Википедија

Хоризонтална колаборација у Другом светском рату

Хоризонтална колаборација у Другом светском рату је негативна појава заснована на сексуалним или љубавним везама са окупатором, или интимна блискост са непријатељем. Иако у себи садржи специфичну тежину она није имала утицај на ратни исход, па се у том смислу ова врста женске колаборација разликује од других, и законски се није сматрала прекршајем,[1] али је представља претњу националном јединству окупиране земље. На њену појаву значајно је утицала немаштина и присуство материјално ситуираних и славом овенчаних страних војника на простору Европе, што је погодовало кидању обруча грађанских обзира и морала. То је било очекивано у јавности већ на самом почетку окупације, једним делом и због сећања на понашање појединих жена у ранијим окупираним земљама кроз историју ратовања.

Хоризонтална колаборација са немачким војницима се одвијала најчешће у јавним кућама (попут ове негде у Грчкој, Србији или Бугарској)

Порекло појма

уреди

Појам „хоризонтална колаборација“ за који се користи и блажи термин „сентиментална колаборација“ (франц. „цоллаборатион сентиментале“), настао је у француској историграфији.[2] и третирана је у Француској на овај начин:

„Хоризонтална колаборација“ је постала једна од најнеподношљивијих врста колаборације, не због својих непосредних ефеката, који су били занемарљиви, већ зато што је представљала апсолутни пораз Француске.[3]

Облици

уреди

У литератури је описано више типова интимних веза са окупатором, међу којима су најзначајнији:

Проституција

Као облик бављења „најстаријим занатом на свету” била је законски прописана и озваничена, а полицијским и превентивномедицинским мерама строго контролисана.

Осим легалне проституције постојало је и више облика маргиналног понашања, које се може подвести и под нелегални облик проституције, или одржавања интимних веза са окупатором, ван за то регистрованих објеката (бордела), кафанама, приватним кућама итд. Тако су „рат и окупација умањивали границе између проститутки и других жена.“

На територијама са строгим режимом окупације, под нацистима, интимне везе са окупатором имале су нарочиту тежину пошто су биле повезане са спровођењем расне политике, и зато су немачке власти сугерисале својим војницима да примарно остварују полне контакте са проституткама, чиме су стварали повољне услове за развој овог „насјтаријег заната на свету”.

Дискретне везе из љубави

Неки парови су се заљубили, али су везе са обе стране углавном значиле самозаваравање. I, без обзира на мотивацију, представљале су у основи неједнак однос.

Дружења са групама непријатељских војника

После запослења код немачких окупационих служби многе жене које раније нису биле политички опредељене почеле су да промовишу интересе окупатора и с њима проводе слободно време у дружењу, остварујући при томе и сексуалне контакте.[4]

Везе засноване на идеологији

У ове везе које су настале као производ симпатија за нацистичку идеологију, најчешће су ступале жене које су радиле за окупаторске снаге. Оне су, радећи са окупатором, биле и идеолошки блиске, а многе од њих су ступале у љубавне односе са немачким војницима. То је понекад за поједине жене било и питање хијерархије, „па су жене које су заузимале истакнутије положаје ступале у везе са представницима окупационих власти вишег ранга”.[5]

Главне карактеристике

уреди

Пораз у рату и нацистичка окупација у покореним европским земљама током Другог светског рата, симболички су означили борбени неуспех, и пораз мушког дела нације, утицао је на стварање специфичних односа жена према окупатору. Немачки војници, материјално обезбеђени, и овенчани славом победника, имали су моћ не само да заведу жене, а већ и да им у тим везама пруже вид заштите за опстанк у суровим ратним условима, када је приступ храни и осталим животним потреба био отежан. Нарочито тежак је био живот жена избеглица које су поред траума које су преживеле, борбе за живот и спас себе и деце, морале да се прилагоде новој средини и обезбеде услове за опстанак породице.[6]

Први сусрет са окупаторским војницима оставио је на припаднице женског пола позитиван утисак. Немачки војници били су углавном младићи који су се пристојно и коректно понашали, нарочито према женама.[7]

За многе жене хаоризонтална колаборација је представљала могућност да се допре до недоступних средстава, али и вид забаве и бег од тмурне свакодневице, или лакомислености, о ћему говори овај цитат о женама из Шапца и Лознице:

Било је „посрнулих жена“ у спрези са окупатором, ради ситних материјалних предности и из тешке површности и лакомислености.[8]

Везе са окупатором могле су да понуде женама из нижих слојева краткорочну афирмацију и друштвено уздизање.

Ипак, у интимним везама са окупаторским војницима није било искључиво интереса, већ и емотивних садржаја. Неки парови су се заљубили, али су везе са обе стране углавном значиле самозаваравање. I, без обзира на мотивацију, представљале су у основи неједнак однос.

Готово да није било ратних сукоба на простору Европе у првој половини 20. века који није резултовао „хоризонталном колаборацијом” са окупатором или ступања са њим у интимне односе.

Пораз у рату и нацистичка окупација у покореним европским земљама током Другог светског рата симболички су означили борбени неуспех, и пораз мушког дела нације, што је утицало на стварање специфичних односа жена према окупатору. Такође друштво под окупацијом било је друштво без очева, у коме је жена као мајка постајала искључиво одговорна за старање о породици и потомству, коме често није успевала да наметне свој ауторитет и да се стара о њему на адекватан начин.

А немачки војници, материјално обезбеђени, и овенчани славом победника, имали су моћ не само да заведу жене, а већ и да им у тим везама пруже вид заштите за опстанк у суровим ратним условима, често без супружника, када је приступ храни и осталим животним потреба био отежан.

Потреба запошљавања и појачаног ангажовања жена у погледу запошљавања, снабдевања и старања о породици захтевала је значајну активност жена које су услед одсуства мужева (због одвођења у заробљеништво и логоре) или губитка брачног друга (у бомбаровању, репресалијама и одмаздама), самостално доносиле одлуке и водиле бригу о себи и породици.

Окупација је повећала независност жена које су постале економски и емотивно јако рањиве, и у тим условима натеране да постану самопоузданије и преузму традиционалне мушке улоге.

Новонастала општа немаштина и морално посрнуће у многим сферама живота које је рат донео утицали су и на огроман пораст проституције. А жене које су саме себе издржавале и нису имале помоћ средине и родбине, често нису имале другог избора него да се окрену проституцији, понекад и у страху од реакције окупационих снага на одбијање њихових понуда за ступање у интимне односе.[9]

Прекршаји реда, од снабдевања преко црне берзе до примене лажи и камуфлаже у набавци намирница, разне врсте довијања и превара како би се опстало, учиниле су да се становништво навикавало на кршење правила и норми. Један прекршај водио је у други, а постепено прилагођавање и прихватање таквог стања водили су опадању морала и сексуалних норми.

Хоризонтална колаборација је код појединих жена била и производ тешке површности и лакомислености. али и облик бекства из тмурне ратне свакодневице.[10]

Неким женама, другојачијих моралних схватања, окупација је донела и осећај да су нестале раније норме понашања и владања, што их је додатно мотивисало да ступалају у интимне везе са окупаторским војницима, чак и наочиглед супруга и осталих укућана.[11]

Почетак рада за окупаторе означавао је и ступање у блискије контакте са њима и могућност успостављања интимних веза, што се врло често дешавало, посебно у случајевима млађих жена. У љубавним везама са непријатељским војницима постојала је и извесна хијерархија, па су жене које су заузимале истакнутије положаје ступале у везе са представницима окупационих власти вишег ранга.[12] Такве жене окупатор јр током рата злоупотребљавао за потребе обавештајне службе. (углавном преко њихових сексуалних услуга) у циљу прибављања информација...али и на предубеђењу о женској „брбљивости“ и несклоности ка чувању тајни.[13]

Хоризонлална колаборација у појединим земљама Европе

уреди

Однос према хоризонталној колаборацији није био уједначен у свиим земљама Европе. Па је тако у оним земљама Европе у којима је постојао велики број немачких војника и где је остатак становништва био у блиским односима са окупатором, владао блажи режим окупације, и постојала је већа толеранција према понашању жена. Са друге стране на територијама са строгим режимом окупације интимне везе са окупатором имале су нарочиту тежину пошто су биле повезане са спровођењем расне политике.[14]

Данаска

У Данској благ режим окупације и бројност немачких трупа представљали су значајан фактор велике бројности ступања жена у везе са окупатором...

Током 1942. један илегални дански лист је тврдио како у шетњи Копенхагеном није могуће направити неколико корака, а да се не наиђе на немачког војника са девојком у загрљају.[15]

Норвешка

Благ режим окупације и бројност немачких трупа представљали су значајан фактор велике бројности ступања жена у везе са окупатором.

У Норвешкој је рођено око 9.000 деце из веза са немачким војницима, а скоро 50.000 Норвежанки било је у везама са немачким војницима што представља значајан проценат у популацији од 3 милиона становника.[15]

Француска
 
Кажњавање жена за хоризонталну колаборацију шишањем у Фрнцуској

У Француској у којој је владао блажи облик окупације на везе француских жена са окупатором утицала је и чињеница да се велики број Француза налазио у ратном заробљеништву.

Историчари процењују да је из веза немачких војника са Францускињама рођено 50.000–75.000 деце, али новија истраживања подижу тај број до 200.000.[16]

Чешко-моравски протекторат

У Чешко-моравском протекторату, где је владо сттоги режим окупације, интимни односи са окупатором су потпомагали програм германизације.[17]

СССР

На окупираним совјетским територијама, немачка команда је узалудно настојала да спречи сексуалне контакте војника са, како је сматрано, расно инфериорним словенским становништвом.

Од краја 1942. нацисти почињу да испољавају посебно занимање за децу рођену из веза немачких војника на Источном фронту, а вршене су процене да ће годишње број те деце превазићи један милион.[18]

У случајевима када су совјетске жене остајале у другом стању са немачким војницима морале су да прођу расну инспекцију да би се утврдило да ли су погодне за германизацију што је подразумевало процењивање изгледа, особина, порекла и сексуалне историје, али је постојало генерално уверење да су у питању расно непожељне жене, а чак их је и сама чињеница да су ступиле у везу са непријатељем чинила непожељним.[15]

Србија

Присуство немачких војника у окупираним српским градовима повећало је потражњу за услугама кафана и других локала који су држали проститутке. У већим центрима су убрзо почеле да се оснивају и посебне јавне куће намењене искључиво немачким војницима.[19]

До приснијег контакта са женама из града долазило је инакон усељавањем немачких официра у куће у којима им је додељиван простор за становање — „У многим случајевима заједнички стамбени простор је представљао пут зближавања српских жена и немачког окупатора”.[20]

Кажњавање хоризонталне колаборације

уреди

Како се ова врста женске колаборације са непријатељем у правном смислу разликује од других, она се законски није сматрала прекршајем.[15] Међутим како је рушила морала нације она је била претња националним интересима, и у многим замљама наишла је на популистичке мере кажњавања. У деловима покорене Европи, где је владао режим окупације, јавност је пратила и оштро осуђивала везе жена са окупатором, очекујући њихово кажњавање по завршетку рата. Посебно је осуђиван пад морала код женског света у градовима, нарочито код образованих жена, јер се сматрало да такво понашање представља злочин према нацији, које је наметало питање како ће такве неморалне особе касније васпитавати децу у националном духу.

Уобичајена казна за жене оптужене за колаборацију која је спровођена вансудским путем била је шишање или бријање главе. Крајем Другог светског рата бријању глава због блиских веза са окупатором биле су изложене жене у Француској, Белгији, Данској, Холандији, Норвешкој, Југославији.[21]

Иако је мање од половине жена којима су у Француској обријане главе било оптужено за ступање у интимне везе са окупатором, ова оптужба углавном се сматра главном кривицом жена током окупације.

Између јуна 1943. и марта 1946. у Француској је 20.000 жена обријано до главе на основу оптужбе за колаборацију са немачким окупаторима, од чега се 40% случајева односило на оптужбе за проституцију или сексуално општење са непријатељем.[22]

Чињеница да су без косе остале и жене које су биле кажњаване за друге видове колаборације говори у прилог томе колико су пол и сексуалност условљавали појам издаје, јер су жене које су имале везе са немачким војницима довођене у везу са сексуалном неморалношћу.

Ову казну је после ослобођења понекад пратила и нека друга врста насиља – жене су разодеване, гоњене улицама, неке су каменована а и силоване.[23] У Србији су тежи преступи од стране жена кажњавани, уз шишање, и додатним јавним ударањем батина, „мада су мотиви ових кажњавања често остајали неразјашњени и нејасни”.[24]

Шишање или бријање главе женама, које представљало чин прочишћења, вршили су искључиво мушкарци, јер је држање маказа у њиховим рукама имало симболичке сексистичке ознаке.

Такође овај чин од стране мушкараца може се сматрати и симболичким чином поновног успостављања патриотске мушкости, афирмацијом мушке доминације и „скидања љаге“ са нације, која јој је нанета путем сексуалног општења са непријатељем.[25]

Кажњавање жена шишањем, због хоризонталне колаборацији примењивао је и равногорски покрет у Србији још на почетку окупације у случајевима жена и девојака које су имале било какве везе са окупаторским војницима. Највећи број присилних шишања жена у окупираној Србији извршен је током 1943. и 1944. године, односно приближавањем краја окупације.[26]

Извори

уреди
  1. ^ Љубинка Шкодрић, „Хоризонтална колаборација“ – Интимне везе жена са немачким окупатором у Србији 1941-1944. Историја 20. века, 1/2013, стр.1
  2. ^ Рицхард Винен, Тхе Унфрее Френцх. Лифе ундер тхе Оццупатион, Пенгуин боокс, 2007, 176. 2
  3. ^ Фабрице Виргили, Схорн Wомен. Гендер анд Пунисхмент ин Либератион Франце, Берг, Оxфорд, Неw Yорк, 2002, 239.
  4. ^ АС, БИА, I-7 Немачка обавештајна служба-Гестапо-Пожаревац.
  5. ^ АС, Г-25, ф. 9, Зл. бр. 1755.
  6. ^ Елизабет Абот, Историја љубавница, Београд 2006, 350.
  7. ^ Горан Давидовић, Милош Тимотијевић, Жена и рат. „Друга страна“ окупације 1941– 1944. године на простору чачанског краја, Зборник радова Народног музеја, 33, Чачак, 147.
  8. ^ Милорад Бертолино, Сећање на Шабац и Лозницу, Шабац 1981, 95.
  9. ^ БИА, I-36
  10. ^ Милорад Бертолино, Сећање на Шабац и Лозницу, Шабац (1981). стр. 95.
  11. ^ Г. Давидовић, M. Тимотијевић, Затамњена прошлост..., III. стр. 240–241.
  12. ^ АС, Г-25, ф 9, зл. бр. 1755
  13. ^ Хедер Вилијамс, Падобранци, патриоти и партизани, Београд (2009). стр. 48.
  14. ^ Љубинка Шкодрић, „Хоризонтална колаборација“ – Интимне везе жена са немачким окупатором у Србији 1941-1944. Историја 20. века, 1/2013,
  15. ^ а б в г Сурвивинг Хитлер анд Муссолини. Даилy Лифе ин Оццупиед Еуропе. Едитед бy Роберт Гилдеа, Оливиер Wиевиорка анд Анетт Wарринг, Берг, Оxфорд, Неw Yорк,2006, 91.7
  16. ^ Рицхард Винен, Тхе Унфрее Френцх. Лифе ундер тхе Оццупатион, Пенгуин боокс, (2007). стр. 179.
  17. ^ Бењамин Фроммер, Деноунцерс анд Фратернизерс: Гендер, Цоллаборатион, анд Ретрибутион ин Бохемиа анд Моравиа дуринг Wорлд Wар II анд Афтер, Гендер анд Wар ин ТwентиетхЦентурy Еастерн Еуропе, Едитед бy Ненцy M. Wингфиелд анд Мариа Буцур, Индиана Университy Пресс, Блоомингтон 2006, 121.
  18. ^ Регина Мüхлхüусер, Бетwеен`Рациал Аwаренесс` анд Фантасиес оф Потенцy ин тхе Оццупиед Территориес оф тхе Совиет Унион,1942–1945, Бруталитy анд Десире. Wар анд Сеxуалитy ин Еуропес`с Тwентиетх Центурy, Едитедбy Дагмар Херзог, Палграве Мацмиллан, Неw Yорк, 2009, 211.
  19. ^ Милош Тимотијевић, Проституција у Чачку током 20. века, Токови историје, 1–2/2007,
  20. ^ Љубинка Шкодрић, „Хоризонтална колаборација“ – Интимне везе жена са немачким окупатором у Србији 1941-1944. Историја 20. века, 1/2013, стр.111
  21. ^ Лулу Анне Хансен, `Yоутх Офф тхе Раилс`: Теенаге Гирлс анд Герман Солдиерс – А Цасе Студy ин Оццупиед Денмарк, 1940–1945, Бруталитy анд Десире. Wар анд Сеxуалитy ин Еуропе`с Тwентиетх Центурy, Едитед бy Дагмар Херзог, Палграве Мацмиллан, Неw Yорк, 2009, 139.
  22. ^ Вофганг Шмале, Историја мушкости у Европи 1450–2000, Београд 2011, 251
  23. ^ Љубинка Шкодрић, „Хоризонтална колаборација“ – Интимне везе жена са немачким окупатором у Србији 1941-1944. Историја 20. века, 1/2013, стр.115
  24. ^ АС, Ђ-2, ОКМ, 292.
  25. ^ Љубинка Шкодрић, „Хоризонтална колаборација“ – Интимне везе жена са немачким окупатором у Србији 1941-1944. Историја 20. века, 1/2013, стр.115-116
  26. ^ Шкодрић, Љубинка С. (2015). Положај жене у окупираној Србији : 1941-1944 : докторска дисертација (ПДФ). Београд. Приступљено 16. 4. 2018. COBISS.SR 1234567890

Literatura

уреди

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Horizontalna_kolaboracija_u_Drugom_svetskom_ratu&oldid=28521107”