Хрватско домољубље

Хрватско домољубље или хрватски патриотизам (из старогрчког : πατρίς; патрис, отац; лат. патриа, домовина) означава посебан облик емоционалне приврженост хрватском народу, са врло различитим и специфичним схватањем карактеристика или аспекта народа, као што је језик, култура, политика, историја, религија или спорт. У Хрватској патриотизам је постао специфичан јер често поприма неуважавање вредности општељудског братства и суживота са хришћанима, које је вековима формирало човечанство. Хрватско домољубље после догађаја из 1990-тих година често је са примесама национализма, смешаног са патриотизмом, који је понекад уместо у првом у другом плану. Хрватско друштво због домољубља већ неколико деценија подељено због тога што се неки иначе врло јасни појмови у савременом свету, у Хрватској стално тумаче на различите начине, или због чињенуце да је Хрватска и даље разапета измеду антифашизма и ревизионизма.

Трансформацију карактера хрватског патриотиза исказаног кроз домољубље треба тражити не у некој изненадној промени природе хрватског националног идентитета, јер је то скоро немогуће, у неком сасвим новом схватању нације, већ у стабилизацији унутрашњих прилика и регионалних односа, пре свега на Балкану.

Дефиниција

У речнику хрватског језика стоји: Домољубље је појам који означава љубав према домовини

Иза ове дефиниције налазе се позитивна карактеристика домољубља јер оно по својој суштини нема намеру дискриминације других група нити подразумева деловање на уштрб других. Чак супротно, јер је често деловање за добробит сопственог народа уједно и индиректно помагање другим групама у истој домовини, јер кроз развој сваког друштва, историја је показала још од Дарвинове еволуције па све до данашњих дана, значај домољубља и његову зависности од ступања у интеракције, удруживања и сарадњу са другима.

Општа разматрања

За свакога Хрвата домољубље је нешто друго, од наведене дефиниције и може да значити

• по једнима да живимо у домовини, да ју волимо и да се трудимо да нам свима буде добро',
• док други мисле да домољубље значи Волити своју домовину и свој град.
• док они екстремни (агресивни националисти) домољубље схватају као ширење мржње према Србима, гејевима, исмијавање Словенаца, дељење БиХ и слично.

Међутим већина трезвених аналитичара у Хрватској сматра да будућност Хрватске, између осталог, зависи и од редефинисањд домољубља. Јер је оно у Хрватској толико банализовано

...да константно треба непријатеље које ће окривити за све недаће. Непријатељ је, у овој ситуацији, онај тко упре прст у погрешног; било да се ради о загађеном мору или Тхомпсону...чија је каријера кореографија на концертима јако индикативна, јер се да приметити да Томпсон игра на карту тзв. „домољубља” инспирасаног мрачном прошлошћу Хрватске.

Када се патриотизам као лепа особна, врлина и вредност претварају у своју изопачену супротност:

ускогрудни национализам исказан хрватским домољубљем, постаје вјечно тињалиште мржње и клијалиште страсти које се лако продају, а профит вјештих трговаца на крају се увијек плаћа мртвим главама.

Извртање домољубља

О извртању истинског домољубља, најбоље говоре, бројни примери из хрватске и европске историје 19. и 20. века.

Па тако Рудолф Хорват (1906) овако оцењује хрватско домољубље

"Све ово показује, да је хрватска свијест код наше господе дубоко пала. Они додуше још имају љубави према домовини; али под домовином разумијевају само оно земљиште, које им омогућује, да лагодно живу. Сталешка им тјесногрудност не допушта, да спознају и другу — праву — домовину: живи народ хрватски! То се даде дефинирати овако: Хрватско племство г. 1830. осјећа домољубље (патриотизам), али не позна родољубља (национализам), чега већ имаде на претек у Магјара. Истинит родољуб може бити само онај, тко љуби читав свој народ без разлике сталежа. Ове љубави не познаваху тадашњи хрв. племићи, који кметове — дакле огромну већину хрв. народа — држе смећем!"

Док професор историје Твртко Јаковина сматра,

...како је домољубље у хрватској дијелом пригодничарско. Застава химна грб, само су неки од службених детаља којима се дочарава домољубље.

Радикализирајући домољубље, после ратова из 1990-тих многи данас у Хрватској упадају у национализам, и да искажу своје домољубље користити и данас поздрав „За дом спремни”! којим врше рехабилитацију усташког поздрава и вређају друге народе у свом окружењу, иако је [[папа]], долазећи у посету Хрватској 2011. године, јасно осудио НДХ као Хитлерову савезницу која је преварила Хрвате и њихову тежњу за независношћу.

Тежећи за слободом, за коју су поједини Хрвати сматрали спутаном више деценија у бившој Краљевини Југославији а патом и СФР Југославиј, персонална слобода грађана и хрватских верника, кроз специфично домољубље поприма национализам. I тако се данас поновно у Хрватској ствара колективизам у коме се појединцу даје илузија сигурног уточишта, које у домољубљу испољава национализам који понижава особу, а религију политизира и ретрадиционализира. Дојче Веле у свом чланку о Хрватском домољубљу наводи:

Домољубље је у Хрватској компромитиран појам, упрљан криминалом оних који су се клели у њега, борбом за партикуларне интересе противне добробити друштва и ширењем идеја дијела деснице која овај освојени појам ускраћује својим политичким противницима. Хрватско домољубље тренутно не спаја грађане, већи их разједињује и искључује. Уосталом, они који су искључени из њега, таквог га и не желе.

Према мишљењу монсињоар Мате Узинића суживоту у истој домовини (Хрватској), па и хрватско домољубље мора се заснивати на претпоставци да суживот мора бити заснован на дијалогу који не сме имати циљ победу над оним другим, и наводи...

Мрзимо се, ако се тако може рећи, иако бих радије рекао да се недовољно волимо, јер историју других читамо из властите перспективе што значи често површно и пристрано. I нисмо спремни изаћи у покушају да бисмо схватили ставове других и тако увидели да у историји нису грешили само други".

,