Хомеодоменски склоп

Хомеодоменски склоп је протеински структурни домен који везује ДНК или РНК и који је често присутан у транскрипционим факторима.[2][3] Овај мотив се састоји од 60 аминокиселина дуге хеликс-завој-хеликс структуре у којој су три алфа хеликса повезана кратким петљама. Два N-терминална хеликса су антипаралелна, док је дужи C-терминални хеликс у приближно нормалној позицији у односу на осу прва два. Тај трећи хелих формира директне интеракције са ДНК. Хомеодомаинско савијање је ексклузивно присутно код еукариота. Оно има висок степен хомологије са ламбда фаг протеинима који мењају изражавање гена код прокариота. Многи хомеодомени индукују ћелијску диференцијацију путем иницијације каскаде корегулисаних гена која је неопходна да би се формирала индивидуална ткива и органи, док су хомеодомаински протеини попут НАНОГ учествују у одржавању плурипотенције.

Домен хомеокутије
Антенапедијски хомеодоменски протеин из Drosophila melanogaster везан за фрагмент ДНК.[1]
Идентификатори
СимболHomeobox
ПфамПФ00046
Пфам кланЦЛ0123
ИнтерПроИПР001356
СМАРТСМ00389
ПРОСИТЕПС50071
СЦОП1ахд
СУПЕРФАМИЛY1ахд

Референце

уреди
  1. ^ PDB: 1АХД​; Биллетер M, Qиан YQ, Оттинг Г, Мüллер M, Гехринг W, Wüтхрицх К (1993). „Детерминатион оф тхе нуцлеар магнетиц ресонанце солутион струцтуре оф ан Антеннапедиа хомеодомаин-ДНА цомплеx”. Ј. Мол. Биол. 234 (4): 1084—93. ПМИД 7903398. дои:10.1006/јмби.1993.1661. 
  2. ^ Гехринг WЈ (1992). „Тхе хомеобоx ин перспецтиве”. Трендс Биоцхем. Сци. 17 (8): 277—80. ПМИД 1357790. дои:10.1016/0968-0004(92)90434-Б. 
  3. ^ Гехринг WЈ (1993). „Еxплоринг тхе хомеобоx”. Гене. 135 (1-2): 215—21. ПМИД 7903947. дои:10.1016/0378-1119(93)90068-Е. 

Литература

уреди
  • Branden C, Tooze J. (1999). Introduction to Protein Structure 2nd ed. Garland Publishing: New York, NY. (See especially pp159–66.)

Спољашње везе

уреди