Едгар Дега
Едгар Дега, рођен као Илер Жермен Едгар де Га(фр. Hilaire-Germain-Edgar de Gas; * 19. јул 1834. Париз -† 27. септембар 1917. Париз) је био француски сликар, графичар и вајар. Он се посебно идентификује са темом плеса; више од половине његових дела приказује плесаче.[1] Сматра се једним од истакнутих представника француског импресионизма, иако сам себе никада није уврштавао у импресионистички покрет.[2] Заокупљен урбаним призорима, балеринама, призорима са трка коња, Дега не раскида никада у потпуности са мајсторима реализма, као што су Енгр и Делакроа, ствара већину својих дела у атељеу, али и поред тога већина историчара уметности се слаже да је његово место у оквиру импресионизма. Он је био изузетан цртач, са особеним мајсторством у приказивању покрета, као што се може видети у његовим изведбама плесача, субјеката са коњских тркалишта и нагих жена. Његови портрети су запажени по њиховој психолошкој комплексности и по њиховом приказу људске изолације.[3]
Едгар Дега | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Hilaire-Germain-Edgar De Gas |
Датум рођења | 19. јул 1834. |
Место рођења | Париз, Француска |
Датум смрти | 27. септембар 1917. (83 год.) |
Место смрти | Париз, Француска |
Држављанство | Француско |
Уметнички рад | |
Поље | Сликарство, вајарство, цртање |
Правац | Импресионизам |
На почетку своје каријере, Дега је желио да буде историјски сликар, позив за који је био добро припремљен његовим ригорозном академском обуком и детаљним студијама класичне уметности. У својим раним тридесетим годинама, он је променио правац, и примењујући традиционалне методе историјског сликара на савремене теме, постао је класични сликар модерног живота.[4]
Живот и дело
уредиДега је рођен у Паризу у Француској, у умерено богатој породици. Он је био најстарије од петоро деце. Дега је био син банкара италијанског порекла и Креолке из Њу Орлеанса (САД), која је умрла када је Едгар имао 13 година. Његов деда с мајчине стране Гермајн Масон, је био рођен у Порт о Пренс. Овај Хаићанин француског порекла се населио у Њу Орлеансу 1810. године[5] Дега (он је адаптирао мање грандиозно спеловање свог презимена кад је одрастао)[6] је започео своје школовање у својој једанаестој години. Како је његова мајка преминула пар година касније, његов отац и деда су постали његови главни утицаји током остатка његове младости.
Године 1853. почео је студије права, али се 1855. године пријавио на Академију лепих уметности. Затим Дега путује у Рим. 1866. године се враћа из Рима у Париз обогаћен искуствима које је сакупио. У почетку је сликао историјске теме и портрете по угледу на Енгреа, а за разлику од Енгра - само портрете својих пријатеља, само у уљу а 70- тих година је заволео и почео да слика у пастелу и темпери. Под утицајем италијанског сликарства, забављен углавном колоритом и колоритном страном појаве сликао је поред портрета и актова појаве из свакодневног живота и углавном сцене из позоришта - балерине и коњичких трка. Захватао је у својим сликама са израженом скраћеницом и лепршавим покретом тренутна расположења а његово дубоко осећање карактера људи даје тежину чак и наизглед случајним призорима. I када је пришао импресионизму он није напустио своју склоност ка цртању и цртежу и његова најлепша дела су настала у техници пастела.
Године 1865. излаже у Салону (службена изложба на Академији лепих уметности у Паризу) и његови су радови били оберучке прихваћени у свету конвенционалне уметности. Познат је по сликама балерина из позоришнога живота и коња из коњских трка и пре се занимао за мотиве из живота неголи за митолошке теме. 1870. Избио је Француско-пруски рат у коме је учествовао.1873. посећује северну Америку. 1886. године учествује последњи пут на изложби са импресионистима. Од 1886. налази нове мотиве и активно слика. Дега је кроз рат открио своје проблеме са видом и очима што га је јако забрињавало и како се никада није женио последње године је провео скоро слеп лутајући улицама Париза док није ту и умро 1917. године.
Пред крај живота поставши скоро слеп почео је да израђује мале фигуре својих омиљених мотива балерина и коња у воску и глини. Једна од њих "Балерина" налази су у Метрополитен музеју у Њујорку.
Избор дела
уреди- Римска просјакиња 1857.
- Балетска сала опере у Руе Палентиер 1872.
- Час балета 1873.
- Тркаћи коњи у Лоншану 1872 — 1875.
- Класа играчица 1874.
- Апсинт 1876 — Лувр, Париз
- Пеглерке око 1884 — Лувр, Париз
- Плава играчица 1890.
- Купање око 1890 — Уметнички институт Чикаго
- Играчице (пастел) 1899 — Уметнички музеј Толедо, Охајо
Галерија
уреди-
Е. Дега. Тркачка грла испред трибина 1869—1872 - Лувр
-
Е. Дега. Играчице Музеј Пушкина, Москва
-
Е. Дега. Породица Беллели. 1860—1862 - Лувр
-
Е. Дега. Контрола у Њу Орлеансу 1873.
-
Е. Дега Апсинт 1876 - Лувр
-
Е. Дега. Пред стартом
-
Е. Дега. Балет - Поглед из ложе
-
Е. Дега. Школа балетана
-
Е. Дега. Мис лала у циркусу Фернандо
-
Е. Дега. Праqе у белом
-
Е. Дега. Код модисткиње
-
Е. Дега. Пеглерке 1884 -Лувр
-
Е. Дега. Жена на прозору
Референце
уреди- ^ Трацхтман, Паул, Дегас анд Хис Данцерс, Смитхсониан Магазине, Април 2003
- ^ Гордон & Форге 1988, стр. 31
- ^ Броwн 1994, стр. 11. сфн грешка: више циљева (2×): ЦИТЕРЕФБроwн1994 (хелп)
- ^ Турнер 2000, стр. 139.
- ^ Броwн 1994, стр. 14 харвнб грешка: више циљева (2×): ЦИТЕРЕФБроwн1994 (хелп)
- ^ Тхе фамилy'с анцестрал наме wас Дегас. Јеан Сутхерланд Боггс еxплаинс тхат Де Гас wас тхе спеллинг, "wитх соме претенсионс, усед бy тхе артист'с фатхер wхен хе мовед то Парис то естаблисх а Френцх бранцх оф хис фатхер'с Неаполитан банк." Wхиле Едгар Дегас'с бротхер Ренé адоптед тхе стилл море аристоцратиц де Гас, тхе артист ревертед то тхе оригинал спеллинг, Дегас, бy аге тхиртy. Бауманн; et al. (1994). стр. 98. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ)
Literatura
уреди- Brown, Marilyn R (1994). Degas and the Business of Art. Penn State Press. стр. 14. ISBN 0271044314. Приступљено 29. 9. 2014.
- Istorija umetnosti H.W. Janson - Beograd 1982.
- PSN, ČSAV- Praha 1962.
- Svet umenia, IKAR, Bratislava 2002.
- Spozname umenie R. Dickensova a M. Griffildova, B. Bystrica 2004.
- Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001.
- Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996.
- Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976.
- Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
- Tvorivosť, tvar a farba M.C. Prette a A. Capaldo, Martin 1976.
- Impresionizmus, Maurice Seillaz, Bratislava, 1956.
- Istorija slikarstva 11 francuskih autora - Beograd 1973.
- Armstrong, Carol (1991). Odd Man Out: Readings of the Work and Reputation of Edgar Degas. Chicago and London: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-02695-4.
- Auden, W.H.; Kronenberger, Louis (1966). The Viking Book of Aphorisms. New York: Viking Press.
- Bade, Patrick; Degas, Edgar (1992). Degas. London: Studio Editions. ISBN 978-1-85170-845-1.
- Baumann, Felix Andreas; Boggs, Jean Sutherland; Degas, Edgar; and Karabelnik, Marianne (1994). Degas Portraits. London: Merrell Holberton. ISBN 978-1-85894-014-4.
- Benedek, Nelly S. (2004). „Chronology of the Artist's Life”. Metropolitan Museum of Art. Архивирано из оригинала 2. 5. 2006. г. Приступљено 6. 5. 2006.
- Benedek, Nelly S. (2004). „Degas's Artistic Style”. Metropolitan Museum of Art. Архивирано из оригинала 12. 11. 2006. г. Приступљено 6. 5. 2006.
- Bowness, Alan. ed. (1965) "Edgar Degas." The Book of Art Volume 7. New York: Grolier Incorporated :41.
- Brettell, Richard R.; McCullagh, Suzanne Folds (1984). Degas in The Art Institute of Chicago. New York: The Art Institute of Chicago and Harry N. Abrams, Inc. ISBN 978-0-86559-058-8. . :
- Brown, Marilyn (1994). Degas and the Business of Art: a Cotton Office in New Orleans. Pennsylvania State University Press. ISBN 978-0-271-00944-5.
- Canaday, John (1969). The Lives of the Painters Volume 3. New York: W.. W. Norton and Company Inc.
- Clay, Jean (1973). Impressionism. Secaucus, N. J.: Chartwell. ISBN 978-0-399-11039-9.
- Dorra, Henri. (1972). Art in Perspective. New York: Harcourt Brace Jovanovich, Inc. ISBN 978-0-15-503475-4.. 208
- Dumas, Ann Degas's Mlle. Fiocre in Context. Dumas, Ann (1988). Degas's Mlle. Fiocre in Context: A Study of Portrait de Mlle. E.F... À Propos du Ballet "La Source". Brooklyn: The Brooklyn Museum. ISBN 978-0-87273-116-5.
- Dunlop, Ian (1979). Degas. New York, N. Y.: Harper & Row. OCLC 5583005.
- "Edgar Degas, 1834–1917." The Book of Art Volume III (1976). New York: Grolier Incorporated:4.
- Gordon, Robert; Degas, Edgar; Forge, Andrew (1988). Degas. New York: Harry N. Abrams. ISBN 978-0-8109-1142-0.
- Growe, Bernd; Degas, Edgar (1992). Edgar Degas, 1834-1917. Cologne: Benedikt Taschen. ISBN 978-3-8228-0560-2.
- Guillaud, Jaqueline; Guillaud, Maurice (editors) Degas: Form and Space. Degas, Edgar (1985). Degas: Form and Space. New York: Rizzoli. ISBN 978-0-8478-5407-3.
- Hartt, Frederick (1976). "Degas" Art Volume 2. Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall Inc.: 365.
- "Impressionism." Praeger Encyclopedia of Art Volume 3 (1967). New York: Praeger Publishers: 952.
- J. Paul Getty Trust "Walter Richard Sickert." 2003. 11 May 2004.
- Kendall, Richard; Degas, Edgar; Druick, Douglas W.; Beale, Arthur (1998). Degas and The Little Dancer. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-07497-0.
- Krämer, Felix (мај 2007). „'Mon tableau de genre': Degas's 'Le Viol' and Gavarni's 'Lorette'”. The Burlington Magazine. 149 (1250): 323—325. JSTOR 20074827.
- Mannering, Douglas (1994). The Life and Works of Degas. Great Britain: Parragon Book Service Limited.
- Muehlig, Linda D (1979). Degas and the Dance, 5–27 April May 1979. Northampton, Mass: Smith College Museum of Art..
- Peugeot, Catherine, Sellier, Marie (2001). A Trip to the Orsay Museum. Paris: ADAGP. . 39.
- Reff, Theodore Degas: the artist's mind. [New York]: Metropolitan Museum of Art. Reff, Theodore (1976). B1145113 1. Metropolitan Museum of Art. ISBN 978-0-87099-146-2.
- Roskill, Mark W. (1983). "Edgar Degas." Collier's Encyclopedia.
- Thomson, Richard (1988). Degas: The Nudes. London: Thames and Hudson Ltd. ISBN 978-0-500-23509-6.
- Tinterow, Gary (1988). Degas. New York: The Metropolitan Museum of Art and National Gallery of Canada.
- Turner, J. (2000). The Grove Dictionary of Art: From Monet to Cézanne : Late 19th-century French artists. New York: St Martin's Press. ISBN 978-0-312-22971-9.
- Werner, Alfred. (1969). Degas Pastels. New York. ISBN 978-0-8230-1276-3. Непознати параметар
|DUPLICATE_year=
игнорисан (помоћ). Watson-Guptill. - Coverage of the Degas debate By Martin Bailey. News, Issue 236, June 2012 Архивирано на сајту Wayback Machine (19. август 2012)
- Цаприати, Елио (2009). I Сегрети ди Дегас. Милано: Мјм Едиторе. ИСБН 978-88-95682-68-6.
- Думас, Анн, ет ал. (1997). Неw Yорк: Дистрибутед бy Х.Н. Абрамс.
- Валерy, Паул (1989). Дегас, Манет, Морисот. Принцетон Университy Пресс.
Спољашње везе
уреди- Едгар Дегас - Лифе анд Арт
- Дегас ат тхе WебМусеум
- ПБС он Дегас Архивирано на сајту Wayback Machine (10. октобар 2008)
- Дегас, Сицкерт & Тоулоусе Лаутрец ат Тате Архивирано на сајту Wayback Machine (12. септембар 2008)
- Едгар Дегас ат Хилл-Стеад Мусеум
- Историјска библиотека: Дега, Чаша апсинта
- Зашто је један од најславнијих сликара био толико опчињен балеринама? (Б92, 15. јул 2017)
- Edgar Degas at Norton Simon Museum, Pasadena, California
- Edgar Degas Gallery at MuseumSyndicate Архивирано на сајту Wayback Machine (2. октобар 2008)
- Edgar Degas paintings & interactive timeline
- Union List of Artist Names, Getty Vocabularies. ULAN Full Record Display for Edgar Degas. Getty Vocabulary Program, Getty Research Institute. Los Angeles.
- Works and literature on Edgar Degas
- The Complete Set of Edgar Degas Bronzes at the M.T. Abraham Foundation
- Edgar Degas exhibition catalogs and letter from The Metropolitan Museum of Art Libraries
- Impressionism : a centenary exhibition, the Metropolitan Museum of Art, December 12, 1974 – February 10, 1975, fully digitized text from The Metropolitan Museum of Art libraries