Енамин
Енамин је незасићено једињење произведено реакцијом алдехида или кетона са секундарним амином, и накнадним губитком H2O молекула.[1][2]
Реч "енамин" је изведена из суфикса ен-, хемијске класе алкена, и речи амин. То је аналогно са енолима, који су функционалне групе које садрже алкен (ен-) и алкохол (-ол).
Ако је један од азотних супституената атом водоника, H, он је таутомерна форма имина. Он обично прелази у имин; мада постоји неколико изузетака (као што је анилин). Енаминско-имински таутомеризам се може сматрати аналогним са кетолно-енолним таутомеризмом. У оба случаја, атом водоника мења локацију између хетероатома (кисеоника или азота) и другог атома угљеника.
Енамини су добри нуклеофили и базе.
Литература
уреди- ^ Цлаyден, Јонатхан (2001). Органиц цхемистрy. Оxфорд, Оxфордсхире: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
- ^ Хоусецрофт, C. Е.; Схарпе, А. Г. (2008). Инорганиц Цхемистрy (3. изд.). Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-175553-6.
Литература
уреди- Цлаyден, Јонатхан (2001). Органиц цхемистрy. Оxфорд, Оxфордсхире: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.