Фредерик Бегбеде

Фредерик Бегбеде
Фредерик Бегбеде
Лични подаци
Датум рођења	21. септембар 1965.
Место рођења	Неји на Сени,

Фредерик Бегбеде (фр. Frédéric Beigbeder) је француски писац.

Биографија

Рођен је 21. септембра 1965. у месту Неји сир Сен. Његова мајка Мари-Кристин де Шастење била је преводилац са енглеског, а његов отац Жан-Мишел Бегбеде бавио се послом ловца на таленте. Након студија у Паризу, већ у 24. години, Бегбеде је почео да ради у адвертајзингу. Радио је и за бројне магазине, и као издавач, био је водитељ ТВ програма, а врло често и ди-џеј. Тренутно ради са компанијом Фолксваген на дизајнирању модела урбаног аутомобила. Разведен је и има ћерку Клое.

Бегбеде је 1994. године основао књижевну награду „Prix de Flore“, названу по чувеном Café de Flore на Сен Жермену, кафеу у коме се након Другог светског рата окупљала интелектуална елита, као што су били Жан-Пол Сартр, Симон де Бовоар и други. Награда се у овом кафеу додељује сваког новембра талентованим младим франсуким писцима. Међу добитницима су били и Мишел Уелбек и Амели Нотомб.

Према Бегбедеовим романима, 399 динара и Windows on the World, снима се филм.

Током 2002, Бегбеде је водио ТВ шоу „Hypershow“ на француском каналу Canal+. Те године био је и саветник кандидата Француске комунистичке партије Роберта Хуеа на председничким изборима.

Неколико година радио је као уредник у познатој издавачкој кући Flammarion.

За Француски роман добио је 2009. године изузетно престижну „Renaudot“ награду.

О романима

Бегбеде признаје да у многим његовим романима има доста аутобиографских делова и да је Октав, главни лик романа 399 динара и У помоћ, молим за опроштај, на неки начин његов аватар. Роман У помоћ, молим за опроштај је сатира о новој Русији и нека врста репортаже о томе како користимо лепе жене да бисмо продавали козметичке производе широм света. То је такође и роман о новој идеологији - идеологији лепоте, младости, као некој врсти маске коју носи индустрија. Укратко, та књига је више "зла" и суровија и следи нит романа 399 динара, а повезује их исти главни лик.^[1]

Године 2008. Бегбеде је ухапшен због конзумирања кокаина са хаубе кола у париском 8. арондисману. Своје затворско искуство је преточио у роман (Француски роман), најличнији до сада, у коме се враћа у детињство и младост са дирљивом непосредношћу и разорним хумором који је карактеристичан за његов стил.^[2]

Библиографија

Романи

1990. Mémoire d'un jeune homme dérangé
1994. Vacances dans le coma
1997. L'amour dure trois ans (Љубав траје три године^[3])
2000. 99 francs
2003. Windows on the World,
2005. L'égoïste romantique
2007. Au secours pardon (У помоћ, молим за опроштај^[4])
2009. Un roman français (Француски роман^[5])

Кратке приче

1999: Nouvelles sous ecstasy (Приче под екстазијем, Paideia)

Есеји

2001: Dernier inventaire avant liquidation, Grasset

Збирка дискусија

2004: Je crois Moi non plus : Dialogue entre un évêque et un mécréant

Стрипови

2002: Rester Normal
2004: Rester Normal à Saint-Tropez

Референце

^ Дневни лист Данас | Књига Данас | Померам границе, кршим правила, разоткривам табуе
^ Бегбеде: Уместо свештенику, отишао сам издавачу : Културни додатак : ПОЛИТИКА
^ „Љубав траје три године”. Архивирано из оригинала 4. 7. 2011. г. Приступљено 20. 7. 2011.
^ „У помоћ, молим за опроштај”. Архивирано из оригинала 14. 6. 2011. г. Приступљено 18. 9. 2018.
^ „Француски роман”. Архивирано из оригинала 13. 2. 2011. г. Приступљено 1. 2. 2011.

Спољашње везе

[1] Дневни лист Данас | Књига Данас | Померам границе, кршим правила, разоткривам табуе

[2] Бегбеде: Уместо свештенику, отишао сам издавачу : Културни додатак : ПОЛИТИКА

[3] „Љубав траје три године”. Архивирано из оригинала 4. 7. 2011. г. Приступљено 20. 7. 2011.

[4] „У помоћ, молим за опроштај”. Архивирано из оригинала 14. 6. 2011. г. Приступљено 18. 9. 2018.

[5] „Француски роман”. Архивирано из оригинала 13. 2. 2011. г. Приступљено 1. 2. 2011.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]