Густав Шваб

Густав Бењамин Шваб
Густав Бењамин Шваб
	Густав Шваб
Лични подаци
Датум рођења	19. јун 1792.
Место рођења	Штутгарт,
Датум смрти	4. новембар 1850.
Место смрти	Штутгарт,
Образовање	Универзитет у Тибингену, Еберхард-Лудwигс-Гyмнасиум

Густав Бењамин Шваб (нем. Gustav Benjamin Schwab; 19. јун 1792 — 4. новембар 1850) је био немачки писац, пастор и издавач.

Густавов отац Јохан Кристоф Шваб (Johann Christoph Schwab) је био тајни дворски саветник и привремени професор на тзв. Високој Карловој школи у Штутгарту (Hohe Karlsschule), која је тада имала статус универзитета, а мајка Фридерика (Friederike) је била из богате трговачке породице. Шваб је растао у лутеранско-хуманистичној атмосфери швапског образованог грађанства. Похађао је Штутгартску гимназију, а од 1809. до 1814. је као стипендиста Евангеличке задужбине у Тибингену (Evangelisches Stift Tübingen) студирао на тамошњем Еберхард-Карловом универзитету (Eberhard Karls Universität Tübingen), најпре филологију и филозофију, а потом и теологију.

За време студија је установио књижевни кружок и спријатељио се са Лудвигом Уландом, Карлом Фарнхагеном и Јустинусом Кернером (Ludwig Uhland, Karl Varnhagen, Justinus Kerner), с којима је објавио и познату збирку песама Немачка песничка шума (Deutscher Dichterwald, 1813). У пролеће 1813. године путовао је у северну Немачку, где се, између осталог, сусрео са Гетеом и Шлајермахером.

Крајем 1817. постао је професор класичних језика на Вишој гимназији у Штутгарту (данашња Еберхард-Лудвигова гимназија, Eberhard-Ludwigs-Gymnasium). Свега неколико месеци после тога оженио је Софи Гмелин (Sophie Gmelin), кћерку професора права. Од 1825. године па надаље радио је двадесет година на издавању Листа за књижевну разоноду (Blätter für literarische Unterhaltung) издавачке куће Брокхаус (Brockhaus), а од 1828. године добија посао уредника књижевне рубрике чувеног Јутарњег листа за отмене слојеве (Morgenblatt für gebildete Stände) једнога од најплоднијих немачких издавача, Јохана Фридриха Коте (Johann Friedrich Cotta). Ово је за немачки књижевни свет тога доба био један од главних положаја, те Шваб постаје меценом за млађе ауторе.

За издавачку кућу Мецлер (Metzler) 1827. је отпочео и уређивао највећу немачку едицију класичних аутора у преводу. За своју дужност Шваб је сматрао да треба деци што више приближити свет класичне митологије, што му је дало идеју да 1835. године објави антологију Песници старе Грчке за женску омладину прерађени (Die Dichter des alten Griechenlands für die weibliche Jugend bearbeitet).

1828 — 1829. излази му двотомна збирка песама (Gedichter) са славном баладом Јахач и Боденско језеро (Der Reiter und der Bodensee). Шваб је волео и да путује, те је у овом периоду објавио два водича – о Швапским Алпама (1823) и Боденском језеру (1827). Преводио је и стране ауторе, посебно са француског. Треба још споменути збирку немачких прича за народ (Die deutschen Volksbücher, 1835).

Шваба су многобројна задужења гушила, а политичке прилике жестоко узнемиравале, те је душевни мир потражио у бегу. Године 1837. је добио парохију у селу Гомаринген у подножју Швапских Алпа, а проповеди су му, поред учитељског рада, постале омиљеним занимањем. Из Гомарингена је ишао на неколико путовања: 1839. у Швајцарску, 1840. на Рајну, 1841. у Шведску и Данску. Из овог немирног доба потичу два путописа – по Швапској и по Швајцарској, као и обимни животопис Шилеров (1840) и теолошки трактат (1840) изазван Штраусовим Животом Исуса.

Управо у Гомарингену је Шваб од 1838. до 1840. из многобројних античких изворника пробрао најзначајније и најупечатљивије приче, превео их на немачки и мајсторски сјединио. За поједине приче је користио десетине извора, стапајући их реченицу по реченицу у јединствену целину. Неке делове је препричао, понешто скратио, а најокрутније и еротске одломке је, у педагошке сврхе, ублажио. Од тада су његове Најлепше приче класичне старине (Die schönsten Sagen des klassischen Altertums) постале један од најважнијих посредника античке књижевне и религиозне традиције на немачком говорном подручју, па и шире. Утицале су и утичу на рецепцију грчко-римске митологије не само међу децом, којима су првенствено биле посвећене, већ и међу одраслима.

Године 1841. је преузео градску парохију Светог Леонарда у Штутгарту, 1842. је постао црквени декан (суперинтендент за Штутгартски округ), од 1845. је виши просветни саветник и старији већник духовног уреда за високе школе у Виртембергу (Württemberg). 1847. је награђен почасним докторатом теологије Тибингенског универзитета.

Умро је у Штутгарту 1850. од срчаног удара, изазваног премором у јавном раду.

Најпознатији српскохрватски превод Шваба урадио је Стјепан Хосу.

Спољашње везе

Швабова дела на пројекту Гутенберг (језик: немачки)