Википедија

Еласмобранцхии

Еласмобранцхии[7] је подкласа рушљориба или хрскавичне рибе, укључујући ајкуле (надред Селацхии), раже, праве раже и тестераче (надред Батоидеа). Припаднике ове поткласе карактерише пет до седам пари шкржних отвора који се појединачно отварају ка спољашњости, крута леђна пераја и мале плакоидне љуске на кожи. Зуби су у неколико серија; горња вилица није спојена са лобањом, а доња вилица је зглобљена са горњом. Детаљи ове анатомије вилице варирају међу врстама и помажу у разликовању различитих еласмобраних клада. Карличне пераје код мужјака су модификоване да би створиле копче за пренос сперме. Не постоји пливачка бешика; уместо тога, ове рибе одржавају пловност великим јетрама богатим уљем.

Еласмобранцхии
Временски распон: Девон - садашњост
Велика бела ајкула
(Царцхародон царцхариас)
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Класа: Цхондрицхтхyес
Поткласа: Еласмобранцхии
Бонапарте, 1838
Надредови

Еласмобранхи немају пливајућу бешику и одржавају пловност уљем које чувају у јетри. Неке дубокоморске ајкуле су на мети рибарства због овог уља из јетре, укључујући бутор, гутљаче и големе ајкуле (на слици).[1] Све три врсте ИУЦН је оценио као рањиве због прекомерног риболова.[2][3][4]

Заступљеност еласмобранха, засновано на Мичелу Бентону, 2005[5]

Са практичне тачке гледишта, образац животне историје еласмобранха чини ову групу животиња изузетно подложном прекомерном риболову. Није случајно да су комерцијално експлоатисане морске корњаче и китови усани, који имају животне обрасце сличне ајкулама, такође у невољи.[6]

Референце

уреди
  1. ^ Ваннуццини, Стефаниа (2002) Схарк ливер оил продуцтс Архивирано 2013-06-26 на сајту Wayback Machine Ин: Схарк Утилизатион, Маркетинг анд Траде, Фисхериес Тецхницал папер 389, ФАО, Роме. ISBN 92-5-104361-2.
  2. ^ Fowler, S.L. (2005). „Cetorhinus maximus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2005: e.T4292A10763893. doi:10.2305/IUCN.UK.2005.RLTS.T4292A10763893.en  . 
  3. ^ Walker, T.I.; Rigby, C.L.; Pacoureau, N.; Ellis, J.; Kulka, D.W.; Chiaramonte, G.E.; Herman, K. (2020). „Galeorhinus galeus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2020: e.T39352A2907336. doi:10.2305/IUCN.UK.2020-2.RLTS.T39352A2907336.en  . Приступљено 11. 11. 2021. 
  4. ^ Finucci, B.; Bineesh, K.K.; Cheok, J.; Cotton, C.F.; Dharmadi, Kulka, D.W.; Neat, F.C.; Pacoureau, N.; Rigby, C.L.; Tanaka, S.; Walker, T.I. (2020). „Centrophorus granulosus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2020: e.T162293947A2897883. doi:10.2305/IUCN.UK.2020-3.RLTS.T162293947A2897883.en  . Приступљено 11. 11. 2021. 
  5. ^ Benton, Michael J. (2015). Vertebrate Palaeontology (на језику: енглески) (3rd изд.). Blackwell. стр. 185. ISBN 9781118406847. OCLC 945675149. 
  6. ^ Hoenig, J.M. and Gruber, S.H. (1990) "Life-history patterns in the elasmobranchs: implications for fisheries management" Архивирано 2013-02-18 на сајту Wayback Machine Ин: Еласмобранцхс ас ливинг ресоурцес: адванцес ин тхе биологy, ецологy, сyстематицс анд тхе статус оф тхе фисхериес, едс. Ј. Х. L. Пратт, С. Х. Грубер анд Т. Таниуцхи, УС Департмент оф Цоммерце, НОАА тецхницал репорт НМФС 90, пп. 1–16.
  7. ^ „Еласмобранцх”. Мерриам-Wебстер Дицтионарy. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Elasmobranchii&oldid=28298767”