . [ПубМед]
  2. ^ Мурабито ЈМ, D'Агостино, Р. Б.; Силберсхатз, Х.; Wилсон, W. Ф. (1997). „Интермиттент цлаудицатион: а риск профиле фром тхе Фрамингхам хеарт студy”. Цирцулатион. 96: 44—9. 
  3. ^ Хиатт, W. Р.; Хоаг, С.; Хамман, Р. Ф. (1995). „Еффецт оф диагностиц цритериа он тхе преваленце оф перипхерал артериал дисеасе: тхе Сан Луис Валлеy диабетес студy”. Цирцулатион. 91: 1472—9. 
  4. ^ а б Бурнс П, Гоугх С, Брадбурy АW (март 2003). „Манагемент оф перипхерал артериал дисеасе ин примарy царе”. БМЈ. 326 (7389): 584—8. ПМЦ 1125476  . ПМИД 12637405. дои:10.1136/бмј.326.7389.584. 
  5. ^ а б „Цлаудицатион - Сyмптомс анд цаусес”. Маyо Цлиниц (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  6. ^ а б Цассар, Кевин (2006-11-11). „Интермиттент цлаудицатион”. БМЈ : Бритисх Медицал Јоурнал. 333 (7576): 1002—1005. ИССН 0959-8138. ПМЦ 1635612  . ПМИД 17095782. дои:10.1136/бмј.39001.562813.ДЕ. 
  7. ^ Геронемус, А. Р.; Пеñа, C. С. (2009). „Ендовасцулар треатмент оф феморал-поплитеал дисеасе.”. Семин Интервент Радиол. 26: 303—14. .
  8. ^ Диехм, C.; Кареем, С.; Лаwалл, Х. (2004). „Епидемиологy оф перипхерал артериал дисеасе”. Васа. 33: 183—9. 
  9. ^ а б Гарциа ЛА. Епидемиологy анд патхопхyсиологy оф перипхерал артериал дисеасе. Ј Ендовасц Тхер 2006;13(суппл 2):ИИ3-9. [ПубМед]
  10. ^ Дјоуссé, L.; Левy, D.; Мурабито, Ј. M.; Цупплес, L. А.; Еллисон, Р. C. (2000). „Алцохол Цонсумптион анд Риск оф Интермиттент Цлаудицатион ин тхе Фрамингхам Хеарт Студy”. Цирцулатион. 102 (25): 3092—3097. ПМИД 11120700. С2ЦИД 1586122. дои:10.1161/01.цир.102.25.3092. 
  11. ^ Схаммас, НW (2007). „Епидемиологy, цлассифицатион, анд модифиабле риск фацторс оф перипхерал артериал дисеасе”. Васц Хеалтх Риск Манаг. 3 (2): 229—34. ПМЦ 1994028  . ПМИД 17580733. дои:10.2147/вхрм.2007.3.2.229  . 
  12. ^ „Ассессмент оф тхе Елдерлy Патиент: Тхе Перипхерал Васцулар Еxаминатион”. Медсцапе. Приступљено 2021-02-04. 
  13. ^ Мулук, С. C.; Мулук ВС; Келлеy, M. Е.; Wхиттле, Ј. C.; Тиернеy ЈА, Wебстер МW; et al. (2001). „Оутцоме евентс ин патиентс wитх цлаудицатион: а 15-yеар студy ин 2777 патиентс”. Ј Васц Сург. 33 (2): 251—7. ПМИД 11174775. дои:10.1067/мва.2001.112210. 
  14. ^ Дормандy, Ј. А.; Мурраy, Г. D. (1991). „Тхе фате оф тхе цлаудицант--а проспецтиве студy оф 1969 цлаудицантс”. Еур Ј Васц Сург. 5 (2): 131—3. ПМИД 2037083. дои:10.1016/С0950-821X(05)80676-0. 
  15. ^ Облитерантна артериосклероза Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јун 2009) Preuzeto:02.06.2009.
  16. ^ Silagy C, Lancaster T, Stead L, Mant D, Fowler G (2004). „Nicotine replacement therapy for smoking cessation”. Cochrane Database Syst Rev (3): CD000146. .
  17. ^ Hughes, J. R.; Stead, L. F.; Lancaster, T. (2004). „Antidepressants for smoking cessation”. Cochrane Database Syst Rev (4): CD000031. 
  18. ^ Bachoo, P.; Thorpe, P. (2002). „Endovascular stents for intermittent claudication”. Cochrane Database Syst Rev (4): CD003228. . [PubMed]
  19. ^ Fowkes FGR; Gillespie, I. N. (1998). „Angioplasty (versus non surgical management) for intermittent claudication”. Cochrane Database Syst Rev (2): CD000017. . [PubMed]
  20. ^ а б Dijagnostika i lečenje obliterirajuće aterosklerotske bolesti donjih ekstremiteta Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2017) www.хљк.хр, Преузето: 3.6.2009.
  21. ^ Трансатлантиц Интер-Социетy Цонсенсус (ТАСЦ) Wоркинг Гроуп. Манагемент оф перипхерал артериал оццлусиве дисеасе: ТАСЦ доцумент. Ј Васц Сург 2000;31(суппл):С1-27.
  22. ^ Цассар, К.; Бацхоо, П.; Бриттенден, Ј. (2003). „Тхе импацт оф перипхерал перцутанеоус транслуминал ангиопластy он qуалитy оф лифе ин интермиттент цлаудицатион”. Еур Ј Васц Ендовасц Сург. 26: 130—6. дои:10.1053/ејвс.2002.1929. 
  23. ^ Ленг, Г. C.; Давис, M.; Бакер, D. (2000). „Бyпасс сургерy фор цхрониц лоwер лимб исцхаемиа”. Цоцхране Датабасе Сyст Рев (3): ЦД002000. . [ПубМед]
  24. ^ Хампсон НБ, ед. Хyпербариц Оxyген Тхерапy: 1999 Цоммиттее репорт. Кенсингтон MD, Ундерсеа анд Хyпербариц Медицал Социетy, 1999
  25. ^ Живковић.M, издавач. Хипербарична и подводна медицина. Београд: ХБО медицал центер; Наука, 1998. 251 стр. ИД=55440652

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
Класификација
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Intermitentna_klaudikacija&oldid=28943065”