Имипрамин (Антидеприн, Депримин, Депринол, Депсол, Депсонил, Динаприн, Евпрамин, Имипрамил, Ирмин, Јанимин, Мелипрамин, Сурпликс, Тофранил, мелипрамин) је трициклични антидепресив из дибензазепинске групе. Имипрамин се углавном користи за третмант клиничке депресије и енурезе (неспособности контроле уринације).[1]

Имипрамин
IUPAC име
3-(10,11-дихидро-5H-дибензо[b,f]азепин-5-ил)-N,N-диметилпропан-1-амин
Клинички подаци
Продајно имеТофранил
Drugs.comМонографија
MedlinePlusa682389
Категорија трудноће
  • УС: D (Евиденција ризика)
  • Постоји ризик од оштећења фетуса
Начин применеОрално
Правни статус
Правни статус
  • ℞ (Пресцриптион онлy)
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост?
МетаболизамХепатички
Главни активни метаболит десипрамин
Полувреме елиминације11-25 сата
ИзлучивањеРенално
Идентификатори
CAS број50-49-7 ДаY
ATC кодN06AA02 (WHO)
PubChemCID 3696
IUPHAR/BPS357
DrugBankDB00458 ДаY
ChemSpider3568 ДаY
UNIIOGG85SX4E4 ДаY
KEGGD08070 ДаY
ChEBICHEBI:47499 ДаY
ChEMBLCHEMBL11 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC19H24N2
Моларна маса280,407 g/mol
  • c1cc3c(cc1)CCc2c(cccc2)N3CCCN(C)C
  • InChI=1S/C19H24N2/c1-20(2)14-7-15-21-18-10-5-3-8-16(18)12-13-17-9-4-6-11-19(17)21/h3-6,8-11H,7,12-15H2,1-2H3 ДаY
  • Key:BCGWQEUPMDMJNV-UHFFFAOYSA-N ДаY

Он је такође изучаван за потенцијалну примену у лечењу паничног поремећаја.[2]

Поређење са другим антидепресивима

уреди

Потентност (афинитет) имипрамина и других антидепресива на различитим траспортерима и рецепторима је сумирана у доњој табли.[3] Потентност је изражена као реципрочна вредности константе дисоцијације помножене са фактором 10−7. Стога што је већи број, то је већа моћ блокирања

Лек СЕРТ НЕТ ДАТ α1 блокада D2 блокада Х1 блокада мускаринска блокада 5HT2 блокада
имипрамин 70 2,7 0,012 1,5 0,05 9,1 1,1 1,2
десипрамин 5,7 128 0,024 0,77 0,03 0,91 0,5 0,38
амитриптилин 23 2,9 0,023 3,7 0,1 91 5,6 3,4
кломипрамин 360 2,7 0,045 2,6 0,53 3,2 2,7 3,7
пароксетин 800 2,5 0,2 0,025 0,003 0,03 0,93 0,005
циталопрам 98 0,035 0,0038 0,053 0 0,21 0,045 0,34

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Делини-Стула А, Миккелсен Х, Ангст Ј (1995). „Тхерапеутиц еффицацy оф антидепрессантс ин агитатед анxиоус депрессион--а мета-аналyсис оф моцлобемиде студиес”. Ј Аффецт Дисорд. 35 (1–2): 21—30. ПМИД 8557884. дои:10.1016/0165-0327(95)00034-К. 
  2. ^ Лепола У, Аратó M, Зху Y, Аустин C (2003). „Сертралине версус имипрамине треатмент оф цоморбид паниц дисордер анд мајор депрессиве дисордер”. Ј Цлин Псyцхиатрy. 64 (6): 654—62. ПМИД 12823079. дои:10.4088/ЈЦП.в64н0606. 
  3. ^ Рицхелсон Е (2001). „Пхармацологy оф антидепрессантс”. Маyо Цлиниц Процеедингс. Маyо Цлиниц. 76 (5): 511—27. ПМИД 11357798. дои:10.4065/76.5.511. 

Спољашње везе

уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).