Деветнаести амандман на Устав Сједињених Америчких Држава

Деветнаести амандман на Устав Сједињених Америчких Држава забрањује да се право гласа ускрати било ком грађанину Сједињених Држава на основу пола. Историјски, амандман је омогућио право гласа женама у САД. Усвојен је 18. августа 1920, и тиме су САД постале пета држава која је увела опште право гласа и за жене, те прва од великих сила.

Амандман је резултат вишедеценијске борбе америчког покрета за женско право гласа, покрета који је чинио основу првог таласа феминизма у САД. Иако је амандман представљао пресудан корак, женско право гласа заправо је поступно увођено у САД, почевши од 1880-их. Пре амандмана, Устав САД није изричито ускраћивао право гласа женама, већ су то чинили устави савезних држава.

У деценији након ратификације амандмана уследило је увођење права гласа за жене и у великим европским државама. Иако је узрок ових промена првенствено измењена друштвена ситуација у Европи након Првог светског рата и дугогодишње залагање феминистичких покрета, САД су, као прва велика силе, дале пример европским демократијама.

Насупрот очекивањима, велико проширење бирачког тела у Америци није резултовало значајном променом политичког опредељења, или стварањем „женског“ блока у странкама. До овог ће доћи тек након Другог светског рата, са новим таласом феминизма и друштвеним променама којима су коначно женама почеле да доносе равноправан положај у друштву. Без зачетака равноправности у свакодневном животу, у породици и на послу, грађанска права, међу њима и право гласа, иако неопходна, нису имала утицај какав су феминисти првог таласа прижељкивали.

Садржај амандмана

Сједињене Државе као ни било која од савезних држава неће грађанима Сједињених Држава ускратити или умањити право гласа на основу пола. Конгрес има законодавну снагу да спроведе овај амандман.

Амандман је текстом и значењем идентичан са Петанестим амандманом Устава Сједињених држава којим је омогућено право гласа Афро-Американцима 1870. (ефективно само Афро-Американцима мушког пола).

Исказ амандмана је дат у облику забране федералној влади и савезним државама, као што је уобичајено у Уставу САД, будући да се према десетом амандману на исти сва права која сам устав не резервише за федералну владу загарантована савезним државама и њиховим грађанима (за разлику од, на пример, Устава Србије у коме су једина загарантована права она експлицитно поменута Уставом). Уколико би прва реченица амандмана изоставила део који се односи на савезне државе, амандман не би био променио тренутно стање права гласа за жене. Наиме, и пре ратификовања амандмана, Устав није директно одузимао женама право гласа, па ја по принципу десетог амандмана ово право остављено савезним државама или грађанима. Међутим, велики број савезних држава је ово искористио и у своје уставе унео забране права гласа за жене (у време ратификовања амандмана, у 32 од 48 држава било је женама одузето пуно право гласа). Деветнаести амандман је добио моћ за измену овакве ситуације тек одузимањем надлежности савезним државама и тиме директним преношењем права на грађане.

Значај друге реченице амандмана за његову примену је очигледан. Без исте, амандман би било могуће узурпирати без последица.