Фоледрин
Фоледрин (Паредринол, Пулсотил, Веритол), такође познат као 4-хидрокси-Н-метиламфетамин (4-ХМА), 4-хидроксиметамфетамин, и пара-хидроксиметамфетамин,[1] лек је који стимулише симпатички нервни систем.[2] Он се топикално администрира у облику капима за очи ради ширења зеница и може се користити за успостављање дијагнозе Хорнеровог синдрома.[2]
 | |
| Клинички подаци | |
|---|---|
| Drugs.com | Монографија |
| Идентификатори | |
| CAS број | 370-14-9  |
| ATC код | None |
| PubChem | CID 4655 |
| ChemSpider | 4494 |
| UNII | AY28O44JGD |
| KEGG | D08370 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C10H15NO |
| Моларна маса | 165,24 г·мол−1 |
| |
| |
Метаболички путеви метамфетамина
 |
Особине
уредиФоледрин је органско једињење, које садржи 10 атома угљеника и има молекулску масу од 165,232 Da.
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 2 |
| Broj donora vodonika | 2 |
| Broj rotacionih veza | 3 |
| Particioni koeficijent[3] (ALogP) | 1,8 |
| Растворљивост[4] (logS, log(mol/L)) | -2,3 |
| Поларна површина[5] (PSA, Å2) | 32,3 |
Референце
уреди- ^ П-ХYДРОXYМЕТХАМПХЕТАМИНЕ ЦАС#: 370-14-9
- ^ а б Батес, А. Т.; Цхамберлаин, С.; Цхампион, M.; Фолеy, L.; Хугхес, Е.; Јани, Б.; Мехта, Х.; Смитх, С. Е. (1995). „Пхоледрине: А субституте фор хyдроxyампхетамине ас а диагностиц еyедроп тест ин Хорнер'с сyндроме”. Јоурнал оф неурологy, неуросургерy, анд псyцхиатрy. 58 (2): 215—217. ПМЦ 1073320
. ПМИД 7876854. дои:10.1136/јннп.58.2.215.
- ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература
уреди- Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799.
