ХКУД Владимир Назор Сомбор

Хрватско културно-уметничко друштва „Владимир Назор” Сомбор је удружење грађана буњевачке народности, настављач традиције друштва „Буњевачко коло“ које је у Сомбору основано 1921. године, у новооснованој Краљевини Срба Хрвата и Словенаца, и било претеча од ХКД „Мирољуб“ до ХКУД „Владимир Назор“, од 1936. до данас. Друштво је током безмало једног века постојања деловало у шест држава, од Краљевине Југославије до Републике Србије, и кроз три друштвено-политичка система, што се одразило и на рад друштва у сложеним околностима и ратним временима, у Сомбору и окружењу.

Назив	ХКУД Владимир Назор Сомбор
Основано	6. децембар 1936.
Земља
Председник	инг Мата Матарић
Седиште	Сомбор (Војводина)
Адреса	Венац Војводе Радомира Путника 26
Сајт	hkudvladimirnazor.com

Краћа историјат Буњеваца

Миграција Буњеваца у Бачку.

Сомбор у време насељавања Буњеваца

Хрвати на подручју Војводине представљају хетерогену мањинску заједницу која због сплета различитих друштвено-историјских околности простор настањује у више миграцијских таласа, најчешће под субетничким именима (које условно и ретроспективно називамо хрватскима), с релативно дистинктивним дијалектолошким особенсотима.

Најпознатији су, а свакако и најистраженији, подунавски Буњевци и Шокци. Они су у Војводини у склопу ширих миграција из хрватскога матичног простора који поред Хрватске обухвата и делове Босне и Херцеговине, донели многе обичаје, верску и културну традицију.

Сомбор су Османлије напустиле у 1687. без борбе, а малобројни хришчани су аустријску војску дочекали као ослободиоце Највећи селидбени талас у Сомбор и околини био је покренут османлијским поразима и њиховим протеривањем из Бачке. Највећи број Буњеваца доселио се у троугао Баја-Сомбор-Суботица 1687. године, дијлом у насеља у којима су католици већ живелии, делом у нова насеља.

Мањих досељавања и пресељавања из појединих насеља на том подручју је било и касније, да би нешто касније почело насељавање пустара и оснивање салаша у околини Сомбора.

Новонасељени Буњевци су били само допуна већ постојећим групама сународника у Подунављу, јер се претпоставља да је највероватније постојала везе између становништва у Подунављу и оног у унутрашњости из области одакле ће се населити већи број Буњеваца крајем 17. века. Наиме исторчари сматрају да је кретање велике сеобе у сасвим непозната подручја у којима није сигурна егзистенција за велик број људи, нереална, и да су веза између подунавских Буњеваца и оних у постојбини фрањевци босанске викарије који су били упознати са стањем у Подунављу.

У новој средини Буњевци су за војну службу добили земљишне поседе на којима су се у почетку бавили екстензивним сточарством. Екстензивно сточарство, које се као такво задржавало дуго времена, онемогућавало је формирање „ушорених” сеоских насеља. Поједина насеља са својим салашима остала су врло раштркана и до половине 20. века у сомборској и суботичкој околини. Пореклом из другачијег климатског подручја, другачијих екосистема, миграцијама су доспели из планина у равнице, далеко изван динарских зона сточарства. Били су приморани на различита прилагођавања од газдовања имањем до организације друштвеног и културног живота.

Временом Буњевачко становништво се све више укључивало у нове привредне процесе који су владали на подручју Подунавља што је утицало на свакодневни живот становништва. Усмереност на рад и земљу обликовао је другачији комплекс друштвених особина за разлику од оних које су превладавале у њиховој постојбини.

Предуслови за оснивање друштва

Оснивању ХКУД након Великог рата претходило је уједињења јужнославенских народа у заједничку државу, Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца (1918.), Тада је започео не само активни политички веч и културни живот бачких Буњеваца и Шокаца, изражен кроз оснивње Буњевачко-шокачке странке која је 1920. на изборима за Уставотворну скупштину Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Сомбору добила велики број гласова (2.605). Тим чином Буњевци су добили свог представника у државном парламенту, као и право на оснивање културно-уметничкок друштва „Буњевачко коло.“ У оквиру Буњевачког кола настала је 1924. године и Добротворна задруга Буњевки којом је руководила Јулија Бошњак, а нешто касније основана је и Омладинска секција Кола којом је руководио Иван Матарић

На оснивачкој скупштини друштва „Буњевачког кола“ 1921. године присуствовало је 200 сомборских Буњеваца. За првог председника Кола изабран је Антун Тоника Бошњак.

Како се у руководству „Буњевачког кола“ налазио слој најимућнијих земљопоседника, док је већи део њиховог чланства припадао сиромашнијем слоју пољопривредника и ситних земљопоседника, често је унутар друштва долазило до подвојености по социјалној линији. Хрватски оријентисани чланови „Буњевачког кола” у Сомбору, понесени Радићевим идејама хрватског сељачког покрета, од 1923. поступно су се удаљавали од оног дела чланстава које се називало само Буњевцима. Није то било само декларисање по народној припадности, већ и по политичкој оријентацији. Буњеваца који су се везивали уз владајуће странке обезбедили су свој материјални положај, насупрот декларисаним Хрватима који су били ситнији земљопоседници, и присталице ХСС у којој су активно учествовали у њеном раду.

Средином 1930-тих, када је на челу „Буњевачког кола“ био Стипан Столишић, дошло је до отвореног расцпа у друштву. Предводник „Хрвата“ Антун Матарић, се 1935. године са својим присталицама, као издвојено Друштво наставили рад уз помоћ Римокатоличке цркве и жупника Антуна Скендеровића, у Дому Свете Цецилије, јер нису имали сопствене просторије и одобрење полиције за рад.

Оснивање ХКД „Мирољуб” у Сомбору

Оснивачка скупштина

Након скоро годину дана, 6. децембра 1936. године, уз полицијску сагласност за одржавање јавнога скупа, организована је у Дому Двете Цецилије (Крижарском дому) Оснивачка скупштина новога друштва, под називом ХКД „Мирољуб” у Сомбору, којој је присуствовало 180 будућих чланова. Друштво је основано са циљем да негује културу и обичаја буњевачких и шокачких Хрвата у Војводини.

Изградња сопствених просторија

Како новоосновано Хрватско културно друштво „Мирољуб“ није имало сопствене просторије за рада, покренута је активност да се што пре изађе из зграде Дома Двете Цецилије у којој су држане прве седнице Управнога одбора Друштва, на чијем челу је је као председник био сељак Антун Матарић

Три месеца након оснивачке скупштине, тачније 28. фебруара 1937. године, Управни одбор је позајмљеним средствима од приватног предузетника Грге Вуковића, и сакупљеним бројним мањим неповратним прилозима чланова Друштва, купио зграду у Улици Проте Ковачића бр. 2, На Управном одбору тада је одлучено је да се имена свих чланова који су неповратно дали хиљаду или више динара, њихова имена упишу на мермерној плочи као добротвори Друштва.

Исте године када је купљена зграда почела је изградња веће сале адаптацијом неколико мањих просторија,а, пре свега добровољним радом мајстора, чланова Друштва и сељака који су бесплатно превозили грађевински материјал. Чим је прикупљено више новчаних средстава почело се с уређењем зграде и са уличне стране.

Након адаптације зград, ХКД „Мирољуб“ је основао и Добротворну заједницу Буњевки, с циљем да се дјевојке и жене учлањују у Друштво и раде у његовим секцијама, а старије жене да се брину о сиромашној деци, њиховом школовању, одевању, прикупљању прилога за сиромашне и учествују у другим хуманим акцијама.

Сукоб са „крижарима”:
Како је у певачки хор и драмску секцију долазило све више чланова из крижарске организације, дошло је до потпуног раздвајање чланова „Мирољуба“ и „крижара“ и првих сукоба. Први сукоб настао је када је Управа „крижара“ захтевала да на основу својих новчаних прилога, којима је учествовали у куповини зграде за ХКД „Мирољуб“, „крижари“ буду и сувласници купљене зграде. Управни одбор „Мирољуба“ одбио је овај захтјев јер су у питању била мала новчана средства, а да им се инвентар врати.

Покушај уједињење „Мирољуба“ и „Буњевачког кола“

Све интензивнија културна активност и забавнији друштвени живот у „Мирољубу“ привукао је већину младих чланова „Буњевачког кола“, што је резултовало идејом о припајању „Буњевачког кола“ „Мирољубу“. Након претходно одржана три састанка представника „Буњевачког кола“ и „Мирољуба“. „Буњевачко коло“, постављени су услови да „Буњевачко коло“, прихвати Правила ХКУД „Мирољуб“, као и да се изврши измене у називу, и да уместо Хрватско културно друштво „Мирољуб“ друштво добије нови Хрватско буњевачко просвјетно друштво „Мирољуб“. До жељенога уједињења ова два друштва, ипак, никако није долазило. Међутим, једном рођена идеја о спајању ова два друштва није замрла, па су преговори поновно обновљени 1941. године.

Рад друштва у Другом светском рату

Након капитулације Краљевине Југославије, 1941. године, Бачка је окупирана и територијално прикључена Хортијевој Мађарској. Управу у Сомбору преузеле су мађарске војне, а од септембра 1941. мађарске цивилне власти, што је утицало на то да се рад дотадашњих друштава у Сомбору одвија у новим, веома отежаним политичким условима све време окупације.

Један од првих проблема са којим се сусрело друштво било је осипање чланства. На то је утицала чињеница да су у првим година окупације мађарске власти поставиле бројне захтеве пред ХКД „Мирољуб“, да би оно стекло право на културно деловање.

„ Један од таквих покушаја било је и ширење гласина да ће мађарске власти почети лишити слободе чланове „Мирољуба“, нарочито оне који се изјасне као Хрвати. Да ли због страха, или из других разлога, почели су пристизати захтјеви за исписивањем из чланства у ХКД „Мирољуб“. ”

Колико су мађарске окупаторске власти настојале Друштво учинити послушнијим и приврженијим захтевима окупације, толико је отпор преосталих 160 чланова (многи су се исписали или једноставно напустили Друштво) бивао све израженији и јачи.

Како је војска окупирала дворани Друштва, Управни одбор је у августу 1943. организовао прикупљање новчаних средстава прилозима и унутарњим зајмом за градњу мале дворане, како би секције имале какве такве услове за рад. Схвативши да рад Друштва измиче њиховој контроли, и да је нека врста отпора окупационој власти 12. свибња 1944. године дописом бр. 44566 Краљевске варошке управе потврдио забрану доношењем ове Одлуке о распуштању Друштва.

„ Одлука

Министар унутарњих послова Краљевине Мађарске темељем Одлуке бр. 176.315/1944. забрањује постојање Хрватском културном друштву „Мирољуб“ јер своја Правила рада није праводобно усугласио с мађарским правним прописима те, не располажући одговарајућим Правилима, а осим тога и не удовољивши позивима власти у свези правомоћности Друштва, Друштво се распушта, а сву имовину треба запечатити, за што се овлашћује др. Ервин Ершек, другоразредни биљежник из градског рачуноводства, те једно службено тијело којега ће одредити предсједник рачуноводства. Наведени су дужни у забрањеном Друштву пописати све некретнине и дугове до најмање ситнице и о тому ме обавијестити. Уједно, наређујем да се распуштено Друштво брише с пописа удруга. О овој Одлуци обавјештавам:
1. Мађарско краљевско рачуноводство у граду;
2. Др. Ервина Ершека, другоразредног биљежника у граду и
3. Антуна Матарића из Сомбора, предсједника ХКД „Мирољуб“.

Сомбор, 12. април 1944. Др. Петер Черта в. р. градоначелник

”

Након ове одлуке у априлу 1944., Хрватско културно друштво „Мирољуб“ престало је и званично да постоји. Неколико чланова Управног одбора долазило је и даље у зграду некадашњег Друштва, окупљајући се у стану чувара зграде

Када је у јуну 1944. године, чланове друштва посетио Иван Матарић, по препоруци Народноослободилачког покрета, он је чланове друштва познао са предстојећим догађаје који ће резултовати скорим ослобођењем Сомбора од окупатора и...

„ ...истакао важност да се међу осталим грађанима и националностима Сомбора у том повијесном тренутку нађу и чланови некадашњег „Мирољуба“...и позвао на агитацију међу чланством и међу буњевачко-шокачким Хрватима...и тиме дају и потпору идејама народноослободилачке борбе. ”

Један део чланова прихватио је позив и активно се укључио у народноослободилачку борбу. У борбама за коначно ослобођење од фашизма погинуло је 14 чланова ХКД „Мирољуб“: Фрања Бења, Стипан Блесић, Стипан Доротић, Марко Ђурин, Илија Џинић, Матија Јозић, Ладислав Калмар, Фрања Кукурузар, Антун Крајингер, Стипан Матарић, Иван Парчетић, Фрања Раич, Пајица Стипанчевић и Шандор Зидаревић.

Рад друштва у послератном периоду

Стара градска кућа у Сомбору у којој је 1945. одржана оснивачка Скупштини друштва под називом „Хрватски просвјетни дом“

У ослобођеном Сомбору бивши председник „Мирољуба“ Антун Матарић постао је потпредседник Народноослободилачког одбора, а за чланове овог одбора изабрани су Стипан Перишкић, Грга Асталош, Андрија Богишић и Фрања Лишћевић, некадашњи активисти и чланови Управнога одбора „Мирољуба“. Сви они су се ангажовали на агитацији међу буњевачко-шокачким живљем како би их мотивисали да дају свој допринос у прикупљању хране за војску и сечу шума за загревање партизанске болнице.

Када је, маја 1945. године окончан рат на простору Југославије, уз подршку нових партизанских власти, обновљен је рад некадашњег Друштва, у јуну 1945. године на оснивачкој Скупштини друштва у Великој дворани Градске куће. Са ње је послата депеша маршалу Јосипу Брозу Титу, у којој се у складу са политичким идејама новога времена између осталог наводи...

„ ....„Уједно Вам обећавамо да ћемо свим расположивим снагама радити на учвршћењу братства, јединства и равноправности свих народа Демократске Федеративне Југославије и на обнови наше нове домовине“. ”

Друштво у складу са новонасталом условима мења име у „Хрватски просвјетни дом“, и усваја нова Правила Друштва, утврђује редовну чланарину од 24 динара, а ванредну 100 динара, и врши избор Управног одбора.

Након обнове рада Друштво је у септембру 1945. године, имало 195 чланова. Обновљени су хор, драмска и музичка секција. Почетком 1946. године, Друштво је бројало 440 чланова, а основане су и нове секције: џез оркестар, секција за физичку културу и секција Народног свеучилишта. У оквиру друштва постојао је и фудбалски клуб. Осим тога, на име Друштва пренесена је и имовина некадашњег „Буњевачког кола“.

Градња нове зграде

Како је Друштво увећавало своје чланство и непрестано ширило активности указала се потреба за већом зградом са бројнијим просторије него што су биле у старој згради, 21. јула 1946. године Управни одбор покренуо је иницијативу за градњу новога дома на месту старе зграде, према пројекту који је израдио инг. Базлер.

Због недостатка средстава за градњу Друштво је одлуком Градског народног одбора у свибњу 1948. године, у замену за зграду у Уици Проте Ковачића 2, добило велику зграду бивше пиваре „Авала“ на Венцу Радомира Путника бр. 26 (с правом власништва).

ХКУД „Владимир Назор”

Дана 24. априла 1949. године Друштво усваја нови назив Хрватско културно-просвјетно друштво „Владимир Назор“ у Сомбору, да би у децембру 1957. године из назива био обрисан национални предзнак и назив је Културно-просветно друштво „Владимир Назор“ у Сомбору.

Са ширењем простор у згради, секције су све активније, а посбна пажња поклоњена је неговању традицијеа: Прела, Дужионице, Пресветог Тројства, Светог Фрање (Дивојачког вашара).

Током 1960. године коначно је завршеназграде Друштва.

У скалду са Закону о удружењима грађана Републике Србије 29. децембра 2010. године, донет је нови статут и са новим Статутом, жигом друштво је добило назив: Хрватско културно - умјетиночко друштво „Владимир Назор“ Сомбр.

Организација друштва

Чланство

Према евиденцији из 2020. године Друштво броји 214 активних чланова који рада у својим просторијама у Сомбору, Венац Радомира Путника 2.

Сабор

Сабор, који може бити редован и ванредан, је највиши орган Друштва и њега чине сви редовити чланови.

Управни одбор

Управни одбор Друштва који броји 30 чланова, руководи радом Друштва између два Сабора: припрема материјал за Сабор, стара се о спровођеwу Плана рада Друштва, одлучује о пријему и искључењу чланова из Друштва, бира чланове Извршног одбора, одобрава планове појединих секција и слично.

Извршни одбор

Извршни одбор, који броји 9 чланова је као што му и само име каже извршни орган Управног одбора. Он сроводи одлуке Управног одбора и Сабора. Води бригу о раду свих секција, организацији јавних наступа, предлаже прочелнике секција и друго.

Надзорни одбор

Надзорни одбор који има 3 члана и 3 заменика, председника и његовог заменика бира Сабор. Задатак овог одбора је да прегледа материјално-финанцијско пословање Друштва и Сабору подноси годишње извештаје о начину пословања Друштва.

Председник друштва

Председник друштва заступа и представља Друштво и ствара услове за његов законити рад.

Секције друштва

У Друштву делују следеће секције:

• фолклорна (дечији и секција за одрасле),
• драмска (за млађе и старије групе),
• певачка,
• тамбурашка,
• литерарна,
• ликовна,
• грнчарска,
• спортска (са екипама за столни тенис, шах и веслање),
• секција за неговање културе, обичаја и традиција бачких Хрвата – Буњеваца и Шокаца,
• уређивачка редакција листа „Мирољуб“
• Клуб љубитеља биљака „За срећу већу“.

Манифестације Друштва

Манифестације у организациј Друштву су:

• Велико Буњевачко-Шокачко прело,
• Жетвене свечаности „Дужионица“,
• Ликовна колонија „Цолорит“,
• Међународна смотра аматерског драмског стваралаштва „Драмске вечери“,
• „Дивојачки вашар“,
• Књижевне вечери,
• Годишњи концерт,
• Божићни концерт
• Изложба божићних колача.

Издаваштво

Друштво штампа свој лист „Мирољуб“ који излази четири пута годишње. Клуб љубитеља биљака организира бесплатне разјмене биљака,  Ускршњу изложбу, судјелује на изложбама и организира путовања на сајмове цвијећа.

Сарадња

Друштво има добру сурадњу са многим друштвима у:

• Републици Хрватској од Батине, Загреба, Сплита, Брача, па све до Ровиња.
• Хрватским удружењима у Мађарској, Босни и Херцеговини,
• Хрватским и другим удружењима у Републици Србији.

Вииди још

• Буњевци

Литература

• Степановић, Милан (уредник) Хрватско културно умјетничко друштво „Владимир Назор” (Сомбор) - 1936-2011, Издавач: ХКУД „Владимир Назор“ Сомбор, 2012. ЦОБИСС.СР-ИД 275199751
• Алојзије А. Фирањ (уредник) Мој Ненадић, Хрватско културно-умјетничко друштво „Владимир Назор”, Сомбор, 2018.
• Матија Еветовић: Културна повијест буњевачких и шокачких Хрвата, НИУ „Хрватска ријеч”, Суботица, 2010. год.
• Алекса Кокић: У сјенама равнице, Завод за културу војвођанских Хрвата, Суботица, 2013.

Спољашње везе

• Веб страница: ХКУД „Владимир Назор” Сомбор (језик: хрватски)