Драгомир Јанковић

Драгомир Јанковић (Заград, 8. новембар 1964) економиста. Дипломирао је на Економском факултету у Београду, магистрирао на Правном факултету у Крагујевцу. Објавио је већи број научних и стручних радова у међународним и домаћим релевантним часописима. Широј јавности је постао познат током 2012. године након низа скандала са лажним представљањем.

Драгомир Јанковић
Лични подаци
Пуно имеДрагомир Б. Јанковић
Датум рођења8. новембар 1964.
Место рођењаЗаград, Црна Гора
ОбразовањеУниверзитет у Београду
Научни рад
ПољеМакроекономија

Биографија

уреди

Рођен је 8. новембра 1964. године у Заграду, где је завршио основну школу, гимназију је завршио у Титограду. На Економском факултету Универзитета у Београду дипломирао је 1989. године. Магистрирао је на Правном факултету у Крагујевцу са тезом „Флексибилни облици рада и запошљавања” 2008. године. Објавио је већи број научних и стручних радова у научним и стручним часописима.

Од 1990. године радио је у Републички завод за статистику (Србија), затим у компанији Лек Љубљана, водио више приватних компанија. Одлуком Владе Републике Србије именован је 2001. године за Генералног секретара Координационог центра Владе Републике Србије за Косово и Метохију .[1] Решењем Владе Републике Србије 2001, именован је за члана Борда директора Јат ервејз (ЈАТ).[2] Миритељ у Републичкој агенцији за мирно решавање радних спорова од 2009. године.

Од 2004. године Јанковић се у јавности појављује и представља као извршни директор Европског економског института, званичне институције Европске уније. Током 2012. године у више медија избија афера након истраживања Јанковићевих навода из медија. На упите медија и Европски економски институт је одбацио било какву повезаност са Јанковићем. Јанковић демантовао и најавио тужбу, али епилог није познат[3]

КоБСОН

уреди
  • Тхе импортанце оф бусинесс тоурисм то натионал ецономиес ин транситион: тхе цасе оф Сербиа (Артицле)ТЕЦХНИЦС ТЕЦХНОЛОГИЕС ЕДУЦАТИОН МАНАГЕМЕНТ-ТТЕМ, (2012), вол. 7 бр. 4, пп. 1856-1864 (коаутор)[4]
  • Ецономиц евалуатион оф тхе еxтернал еффецтс оф цултурал херитаге ас а девелопментал енвиронмент оф агро-тоурисм (Војводина сампле) (Артицле) ТЕЦХНИЦС ТЕЦХНОЛОГИЕС ЕДУЦАТИОН МАНАГЕМЕНТ-ТТЕМ, (2012), вол. 7 бр. 4, пп. 1888-1899 (коаутор)[4]

СЦИндекс

уреди
  • Права и дужности државних службеника у Републици Србији Зборник радова Правног факултета у Нишу 2010, бр. 56, пп. 217-229 (коаутор)[5]
  • Међународна оријентација лидерства и менађжмента у функцији јачања конкурентских предности домажих туристичких организација, Тематски зборник радова 2012. пп. 111-118 (коаутор)[6]
  • Стартна позиција Србије на путу њеног интегрисања у јединствени европски економски простор, Србија између реиндустријализације и аграра, Зборник радова,2011, Књига XI, пп. 165-170. (М61-2)[7]
  •   Последице светске економске кризе на незапосленост у ЕУ Доцент др Зоран Радуловиц, Београд, Драгомир Јанковић, Консултант[8]

Референце

уреди
  1. ^ хттпп://www.растко.рс/цмс/филес/боокс/4736105310439
  2. ^ http://www.blic.rs/stara_arhiva/drustvo/17755/Upravni-odbori-za-dodatni-prihod
  3. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 09. 04. 2016. г. Приступљено 27. 03. 2016. 
  4. ^ а б Кобсон | Српски | Наши у WОС - детаљи аутора
  5. ^ „СЦИндекс - Резултати претраге”. Архивирано из оригинала 20. 03. 2014. г. Приступљено 20. 03. 2014. 
  6. ^ „Архивирана копија” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 23. 09. 2015. г. Приступљено 20. 03. 2014. 
  7. ^ http://weblibrary.apeiron-uni.eu:8080/proizvodi/?id=12836 Архивирано на сајту Wayback Machine (21. март 2014).
  8. ^ „ПРОПИСИ.цом | XII стручно саветовање на Златибору”. Архивирано из оригинала 24. 09. 2014. г. Приступљено 21. 09. 2014. 

Спољашње везе

уреди