Едгар Дега

француски сликар, графичар и вајар

Едгар Дега, рођен као Илер Жермен Едгар де Га(фр. Hilaire-Germain-Edgar de Gas; * 19. јул 1834. Париз -† 27. септембар 1917. Париз) је био француски сликар, графичар и вајар. Он се посебно идентификује са темом плеса; више од половине његових дела приказује плесаче.[1] Сматра се једним од истакнутих представника француског импресионизма, иако сам себе никада није уврштавао у импресионистички покрет.[2] Заокупљен урбаним призорима, балеринама, призорима са трка коња, Дега не раскида никада у потпуности са мајсторима реализма, као што су Енгр и Делакроа, ствара већину својих дела у атељеу, али и поред тога већина историчара уметности се слаже да је његово место у оквиру импресионизма. Он је био изузетан цртач, са особеним мајсторством у приказивању покрета, као што се може видети у његовим изведбама плесача, субјеката са коњских тркалишта и нагих жена. Његови портрети су запажени по њиховој психолошкој комплексности и по њиховом приказу људске изолације.[3]

Едгар Дега
Едгар Дега - аутопортрет
Лични подаци
Пуно имеHilaire-Germain-Edgar De Gas
Датум рођења(1834-07-19)19. јул 1834.
Место рођењаПариз, Француска
Датум смрти27. септембар 1917.(1917-09-27) (83 год.)
Место смртиПариз, Француска
ДржављанствоФранцуско
Уметнички рад
ПољеСликарство, вајарство, цртање
ПравацИмпресионизам

На почетку своје каријере, Дега је желио да буде историјски сликар, позив за који је био добро припремљен његовим ригорозном академском обуком и детаљним студијама класичне уметности. У својим раним тридесетим годинама, он је променио правац, и примењујући традиционалне методе историјског сликара на савремене теме, постао је класични сликар модерног живота.[4]

Живот и дело

уреди

Дега је рођен у Паризу у Француској, у умерено богатој породици. Он је био најстарије од петоро деце. Дега је био син банкара италијанског порекла и Креолке из Њу Орлеанса (САД), која је умрла када је Едгар имао 13 година. Његов деда с мајчине стране Гермајн Масон, је био рођен у Порт о Пренс. Овај Хаићанин француског порекла се населио у Њу Орлеансу 1810. године[5] Дега (он је адаптирао мање грандиозно спеловање свог презимена кад је одрастао)[6] је започео своје школовање у својој једанаестој години. Како је његова мајка преминула пар година касније, његов отац и деда су постали његови главни утицаји током остатка његове младости.

Године 1853. почео је студије права, али се 1855. године пријавио на Академију лепих уметности. Затим Дега путује у Рим. 1866. године се враћа из Рима у Париз обогаћен искуствима које је сакупио. У почетку је сликао историјске теме и портрете по угледу на Енгреа, а за разлику од Енгра - само портрете својих пријатеља, само у уљу а 70- тих година је заволео и почео да слика у пастелу и темпери. Под утицајем италијанског сликарства, забављен углавном колоритом и колоритном страном појаве сликао је поред портрета и актова појаве из свакодневног живота и углавном сцене из позоришта - балерине и коњичких трка. Захватао је у својим сликама са израженом скраћеницом и лепршавим покретом тренутна расположења а његово дубоко осећање карактера људи даје тежину чак и наизглед случајним призорима. I када је пришао импресионизму он није напустио своју склоност ка цртању и цртежу и његова најлепша дела су настала у техници пастела.

Године 1865. излаже у Салону (службена изложба на Академији лепих уметности у Паризу) и његови су радови били оберучке прихваћени у свету конвенционалне уметности. Познат је по сликама балерина из позоришнога живота и коња из коњских трка и пре се занимао за мотиве из живота неголи за митолошке теме. 1870. Избио је Француско-пруски рат у коме је учествовао.1873. посећује северну Америку. 1886. године учествује последњи пут на изложби са импресионистима. Од 1886. налази нове мотиве и активно слика. Дега је кроз рат открио своје проблеме са видом и очима што га је јако забрињавало и како се никада није женио последње године је провео скоро слеп лутајући улицама Париза док није ту и умро 1917. године.

Пред крај живота поставши скоро слеп почео је да израђује мале фигуре својих омиљених мотива балерина и коња у воску и глини. Једна од њих "Балерина" налази су у Метрополитен музеју у Њујорку.

Избор дела

уреди
 
Акт у лежећем положају (цртеж)

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Трацхтман, Паул, Дегас анд Хис Данцерс, Смитхсониан Магазине, Април 2003
  2. ^ Гордон & Форге 1988, стр. 31
  3. ^ Броwн 1994, стр. 11. сфн грешка: више циљева (2×): ЦИТЕРЕФБроwн1994 (хелп)
  4. ^ Турнер 2000, стр. 139.
  5. ^ Броwн 1994, стр. 14 харвнб грешка: више циљева (2×): ЦИТЕРЕФБроwн1994 (хелп)
  6. ^ Тхе фамилy'с анцестрал наме wас Дегас. Јеан Сутхерланд Боггс еxплаинс тхат Де Гас wас тхе спеллинг, "wитх соме претенсионс, усед бy тхе артист'с фатхер wхен хе мовед то Парис то естаблисх а Френцх бранцх оф хис фатхер'с Неаполитан банк." Wхиле Едгар Дегас'с бротхер Ренé адоптед тхе стилл море аристоцратиц де Гас, тхе артист ревертед то тхе оригинал спеллинг, Дегас, бy аге тхиртy. Бауманн; et al. (1994). стр. 98.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Literatura

уреди

Спољашње везе

уреди