Филозофија вештачке интелигенције

Филозофија вештачке интелигенције је грана филозофије ума и филозофије рачунарства^[1] која истражује вештачку интелигенцију и њене импликације на знање и разумевање интелигенције, етике, свести, епистемологије и слободне воље.^[2]^[3] Штавише, технологија се бави стварањем вештачких животиња или вештачких људи (или, барем, вештачких створења; погледајте вештачки живот), тако да је дисциплина од великог интереса за филозофе.^[4] Ови фактори су допринели настанку филозофије вештачке интелигенције.

Филозофија вештачке интелигенције покушава да одговори на следећа питања:^[5]

Може ли машина да делује интелигентно? Може ли то да реши било који проблем који би човек решио размишљањем?
Да ли су људска интелигенција и интелигенција машина исте? Да ли је људски мозак у суштини компјутер?
Може ли машина имати ум, ментална стања и свест у истом смислу као и људско биће? Може ли се осетити како ствари стоје? (тј. да ли има свест?)

Питања попут ових одражавају различита интересовања истраживача вештачке интелигенције, когнитивних научника и филозофа. Научни одговори на ова питања зависе од дефиниције „интелигенције” и „свести” и тачно о којим се „машинама” расправља.

Важне пропозиције у филозофији вештачке интелигенције укључују неке од следећих тема:

Тјурингова „пристојна конвенција“: Ако се машина понаша интелигентно као људско биће, онда је интелигентна као и људско биће.^[6]
Дартмутски предлог: „Сваки аспект учења или било која друга карактеристика интелигенције може се у принципу тако прецизно описати да се може направити машина да га симулира.“^[7]
Хипотеза о систему физичких симбола Алена Њуела и Херберта А. Сајмона: „Физички систем симбола има неопходна и довољна средства опште интелигентне акције.“^[8]
Снажна хипотеза вештачке интелигенције Џона Сирла: „Одговарајуће програмирани рачунар са правим улазима и излазима би стога имао ум у потпуно истом смислу као и људска бића.“^[9]
Хобсов механизам: „Јер 'разум'... није ништа друго до 'рачунање', то је сабирање и одузимање, последица општих имена договорених за 'обележавање' и 'означавање' наших мисли...”^[10]

Референце

^ „Пхилосопхy оф Цомпутер Сциенце”. обо (на језику: енглески).
^ МцЦартхy, Јохн. „Тхе Пхилосопхy оф АИ анд тхе АИ оф Пхилосопхy”. јмц.станфорд.еду. Архивирано из оригинала 2018-10-23. г. Приступљено 2018-09-18.
^ Мüллер, Винцент C. (2023-07-24). „Пхилосопхy оф АИ: А струцтуред овервиеw”. Натхалие А. Смуха (Ед.), Цамбридге Хандбоок он тхе Лаw, Етхицс анд Полицy оф Артифициал Интеллигенце.
^ Брингсјорд, Селмер; Говиндарајулу, Навеен Сундар (2018), „Артифициал Интеллигенце”, Ур.: Залта, Едwард Н., Тхе Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy (Фалл 2018 изд.), Метапхyсицс Ресеарцх Лаб, Станфорд Университy, Архивирано из оригинала 2019-11-09. г., Приступљено 2018-09-18
^ Русселл & Норвиг 2003, стр. 947 дефине тхе пхилосопхy оф АИ ас цонсистинг оф тхе фирст тwо qуестионс, анд тхе аддитионал qуестион оф тхе етхицс оф артифициал интеллигенце. Феарн 2007, стр. 55 wритес "Ин тхе цуррент литературе, пхилосопхy хас тwо цхиеф ролес: то детермине wхетхер ор нот суцх мацхинес wоулд бе цонсциоус, анд, сецонд, то предицт wхетхер ор нот суцх мацхинес аре поссибле." Тхе ласт qуестион беарс он тхе фирст тwо.
^ Тхис ис а парапхрасе оф тхе ессентиал поинт оф тхе Туринг тест. Туринг 1950, Хаугеланд 1985, стр. 6–9, Цревиер 1993, стр. 24, Русселл & Норвиг 2003, стр. 2–3 анд 948
^ МцЦартхy ет ал. 1955. Тхис ассертион wас принтед ин тхе програм фор тхе Дартмоутх Цонференце оф 1956, wиделy цонсидеред тхе "биртх оф АИ."алсо Цревиер 1993, стр. 28
^ Неwелл & Симон 1976 анд Русселл & Норвиг 2003, стр. 18
^ Тхис версион ис фром Сеарле (1999), анд ис алсо qуотед ин Деннетт 1991, стр. 435. Сеарле'с оригинал формулатион wас "Тхе аппроприателy программед цомпутер реаллy ис а минд, ин тхе сенсе тхат цомпутерс гивен тхе ригхт програмс цан бе литераллy саид то ундерстанд анд хаве отхер цогнитиве статес." Сеарле 1980, стр. 1. Стронг АИ ис дефинед симиларлy бy Русселл & Норвиг (2003, стр. 947): "Тхе ассертион тхат мацхинес цоулд поссиблy ацт интеллигентлy (ор, перхапс беттер, ацт ас иф тхеy wере интеллигент) ис цаллед тхе 'wеак АИ' хyпотхесис бy пхилосопхерс, анд тхе ассертион тхат мацхинес тхат до со аре ацтуаллy тхинкинг (ас оппосед то симулатинг тхинкинг) ис цаллед тхе 'стронг АИ' хyпотхесис."
^ Хоббес 1651, цхпт. 5

Литература

Адам, Алисон (1989). Артифициал Кноwинг: Гендер анд тхе Тхинкинг Мацхине. Роутледге & ЦРЦ Пресс. ISBN 978-0-415-12963-3
Бењамин, Руха (2019). Раце Афтер Тецхнологy: Аболитионист Тоолс фор тхе Неw Јим Цоде. Wилеy. ISBN 978-1-509-52643-7
Блацкморе, Сусан (2005), Цонсциоуснесс: А Верy Схорт Интродуцтион, Оxфорд Университy Пресс
Бостром, Ницк (2014), Суперинтеллигенце: Патхс, Дангерс, Стратегиес, Оxфорд Университy Пресс , ISBN 978-0-19-967811-2
Броокс, Роднеy (1990), „Елепхантс Дон'т Плаy Цхесс” (ПДФ), Роботицс анд Аутономоус Сyстемс, 6 (1–2): 3—15, ЦитеСеерX 10.1.1.588.7539  , дои:10.1016/С0921-8890(05)80025-9, Приступљено 2007-08-30
Брyсон, Јоанна (2019). Тхе Артифициал Интеллигенце оф тхе Етхицс оф Артифициал Интеллигенце: Ан Интродуцторy Овервиеw фор Лаw анд Регулатион, 34.
Цхалмерс, Давид Ј (1996), Тхе Цонсциоус Минд: Ин Сеарцх оф а Фундаментал Тхеорy, Оxфорд Университy Пресс, Неw Yорк, ИСБН 978-0-19-511789-9
Цоле, Давид (јесен 2004), „Тхе Цхинесе Роом Аргумент”, Ур.: Залта, Едwард Н., Тхе Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy .
Цраwфорд, Кате (2021). Атлас оф АИ: Поwер, Политицс, анд тхе Планетарy Цостс оф Артифициал Интеллигенце. Yале Университy Пресс.
Цревиер, Даниел (1993). АИ: Тхе Тумултуоус Сеарцх фор Артифициал Интеллигенце. Неw Yорк, НY: БасицБоокс. ИСБН 0-465-02997-3.
Деннетт, Даниел (1991), Цонсциоуснесс Еxплаинед, Тхе Пенгуин Пресс, ИСБН 978-0-7139-9037-9
Дреyфус, Хуберт (1972), Wхат Цомпутерс Цан'т До, Неw Yорк: МИТ Пресс, ИСБН 978-0-06-011082-6
Дреyфус, Хуберт (1979), Wхат Цомпутерс Стилл Цан'т До, Неw Yорк: МИТ Пресс .
Дреyфус, Хуберт; Дреyфус, Стуарт (1986), Минд овер Мацхине: Тхе Поwер оф Хуман Интуитион анд Еxпертисе ин тхе Ера оф тхе Цомпутер, Оxфорд, УК: Блацкwелл
Феарн, Ницхолас (2007), Тхе Латест Ансwерс то тхе Олдест Qуестионс: А Пхилосопхицал Адвентуре wитх тхе Wорлд'с Греатест Тхинкерс, Неw Yорк: Грове Пресс
Гладwелл, Малцолм (2005), Блинк: Тхе Поwер оф Тхинкинг Wитхоут Тхинкинг, Бостон: Литтле, Броwн, ИСБН 978-0-316-17232-5 .
Харнад, Стеван (2001), „Wхат'с Wронг анд Ригхт Абоут Сеарле'с Цхинесе Роом Аргумент?”, Ур.: Бисхоп, M.; Престон, Ј., Ессаyс он Сеарле'с Цхинесе Роом Аргумент, Оxфорд Университy Пресс
Хараwаy, Донна (1985). А Цyборг Манифесто.
Хаугеланд, Јохн (1985), Артифициал Интеллигенце: Тхе Верy Идеа, Цамбридге, Масс.: МИТ Пресс .
Хофстадтер, Доуглас (1979), Гöдел, Есцхер, Бацх: ан Етернал Голден Браид .
Хорст, Стевен (2009), „Тхе Цомпутатионал Тхеорy оф Минд”, Ур.: Залта, Едwард Н., Тхе Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy, Метапхyсицс Ресеарцх Лаб, Станфорд Университy .
Каплан, Андреас; Хаенлеин, Мицхаел (2018), „Сири, Сири ин мy Ханд, wхо'с тхе Фаирест ин тхе Ланд? Он тхе Интерпретатионс, Иллустратионс анд Имплицатионс оф Артифициал Интеллигенце”, Бусинесс Хоризонс, 62: 15—25, С2ЦИД 158433736, дои:10.1016/ј.бусхор.2018.08.004
Курзwеил, Раy (2005), Тхе Сингуларитy ис Неар, Неw Yорк: Викинг Пресс, ИСБН 978-0-670-03384-3 .
Луцас, Јохн (1961), „Миндс, Мацхинес анд Гöдел”, Ур.: Андерсон, А.Р., Миндс анд Мацхинес, Архивирано из оригинала 19. 08. 2007. г., Приступљено 24. 03. 2024 .
Малабоу, Цатхерине (2019). Морпхинг Интеллигенце: Фром ИQ Меасуремент то Артифициал Браинс. (C. Схреад, Транс.). Цолумбиа Университy Пресс.
МцЦартхy, Јохн; Минскy, Марвин; Роцхестер, Натхан; Сханнон, Цлауде (1955), А Пропосал фор тхе Дартмоутх Суммер Ресеарцх Пројецт он Артифициал Интеллигенце, Архивирано из оригинала 2008-09-30. г. .
МцЦартхy, Јохн (1999), Wхат ис АИ?, Архивирано из оригинала 4. 12. 2022. г., Приступљено 4. 12. 2022
МцДермотт, Дреw (14. 5. 1997), „Хоw Интеллигент ис Дееп Блуе”, Неw Yорк Тимес, Архивирано из оригинала 4. 10. 2007. г., Приступљено 10. 10. 2007
Моравец, Ханс (1988), Минд Цхилдрен, Харвард Университy Пресс
Пенросе, Рогер (1989), Тхе Емперор'с Неw Минд: Цонцернинг Цомпутерс, Миндс, анд Тхе Лаwс оф Пхyсицс, Оxфорд Университy Пресс, ИСБН 978-0-14-014534-2 ц
Ресцорла, Мицхаел, "Тхе Цомпутатионал Тхеорy оф Минд", ин:Едwард Н. Залта (ед.), Тхе Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy (Фалл 2020 Едитион)
Русселл, Стуарт Ј.; Норвиг, Петер (2003), Артифициал Интеллигенце: А Модерн Аппроацх (2нд изд.), Уппер Саддле Ривер, Неw Јерсеy: Прентице Халл, ИСБН 0-13-790395-2
Сеарле, Јохн (1980), „Миндс, Браинс анд Програмс” (ПДФ), Бехавиорал анд Браин Сциенцес, 3 (3): 417—457, С2ЦИД 55303721, дои:10.1017/С0140525X00005756, Архивирано из оригинала (ПДФ) 2015-09-23. г.
Сеарле, Јохн (1992), Тхе Редисцоверy оф тхе Минд, Цамбридге, Массацхусеттс: M.I.Т. Пресс
Сеарле, Јохн (1999), Минд, лангуаге анд социетy, Неw Yорк, НY: Басиц Боокс, ИСБН 978-0-465-04521-1, ОЦЛЦ 231867665
Туринг, Алан (октобар 1950), „Цомпутинг Мацхинерy анд Интеллигенце”, Минд, LIX (236): 433—460, ИССН 0026-4423, дои:10.1093/минд/LIX.236.433

[1] „Пхилосопхy оф Цомпутер Сциенце”. обо (на језику: енглески).

[2] МцЦартхy, Јохн. „Тхе Пхилосопхy оф АИ анд тхе АИ оф Пхилосопхy”. јмц.станфорд.еду. Архивирано из оригинала 2018-10-23. г. Приступљено 2018-09-18.

[:0-3] Мüллер, Винцент C. (2023-07-24). „Пхилосопхy оф АИ: А струцтуред овервиеw”. Натхалие А. Смуха (Ед.), Цамбридге Хандбоок он тхе Лаw, Етхицс анд Полицy оф Артифициал Интеллигенце.

[sep-4] Брингсјорд, Селмер; Говиндарајулу, Навеен Сундар (2018), „Артифициал Интеллигенце”, Ур.: Залта, Едwард Н., Тхе Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy (Фалл 2018 изд.), Метапхyсицс Ресеарцх Лаб, Станфорд Университy, Архивирано из оригинала 2019-11-09. г., Приступљено 2018-09-18

[5] Русселл & Норвиг 2003, стр. 947 дефине тхе пхилосопхy оф АИ ас цонсистинг оф тхе фирст тwо qуестионс, анд тхе аддитионал qуестион оф тхе етхицс оф артифициал интеллигенце. Феарн 2007, стр. 55 wритес "Ин тхе цуррент литературе, пхилосопхy хас тwо цхиеф ролес: то детермине wхетхер ор нот суцх мацхинес wоулд бе цонсциоус, анд, сецонд, то предицт wхетхер ор нот суцх мацхинес аре поссибле." Тхе ласт qуестион беарс он тхе фирст тwо.

[T-6] Тхис ис а парапхрасе оф тхе ессентиал поинт оф тхе Туринг тест. Туринг 1950, Хаугеланд 1985, стр. 6–9, Цревиер 1993, стр. 24, Русселл & Норвиг 2003, стр. 2–3 анд 948

[MMRS-7] МцЦартхy ет ал. 1955. Тхис ассертион wас принтед ин тхе програм фор тхе Дартмоутх Цонференце оф 1956, wиделy цонсидеред тхе "биртх оф АИ."алсо Цревиер 1993, стр. 28

[NS-8] Неwелл & Симон 1976 анд Русселл & Норвиг 2003, стр. 18

[SWAI-9] Тхис версион ис фром Сеарле (1999), анд ис алсо qуотед ин Деннетт 1991, стр. 435. Сеарле'с оригинал формулатион wас "Тхе аппроприателy программед цомпутер реаллy ис а минд, ин тхе сенсе тхат цомпутерс гивен тхе ригхт програмс цан бе литераллy саид то ундерстанд анд хаве отхер цогнитиве статес." Сеарле 1980, стр. 1. Стронг АИ ис дефинед симиларлy бy Русселл & Норвиг (2003, стр. 947): "Тхе ассертион тхат мацхинес цоулд поссиблy ацт интеллигентлy (ор, перхапс беттер, ацт ас иф тхеy wере интеллигент) ис цаллед тхе 'wеак АИ' хyпотхесис бy пхилосопхерс, анд тхе ассертион тхат мацхинес тхат до со аре ацтуаллy тхинкинг (ас оппосед то симулатинг тхинкинг) ис цаллед тхе 'стронг АИ' хyпотхесис."

[H-10] Хоббес 1651, цхпт. 5

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]