Гриморијум

Гриморијум, такође и Гримоар, (фр. grimoire) или савремен назив Књига Сенки, је текстуални приручник Магије. Овакви приручници су познати широм Европе још од Средњег Века.

Гриморијуми садрже упутства како да направите Магијске предмете, попут Талисмана и Магијског Круга, како да урадите Магијске Чини, како да призовете Анђеле и демоне, дају њихова имена и карактеристике, набрајају Чини за љубав, оздрављење, уништење непријатеља, богатство, бацање урока и слично. За многе такве књиге и рукописе се веровало како и саме имају Магијска својства.

Већина гриморијума су апокрифни списи који су ауторство придавали знаменитим историјским особама да би делима дали ауторитет и значај.

Етимологија

Реч "Гриморијум" или "Гримоар" вуче своје порекло из старофранцуске речи grammaire која произлази од грчког "грамматикос" у значењу писана реч. Тај израз је почео да се примењује у Средњем Веку за све нецрквене књиге, које су - као такве - биле осумњичене као књиге Магије. Са временом, израз се локализовао искључиво на она дела која су стварно садржавала текстове о Магији и Окултизму.

Историја

Стари век

Најстарији Магијски текстови су пронађени током археолошких ископавања у Старом Египту и на глиненим плочицама из Асурбанипалове књижнице из 7. века пре нове ере^[1], и записи ритуала и призивања из сумерског града Урука, који датирају из 5. и 4. века пре нове ере^[2]

Јевреји су, такође, имали развијену Окултну традицију. Према библијској традицији, ауторство над Окултним текстовима приписивано је још од антике јеврејским патријарсима и пророцима попут Еноха (Књига Енохова), Мојсија ( Књиге Мојсијеве) и Соломона (Цлавицула Саломонис, Соломонов Кључ из 1.-3. века и другима).^[3]

У време Хеленизма, утицај јеврејске Магије се проширио и на Египат, где се испреплео са египатском Магијом. О томе говоре грчко-египатски Магијски папируси пронађени у 19. веку на подручју некадашњег хеленистичког Египта.^[4]

Признавање Хришћанства, као једине службене религије у Римском Царству, потиснуло је стара веровања која су, при томе, жигосана као паганска и непримерена за хришћане.

Средњи век

Први европски гриморијуми су настајали у Средњем Веку, али у њима се очитава и старија херметичка традиција, заснована на античким традицијама и јеврејском мистицизму. Ширење езотеричне мисли на европски континент започело је преко пиринејског полуострва са појавом арапских и јеврејских Магијских текстова.

Најпознатији гриморијуми у раздобљу Средњег Века су били:

Пикатрикс, 12. век
Сефер Разиел, 13. век
Књига Папе Хоноријуса (Либер Јуратус), 13. век
Мојсијев Мач (Харба де-Мосха), 14. век
Књиге Свете Магије Абра-Мелина Мага, 1458.
Хептамерон сеу Елемента магица, 1496.

Ренесанса и барок

Продором новоплатонистичке езотерије са Истока, падом Цариграда 1453. године, настају бројни Магијски рукописи који ауторство, у главном, приписују краљу Соломону. У раздобљу деловања Инквизиције и лова на Вештице, многи гриморијуми су завршили на "Индексу Забрањених Књига" (Индеx Либрорум Прохибиторум).

Најважнији Магијски текстови раздобља ренесансе и барока јесу:

Кључ Краља Соломона, 15. век
Три Књиге Окултне Филозофије (De Occulta Philosophia Libri Tres), 1533.
Arbatel de Magia Veterum, 1575.
Grand Albert, 16. век
Lemegeton Clavicula Salomonis, 17. век

Почетком 17. века се појављују први штампани гриморијуми, са чим таква литературе постаје доступнија ширем кругу образованих људи.^[5]

18. и 19. век

У пркос појави просветитељства, развоју науке и рационализма, веровања у Магију и Вештичарење су преживела у Европи. У овом времену настају и неки нови Магијски текстови који већином имају тежњу да поставе време свог постанка у даљу прошлост да би добили на веродостојности и ауру тајанствености:

Петит Алберт, 18. век.
Црна Кокошка, 18. век.
Grimorium Verum, наводно штампана 1517, ипак створно потиче из 18. века.
Енцхиридион Леонис Папае, 1749.
Шеста и Седма Књига Мојсијева, 18. или 19. век.
Grimorijum Pape Honorijusa (Grimorium Honorii), 18. или 19. век.
Маг, Небески Извештач, аутора Франциса Барета из 1801. године.
Велики Гриморијум, наводно издан 1522. године, али веројатно није настао пре 19. века.
Књига Светог Ципријана, тежи ка 1510. години као години штампања, али први спомен на ту књигу се јавља тек 1802. године.^[6]

20. век

У 20. веку је, такође, забележена појава одређених Магијских приручника, али и прва навала бројних савремених гриморијума.

Неке од важнијих књига из овог доба јесу:

Тајни Туријелов Гриморијум.
Некрономикон, гриморијум из романа Хауарда Филипса Лавкрафта.
Симонов Некрономикон, настао по узору на онај из романа Хауарда Филипса Лавкрафта.
Књига сенки, Викански гриморијум аутора Џералда Гарднера

Референце

^ Магија, стр. 59.
^ Davies, Owen, pp. 8.
^ Grimoires, стр. 15.
^ Davies, Owen, pp. 9-10.
^ Havens, Nigel, pp. 38.
^ Давиес, Оwен, пп. 114.

Литература

Davies, Owen, Grimoires, A History of Magic Books, Oxford University Press, New York, 2009.. ISBN 978-0-19-920451-9.
Havens, Nigel, Tradicija čarobnjaštva, Nova Arka, Zagreb, 1996. ISBN 953-6123-31-2
Knight, Thomas H., Magija, Zagrebačka naklada, Zagreb, 2001. ISBN 953-6234-91-2

Спољашње везе

Internet Sacred Text Archives: Grimoires
Magical Athenaeum - збирка Магијских рукописа и књига у ПДФ формату

[FOOTNOTEMagija59-1] Магија, стр. 59.

[2] Davies, Owen, pp. 8.

[FOOTNOTEGrimoires15-3] Grimoires, стр. 15.

[4] Davies, Owen, pp. 9-10.

[5] Havens, Nigel, pp. 38.

[6] Давиес, Оwен, пп. 114.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]