Ерлотиниб је органско једињење, које садржи 22 атома угљеника и има молекулску масу од 393,436 Da.[1][2][3][4][5][6][7]

Ерлотиниб
Клинички подаци
Drugs.comМонографија
Начин применеОрално
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације36,2 х
Излучивање83% фекално
Идентификатори
CAS број183321-74-6 ДаY
ATC кодL01XE03 (WHO)
PubChemCID 176870
DrugBankDB00530 ДаY
ChemSpider154044 ДаY
ChEBICHEBI:114785 ДаY
ChEMBLCHEMBL553 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC22H23N3O4
Моларна маса393,436
  • COCCOC1=C(OCCOC)C=C2C(NC3=CC=CC(=C3)C#C)=NC=NC2=C1
  • InChI=1S/C22H23N3O4/c1-4-16-6-5-7-17(12-16)25-22-18-13-20(28-10-8-26-2)21(29-11-9-27-3)14-19(18)23-15-24-22/h1,5-7,12-15H,8-11H2,2-3H3,(H,23,24,25) ДаY
  • Key:AAKJLRGGTJKAMG-UHFFFAOYSA-N ДаY
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 7
Broj donora vodonika 1
Broj rotacionih veza 10
Particioni koeficijent[8] (ALogP) 4,3
Растворљивост[9] (logS, log(mol/L)) -4,8
Поларна површина[10] (PSA, Å2) 74,7

Референце

уреди
  1. ^ Raymond E, Faivre S, Armand JP: Epidermal growth factor receptor tyrosine kinase as a target for anticancer therapy. Drugs. 2000;60 Suppl 1:15-23; discussion 41-2. PMID 11129168
  2. ^ Li Z, Xu M, Xing S, Ho WT, Ishii T, Li Q, Fu X, Zhao ZJ: Erlotinib effectively inhibits JAK2V617F activity and polycythemia vera cell growth. J Biol Chem. 2007 Feb 9;282(6):3428-32. Epub 2006 Dec 18. PMID 17178722
  3. ^ Dudek AZ, Kmak KL, Koopmeiners J, Keshtgarpour M: Skin rash and bronchoalveolar histology correlates with clinical benefit in patients treated with gefitinib as a therapy for previously treated advanced or metastatic non-small cell lung cancer. Lung Cancer. 2006 Jan;51(1):89-96. Epub 2005 Nov 14. PMID 16290256
  4. ^ Jones HE, Goddard L, Gee JM, Hiscox S, Rubini M, Barrow D, Knowlden JM, Williams S, Wakeling AE, Nicholson RI: Insulin-like growth factor-I receptor signalling and acquired resistance to gefitinib (ZD1839; Iressa) in human breast and prostate cancer cells. Endocr Relat Cancer. 2004 Dec;11(4):793-814. PMID 15613453
  5. ^ Blum G, Gazit A, Levitzki A: Substrate competitive inhibitors of IGF-1 receptor kinase. Biochemistry. 2000 Dec 26;39(51):15705-12. PMID 11123895
  6. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  7. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди
  8. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  9. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
  10. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).