Дигитал Еqуипмент Цорпоратион
Digital Equipment Corporation је била најнапреднија америчка компанија у области рачунарске индустрије. Унутар индустрије је била позната под скраћеницом DEC. (Ову скраћеницу је својевремено користио и сам Digital,[1] али је службено име увијек било DIGITAL.) Њени ПДП и ВАX модели су по мишљењу многих били најпопуларнији мини-рачунари у научној и инжењерској заједници 1970-их и 1980-их.[2] DEC је у јуну 1998. године купљен од стране Compaqa, који се након тога спојио с Hewlett-Packardom у мају 2002. године. Године 2006. њени модели су се још увијек производили под HP-овим именом. Од 1957. до 1992. седиште компаније је била стара предионица вуне у граду Мајнард у Масачусетсу.
| Digital Equipment Corporation | |
|---|---|
 | |
| производња рачунара | |
| Делатност | рачунари |
| Основано | 1957 – 1998 |
| Седиште | Мајнард, Масачусетс, САД |
Број запослених | преко 140.000 (1987) |
| Слоган | Поштење и поштовање за клијенте и запослене |
| Веб-сајт | research |
Digital Equipment Corporation не треба мешати с Digital Researchom, нити с Western Digitalom (упркос томе што јеWestern Digital направио LSI-11 чипсетове кориштене у DEC-овим PDP-11/03 рачунарима). С друге стране ваља подсјетити да су постојале лабораторије под називом Digital Research Laboratories гдје је DEC вршио истраживања.[3][4]
Истраживање
уредиDEC-ове истраживачке лабораторије су вршиле Дигиталова корпоративна истраживања. Некима од њих је управљао Compaq а још увијек њима управља Hewlett-Packard. Лабораторије су:
- Западна истраживачка лабораторија (WRL) у Пало Алту
- DEC системи истраживачки центар (SRC) у Пало Алту
- Лабораторија за мрежне системе (NSL) - у Пало Алту
- Кембриџ истраживачка лабораторија (CRL) у Кембриџ у држави Масачусетс
- Париска истраживачка лабораторија (PRL) у Паризу
Референце
уреди- ^ "DEC used by Digital itself:" PDP11 Processor Handbook (1973): pp. 8, "DEC, PDP, UNIBUS are registered trademarks of Digital Equipment Corporation;" pp. 1-4
- ^ Мицхаел Сондуцк; Сцхеин, Едгар Х.; Паул Ј. Кампас; Петер Делиси (2003). ДЕЦ Ис Деад, Лонг Ливе ДЕЦ: Тхе Ластинг Легацy оф Дигитал Еqуипмент Цорпоратион. Сан Францисцо, Цалиф: Берретт-Коехлер Публисхерс. ИСБН 978-1-57675-225-8.
- ^ МцНамара, Јохн Е.; Белл, C. Ритцхие; Мудге, Ј. Цраиг (1978). Цомпутер енгинееринг: А ДЕЦ виеw оф хардwаре сyстемс десигн. Маyнард, Масс: Дигитал Пресс. ИСБН 978-0-932376-00-8.
- ^ Еарлс, Алан Р. (2004). Дигитал Еqуипмент Цорпоратион (Имагес оф Америца). Цхарлестон, СЦ: Арцадиа Публисхинг. ИСБН 978-0-7385-3587-6.
Литература
уреди- МцНамара, Јохн Е.; Белл, C. Ритцхие; Мудге, Ј.. Цраиг (1978). Цомпутер енгинееринг: А ДЕЦ виеw оф хардwаре сyстемс десигн. Маyнард, Масс: Дигитал Пресс. ИСБН 978-0-932376-00-8.
- Мицхаел Сондуцк; Сцхеин, Едгар Х.; Паул Ј. Кампас; Петер Делиси (2003). ДЕЦ Ис Деад, Лонг Ливе ДЕЦ: Тхе Ластинг Легацy оф Дигитал Еqуипмент Цорпоратион. Сан Францисцо, Цалиф: Берретт-Коехлер Публисхерс. ИСБН 978-1-57675-225-8.
Додатна литература
уреди- (Present), "Digital Equipment Corporation: Nineteen Fifty-Seven to the Present". . DEC Press. 1978.
- David Donald Miller, "OpenVMS Operating System Concepts", Elsevier, 1997
- Alan R. Earls, Digital Equipment Corporation; Arcadia Publishing. 2004. ISBN 978-0-7385-3587-6.
- Edgar H. Schein, Peter S. DeLisi, Paul J. Kampas, and Michael M. Sonduck, DEC Is Dead, Long Live DEC – The Lasting Legacy of Digital Equipment Corporation; San Francisco: Barrett-Koehler. 2003. ISBN 978-1-57675-225-8.
- Jamie P. Pearson, Digital At Work – Snapshots of the First 35 Years; Digital Press. 1992. ISBN 978-1-55558-092-6.
- Glenn Rifkin, and George Harrar, The Ultimate Entrepreneur – The Story of Ken Olsen and Digital Equipment Corporation; Contemporary Books. 1988. ISBN 978-0-8092-4559-8..
- C. Gordon Bell, J. Craig Mudge, and John E. McNamara, Computer Engineering – A DEC View of Hardware Systems Design; Digital Press. 1978. ISBN 978-0-932376-00-8..
Спољашње везе
уреди
- OpenVMS Архивирано на сајту Wayback Machine (21. март 2015)
- Tru64