Двоелектронска трицентарска веза
Двоелектронска трицентарска веза је електронски оскудна хемијска веза где три атома деле два електрона. Комбинацијом три атомске орбитале се формирају три молекулске орбитале: једна везујућа, једна невезујућа, и једна антивезујућа. Два електрона иду у везујућу орбиталу, што доводи до нет везујућег ефекта и формирања хемијске везе између сва три атома. У многим уобичајеним везама овог типа, везујућа орбитала је померена у смеру два од три атома, уместо да буде равномерно расподељена међу сва три. Најједноставнији пример 3ц-2е везе је триводонични катјон, H3.[1] Још један пример 3ц-2е везе су диводонични комплекси.
Једињења бора
уредиДвоелектронске трицентарске везе се често јављају у једињењима бора, попут диборана (B2H6). Мономер BH3 је нестабилан пошто је атом бора окружен са само шест валентних електрона, и стога да би се формирала стабилна електронска конфигурација ближа октету, дели електроне са B−H везом другог атома бора, формирајући B−H−B везу са 3-центра-2-електрона. У диборану, постоје две такве везе: два Х атома премоштавају два Б атома, остављајући два додатна Х атома у уобичајеним B−H везама на сваком атому бора.
Два електрона (која одговарају једној вези) у B−H−B везујућој молекулској орбитали су распоређена преко три интернуклеарна простора.[2] Ред везе сваке B−H интеракције је 0,5,[3] и стога су премоштавајуће B−H везе слабије и дуже од терминалних B−H веза, као што то показују дужине веза на структурном дијаграму.
Овај шаблон везивања је исто тако присутан у триметилалуминијуму, који формира димер Al2(CH3)6 са атомима угљеника две метил групе у позицијама премоштавања. Овај тип везе се такође јавља у једињењима угљеника, где се понекад назива хиперкоњугацијом.
Референце
уреди- ^ IUPAC Gold Book Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јун 2007)
- ^ I. Маyер (1989). „Бонд ордерс ин тхрее-центре бондс: ан аналyтицал инвестигатион инто тхе елецтрониц струцтуре оф диборане анд тхе тхрее-центре фоур-елецтрон бондс оф хyпервалент сулпхур”. Јоурнал оф Молецулар Струцтуре. 186: 43—52. дои:10.1016/0166-1280(89)87037-X.
- ^ F. Albert Cotton, Geoffrey Wilkinson and Paul L. Gaus, Basic Inorganic Chemistry, 2nd ed. (Wiley 1987), p.113