Фибронектин је гликопротеин екстрацелуларног матрикса високе молекулске тежине који се везује за протеинске рецепторе интегрине који премоштавају мембране.[1] Поред интегрина, фибронектин се исто везује за компоненте екстрацелуларног матрикса као што су колаген[2], фибрин и хепаран сулфате протеоглукани (е.г. синдекани). Фибронектин протеин је кодиран једним геном, али алтернативно сплајсовање његове пре-иРНК доводи до креирања неколико протеинских изоформи.

Фибронецтин 1
ПДБ графика базирано на 1е88.
Доступне структуре
1е88​, 1е8б​, 1фбр​, 1фна​, 1фнф​, 1фнх​, 1ј8к​, 1о9а​, 1оww​, 1q38​, 1qгб​, 1qо6​, 1ттф​, 1ттг​, 2цг6​, 2цг7​, 2цку​, 2фн2​, 2фнб​, 2гее​, 2х41​, 2х45​, 2ха1
Идентификатори
Симболи ФН1; ЦИГ; ДКФЗп686Ф10164; ДКФЗп686Х0342; ДКФЗп686И1370; ДКФЗп686О13149; ФИНЦ; ФН; ЛЕТС; МСФ
Вањски ИД ОМИМ135600 МГИ95566 ХомолоГене1533 ГенеЦардс: ФН1 Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 2335 14268
Енсембл ЕНСГ00000115414 ЕНСМУСГ00000026193
УниПрот П02751 Q3УЗФ9
РефСеq (мРНА) НМ_002026 НМ_010233
РефСеq (протеин) НП_002017 НП_034363
Локација (УЦСЦ) Цхр 2:
215.93 - 216.01 Мб
Цхр 1:
71.52 - 71.59 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

Две врсте фибронектина су присутне у кичмењацима:[1]

Фибронектин игра важну улогу у ћелијској адхезији, миграцији, и диференцијацији. Он је важан у процесима зарастања рана и ембрионског развоја.[1] Неправилно експресија, дегенерација, и организација фибронектин гена су били повезани са бројним патолошким околностима, укључујући рак и фиброзу.[3]

Структура

уреди

Фибронектин постоји као димер, који се састоји од два скоро идентична мономера повезаних паром дисулфидних веза.[1][4] Сваки фибронектински мономер има молекулску тежину од 230-250 кДа, и садржи три типа протеинских модула: тип I, II, и III. Сва три модула се састоје оф две антипаралелне β-плоче; међутим, тип I и тип II су стабилизовани интра-ланчаним дисулфидним мостовима, док тип III модул не садржи дисулфидне мостове. Одсуство дисулфидних интра-ланаца у типу III модулима дозвољава им да се делимично развију под утицајем силе.[5]

Три региона променљивог РНК сједињавања се јављају дуж фибронектин мономера.[4] Један или оба "екстра" типа III модула (ЕИИИА и ЕИИИБ) могу бити присутна у ћелијском фибронектину, али они нису никад присутни у фибронектину из крвне плазме. Променљиви V-регион постоји између III14-15 (14тог и 15тог типа III модула). V-регион структуре је различит оф типа I, II, и III модула, а његово присуство и дужина могу варирати. V-регион садржи везујуће место за α4β1 интегрине. Оно је присутно у већини ћелијских фибронектина, али само једна оф две под-јединице фибронектин димера плазме садржи V-регион секвенцу.

Модули су аранжирани у неколико функционалних и протеин-везујућих домена дуж фибронектин мономера. Постоје четири фибронектин-везујућа домена, што дозвољава фибронектину да се асоцира са другим фибронектин молекулима.[4] Један оф тих фибронектин-везујућих домена, I1-5, се назива "саборни домен", и он је неопходан за иницијацију фибронектин матрикс конструкције. Модули III9-10 су "ћелијски везујући домени" фибронектина. РГД секвенца (Arg-Gly-Asp) је лоцирана III10 и оне је место ћелијског припајања путем αВβ1 и αВβ3 интегрина на ћелијској површини. "Место сједињавања" је на III9 и има улогу у модулацији фибронектинове асоцијације са αВβ1 интегринима.[6] Фибронектин исто садржи домене за фибрин-везивање (I1-5, I10-12), колаген-везивање (I6-9), фибулин-1-везивање (III13-14), и синдекан-везивање (III12-14).[4]

 
Модуларна структура фибронектина и његових везујућих домена

Функција

уреди

Фибронектин има бројне функције које осигуравају нормално функционисање кичмењачких организама.[1] Он је посредује ћелијску адхезију, раст, миграцију и диференцијацију. Ћелијски фибронектин је конструисан у екстра-ћелијском матриксу, једној нерастворној мрежи која одваја и подржава органе и ткива организма.

Фибронектин игра пресудну улогу у лечењу рана.[7] Заједно са фибрином, плазма фибронектин се депонује на месту повреде, формирајући крвну грудву која зауставља крварење и заштићује потпорно ткиво. Док се поправка ткива наставља, фибробласти и макрофаге почињу да преуређују површину, деградирајући протеине који формирају привремени матрикс крвне грудве и замењујући их са матриксом који више подсећа нормалном окружујећем ткиву. Фибробласти излучују протеазе, укључујући матрикс металопротеазе, које сварују фибронектин ис плазме, и потом фибробласти излучују ћелијски фибронектин и склапају га у нерастворни матрикс. Фрагментација фибронектина протеазама је била предложена да промовише контракцију ране, што је критичан корак у зарастању ране. Фрагментација фибронектина исто тако излаже његов V-регион, који садржи место за везивање α4β1 интегрина. Ти фрагменти фибронектина се верује да увећавају везивање ћелија које изражавају α4β1 интегрин, што им дозвољава да се приљубе и контрактују окружујући матрикс.

Фибронектин је неопходан за ембриогенезу, и инактивирање гена фибронектина узрокује рану ембрионску леталност.[8] Фибронектин је важан у управљању ћелијском адхезијом и миграцијом у току ембрионског развоја. У развоју сисара, одсуство фибронектина доводи до дефеката мезодерма, и нервне цеви, и васкуларног развоја.

Фибронектин се исто налази у нормалној људског пљувачки, што помаже спречавању колонизације усне шупљине и грла потенцијално патогеним бактеријама.[9]

Матрикс конструкција

уреди

Ћелијски фибронектин формира нерастворни фибриларни матрикс у комплексном ћелијски-поседованом процесу.[10] Формирање фибронектин матрикса почиње кад се растворљиви, компактни фибронектин димери излуче ис ћелија, обично фибробласта. Ти растворљиви димери се вежу за α5β1 интегрин рецепторе на ћелијској површини и помажу у груписању интегрина. Локална концентрација интегрин-везаног фибронектина се повећава, дозвољавајући везаним фибронектин молекулима да лакше узајамно делују. У даљем прогресу формирања фибронектина, растворљиви филаменти се претварају у веће нерастворне филаменте који сачињавају екстра ћелијски матрикс.

Промена фибронектина од растворне у нерастворне филаменте се одвија кад су прикривена фибронектин-везујућа места изложена дуж везаних фибронектин молекула. Верује се да ћелије растежу фибронектин повлачењем њихових фибронектин-везаних интегрин рецепторима. Та сила делимично развија фибронектин лиганд, откривајући скривена фибронектин-везујућа места и дозвољавајући оближњим фибронектин молекулима да се вежу. Та фибронектин-фибронектин интеракција омогућава растворљивом, ћелијски-асоцираним филаментима да се гранају и стабилизују у нерастворни фибронектин матрикс.

Улога у раку

уреди

Неколико морфолошких промена примећених у туморима и тумор-изведеним ћелијским линијама је приписано смањеној фибронектин експресији, повећаној фибронектин деградацији, и смањеној експресији фибронектин-везујућег рецептора, као што су α5β1 интегрини.[11] Фибронектин је имплициран у развоју карцинома.[12] У карциному плућима, фибронектин експресија је повећана, посебно у плућном карциному не-малих ћелија.

Интеракције

уреди

Показано је да фибронектин ступа у интеракције са колагеном, тип VII, алфа 1,[13][14] ТРИБ3,[15] липопротеином (а),[16] Тенасцин C,[17] ЦД44[18] и ИГФБП3.[19][20]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д Панков Р, Yамада КМ (2002). „Фибронецтин ат а гланце”. Јоурнал оф целл сциенце. 115 (Пт 20): 3861—3. ПМИД 12244123. дои:10.1242/јцс.00059. 
  2. ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. стр. 233—240. ИСБН 9780471193500. 
  3. ^ Wиллиамс CM, Енглер АЈ, Слоне РД, Галанте ЛЛ, Сцхwарзбауер ЈЕ (2008). „Фибронецтин еxпрессион модулатес маммарy епитхелиал целл пролифератион дуринг ацинар дифферентиатион”. Цанцер ресеарцх. 68 (9): 3185—92. ПМЦ 2748963 . ПМИД 18451144. дои:10.1158/0008-5472.ЦАН-07-2673. 
  4. ^ а б в г Мао Y, Сцхwарзбауер ЈЕ (2005). „Фибронецтин фибриллогенесис, а целл-медиатед матриx ассемблy процесс”. Матриx биологy : јоурнал оф тхе Интернатионал Социетy фор Матриx Биологy. 24 (6): 389—99. ПМИД 16061370. дои:10.1016/ј.матбио.2005.06.008. 
  5. ^ Ерицксон, Х. П. (2002). „Стретцхинг фибронецтин”. Јоурнал оф мусцле ресеарцх анд целл мотилитy. 23 (5-6): 575—80. ПМИД 12785106. дои:10.1023/А:1023427026818. 
  6. ^ Сецхлер ЈЛ, Цорбетт СА, Сцхwарзбауер ЈЕ (1997). „Модулаторy ролес фор интегрин ацтиватион анд тхе сyнергy сите оф фибронецтин дуринг матриx ассемблy”. Молецулар биологy оф тхе целл. 8 (12): 2563—73. ПМЦ 25728 . ПМИД 9398676. 
  7. ^ Валеницк LV, Хсиа ХЦ, Сцхwарзбауер ЈЕ (2005). „Фибронецтин фрагментатион промотес алпха4бета1 интегрин-медиатед цонтрацтион оф а фибрин-фибронецтин провисионал матриx”. Еxпериментал целл ресеарцх. 309 (1): 48—55. ПМИД 15992798. дои:10.1016/ј.yеxцр.2005.05.024. 
  8. ^ Георге ЕЛ, Георгес-Лабоуессе ЕН, Пател-Кинг РС, Раyбурн Х, Хyнес РО (1993). „Дефецтс ин месодерм, неурал тубе анд васцулар девелопмент ин моусе ембрyос лацкинг фибронецтин”. Девелопмент (Цамбридге, Енгланд). 119 (4): 1079—91. ПМИД 8306876. 
  9. ^ Хастy DL, Симпсон WА (1987). „Еффецтс оф фибронецтин анд отхер саливарy мацромолецулес он тхе адхеренце оф Есцхерицхиа цоли то буццал епитхелиал целлс”. Инфецтион анд иммунитy. 55 (9): 2103—9. ПМЦ 260663 . ПМИД 3305363. Архивирано из оригинала 08. 03. 2009. г. Приступљено 13. 03. 2010. 
  10. ^ Wиерзбицка-Патyноwски I, Сцхwарзбауер ЈЕ (2003). „Тхе инс анд оутс оф фибронецтин матриx ассемблy”. Јоурнал оф целл сциенце. 116 (Пт 16): 3269—76. ПМИД 12857786. дои:10.1242/јцс.00670. 
  11. ^ Хyнес, Рицхард О. (1990). Фибронецтинс. Берлин: Спрингер-Верлаг. ИСБН 978-0-387-97050-9. 
  12. ^ Хан С, Кхури ФР, Роман Ј (2006). „Фибронецтин стимулатес нон-смалл целл лунг царцинома целл гроwтх тхроугх ацтиватион оф Акт/маммалиан таргет оф рапамyцин/С6 кинасе анд инацтиватион оф ЛКБ1/АМП-ацтиватед протеин кинасе сигнал патхwаyс”. Цанцер ресеарцх. 66 (1): 315—23. ПМИД 16397245. дои:10.1158/0008-5472.ЦАН-05-2367. 
  13. ^ Лапиере ЈЦ, Цхен ЈД, Иwасаки Т, Ху L, Уитто Ј, Wоодлеy ДТ (1994). „Тyпе VII цоллаген специфицаллy биндс фибронецтин виа а униqуе субдомаин wитхин тхе цоллагеноус трипле хелиx”. Ј. Инвест. Дерматол. УНИТЕД СТАТЕС. 103 (5): 637—41. ИССН 0022-202X. ПМИД 7963647. дои:10.1111/1523-1747.еп12398270. 
  14. ^ Цхен M, Маринковицх МП, Веис А, Цаи X, Рао ЦН, О'Тооле ЕА, Wоодлеy ДТ (1997). „Интерацтионс оф тхе амино-терминал нонцоллагеноус (НЦ1) домаин оф тyпе VII цоллаген wитх еxтрацеллулар матриx цомпонентс. А потентиал роле ин епидермал-дермал адхеренце ин хуман скин”. Ј. Биол. Цхем. УНИТЕД СТАТЕС. 272 (23): 14516—22. ИССН 0021-9258. ПМИД 9169408. дои:10.1074/јбц.272.23.14516. 
  15. ^ Зхоу, Yинг; Лу, Ли; et al. (2008). „Е3 убиqуитин лигасе СИАХ1 медиатес убиqуитинатион анд деградатион оф ТРБ3”. Целл. Сигнал. Енгланд. 20 (5): 942—8. ИССН 0898-6568. ПМИД 18276110. дои:10.1016/ј.целлсиг.2008.01.010. 
  16. ^ Салонен, Е M; Јаухиаинен, M.; et al. (1989). „Липопротеин(а) биндс то фибронецтин анд хас серине протеинасе ацтивитy цапабле оф цлеавинг ит”. ЕМБО Ј. ЕНГЛАНД. 8 (13): 4035—40. ИССН 0261-4189. ПМЦ 401578 . ПМИД 2531657. 
  17. ^ Цхунг, C Y; Зарди, L.; Ерицксон Х П (1995). „Биндинг оф тенасцин-C то солубле фибронецтин анд матриx фибрилс”. Ј. Биол. Цхем. УНИТЕД СТАТЕС. 270 (48): 29012—7. ИССН 0021-9258. ПМИД 7499434. дои:10.1074/јбц.270.48.29012. 
  18. ^ Јалканен, С; Јалканен, M. (1992). „Лyмпхоцyте ЦД44 биндс тхе ЦООХ-терминал хепарин-биндинг домаин оф фибронецтин”. Ј. Целл Биол. УНИТЕД СТАТЕС. 116 (3): 817—25. ИССН 0021-9525. ПМЦ 2289325 . ПМИД 1730778. дои:10.1083/јцб.116.3.817. 
  19. ^ Мартин, Ј А; Миллер Б А; et al. (2002). „Цо-лоцализатион оф инсулин-лике гроwтх фацтор биндинг протеин 3 анд фибронецтин ин хуман артицулар цартилаге”. Остеоартхр. Цартил. Енгланд. 10 (7): 556—63. ИССН 1063-4584. ПМИД 12127836. дои:10.1053/јоца.2002.0791. 
  20. ^ Гуи, Y; Мурпхy L Ј (2001). „Инсулин-лике гроwтх фацтор (ИГФ)-биндинг протеин-3 (ИГФБП-3) биндс то фибронецтин (ФН): демонстратион оф ИГФ-I/ИГФБП-3/фн тернарy цомплеxес ин хуман пласма”. Ј. Цлин. Ендоцринол. Метаб. Унитед Статес. 86 (5): 2104—10. ИССН 0021-972X. ПМИД 11344214. дои:10.1210/јц.86.5.2104. 

Литература

уреди

Додатни извори

уреди

Спољашње везе

уреди

  Медији везани за чланак Фибронектин на Викимедијиној остави