Фолксваген Тип 2 (Т1)
Фолксваген Тип 2 (Т1) је прва генерација Фолксваген транспортера. Карактеришу га раздвојено ветробранско стакло (енгл. Split window), позади постављен боксер мотор, и механички је био врло сличан, готово идентичан Фолксваген Буби. На територији бивше СФРЈ познат је под називима Хипи комби, Т1 комби, сплит или једноставно бубин комби. Производио се од 8. марта 1950. до краја 1967. године. Први серијски примерак је представљен 12. новембра 1949.[2]
Фолксваген Тип 2 (Т1) | |
---|---|
Преглед | |
Произвођач | Фолксваген |
Производња | 1950–1967 (Европа и САД) 1950–1975 (Бразил) |
Монтажа | Волфсбург, Немачка Хановер, Немачка Сао Бернардо до Кампо, Бразил Мелбурн, Аустралија[1] |
Каросерија и шасија | |
Класа | Комерцијална возила |
Каросерија | Теретни комби, Путнички комби, Путар, Кампер |
Распоред | мотор позади, погон на задњим точковима |
Погонски агрегат | |
Мотор | 1.1 л 1.2 л 1.5 л 1.6 л |
Величине | |
Међуосовинско растојање | 2.400 мм (94,5 ин) |
Дужина | 4.280 мм (168,5 ин) |
Ширина | 1.720 мм (67,7 ин) |
Висина | 1.940 мм (76,4 ин) |
Хронологија | |
Претходник | нема |
Наследник | Фолксваген Тип 2 (Т2) |
Производња
уредиПроизводња Фолксваген Транспортера Т1 је почела 8. марта 1950. године. Иако је у Немачкој производња обустављена 1967. године[3], овај модел се и даље производио у Бразилу све до 1975. године, када је делимично модификован предњим делом и задњим светлима са модела Т2. Овакав модел је означен као Т1.5 и у производњи се задржао све до 1996 године.[4]
Варијанте
уредиФолксваген Т1 се стандардно производио као теретни комби у фургон и путар изведби, и као путнички комби у обичној и делукс варијанти, тзв. Самба. Места за седење су постављена напред изнад предње осовине, мотор је позади, а између теретни простор или два додатна реда седишта, чиме је постигнута готово идеална расподела масе.[5]
Транспортери се дефинишу двоцифреним кодом. До јануара 1959, почетна цифра је била 2 (нпр. 2/23 = Комби). Трећа цифра дефинише варијацију у односу на основни модел, а четврта уколико је има завршну обраду и фарбу:[6]
- 21 - Теретни комби, фургон
- 22 - Путнички комби, 9 седишта
- 23 - Комби
- 24 - Делукс путнички комби, Самба
- 26 - Путар, једнострука и двострука кабина
- 27 - Амбулантно возило
- 28 - Путнички комби, 7-седишта
- 29 - Прототип
Распоред седења
уредиУ путничким варијантама инсталирана су три реда седишта. Први ред се налази изнад предње осовине, са 2 или 3 седишта. У другом и трећем реду се могу сместити још 6 особа, укупно 8 путника и возач, а пртљажник се налази иза трећег реда седишта. Овај распоред је задржан до данас и примењује се у свим возилима овог типа, независно од произвођача.
Опрема
уредиУнутрашњост Фолксваген Транспортера Т1 је за данашње појмове била скромна, али је у то време пружао ниво комфора на нивоу путничких аутомобила. До 1955. године, једини расположиви инструмент у унутрашњости кабине је био брзиномер, док су модели произведени касније имали праву инструмент таблу.
Референце
уреди- ^ Аустралиан Фолксвагенс www.цлубвw.орг.ау, приступ 5 Август 2018
- ^ „Хисторy оф тхе ВW Т1 Сплит Бус (Булли)”. ВW Херитаге. Архивирано из оригинала 05. 08. 2018. г. Приступљено 05. 08. 2018.
- ^ „Хисторy Оф Тхе ВW Цамперван”. Ауто Хаус ВW.[мртва веза]
- ^ „Хисторy ВW Бразил”. ВЦТ Недерланд БВ. Архивирано из оригинала 05. 08. 2018. г. Приступљено 05. 08. 2018.
- ^ „Историја ВW Транспортера”. ТхеГолденБуг.цом. Приступљено 5. 6. 2012.
- ^ „ВW Транспортер: Ознаке модела”. ТхеГолденБуг.цом. Приступљено 5. 8. 2018.
Спољашње везе
уреди- Историја ВW Транспортера
- 5 аутомобила који ће вечно трајати Архивирано на сајту Wayback Machine (5. август 2018)