Депоније у екплоатацији минералних сировина

Депонија представља технички објекат вишеструке намене који је технолошки уредјен чије су основне намене трајно сладиштење отпада као и привремено депоновање с циљем избистравања технолошких вода Архивирано на сајту Wayback Machine (26. октобар 2016).Почетак животног циклуса једне депоније је јасно дефинисан и започиње са разматрањем потенцијалних локација,али без дефинисаног века трајања односно завршетка животног циклуса.Депонија се суштински сматра "живим" објектом зато што се његова изградња и експлоатација обављају истовремено па је неизбежно сталностално допуњавање пројеката и додатно конструисање током низа година.

Врсте депонија

У зависности од степена уређености, начина експлоатисања, намене, окружења постоји велики број подела. Основна подела је на:

• привремене и
• трајне депоније.

Привремене депоније формирају се у периоду када постројење започиње са радом,пре него што се депонија изгради са намером да се помоћу привремене депоније коригује временска неусклађеност.Трајне депоније јесу објекти у које се смешта сав отпад из неког постројења и код дуговечнијих постројења по "Уредби о одлагању отпада на депоније" траје најмање 20 година.

У погледу уређености разликују се

• уређене и
• неуређене депоније.

Уређене депоније имају дефинисан и довољан површински и запремински простор као и дефинисану технологију изградње и хидроизолацију,дренажни систем итд.Неуређене депоније обично представљају привремене депоније чији је простор неуређен с обзиром да се отпад краткотрајно депонује.

У погледу стања у којем се индустријски отпад депонује важи подела на:

• суве и
• хидрауличне депоније.

Суве депоније или одлагалишта служе за депоновање крупнозрног материјала (изнад 5мм) које се транспортују најчешће камионима и тракама.Хидрауличне депоније познате као мокре депоније служе за депоновање фино уситњеног отпада који се у виду хидромешавина и суспензија хидраулички транспортују до места депоновања. Суве депоније најчешће имају ободне насипе док се мокре не могу формирати без претходног оконтурења ободним насипима.

У зависности од уклапања у рељев околине постоје:

• равничарске,
• брдско-планинске,
• депоније у удубљењима,
• депоније испод површине воде.

Принципи депоновања

Када се одлучи да се отпад депонује потребно је формирати и уредити простор за прихватање тог отпада,у форми коа се добија на самом крају технолошког процеса или се најпре отпад преводи у неки подеснији облик за депоновање. При формирању простора морају бити испоштовани све техничке и законске норме и закони и да се притом не угрозе урбанистички и социолошки услови уз прихватљиву инвестициону цену.Развијени су бројни принципи управљања отпадом међу којима су најзанимљивији они који су базирани на одрживом развоју.Укупно је истакнуто 7 основних принципа:

1. стабилност,
2. инертност,
3. изолованост,
4. прихватљивост за окружење,
5. економичност,
6. прихватљива технологија,
7. минималност површине.

Избор локације за формирање депоније

Животни циклус сваке депоније почиње избором локације и планирањем активности за ефикасну и безбедну експлоатацију сировине.Ово је једна од основних операција у фази пројектовања и инжењерских разматрања. Уколико се депонија добро позиционира може се постићи технички поједностављена и економски прихватљива експлоатација. Одабиром локације уједно се залази у другу фазу,фазу пројектовања и конструисања депоније. Трећа фаза,експлоатација је временски најдужа и најзначајнија и преклапа се са завршном фазом,фазом затварања и престанка рада.Престанак рада може се јасно дефинисати али затварања може трајати низ година.

Фактори лоцирања

Лоцирање депоније треба извршити притом узимајући у обзир факторе који су разврстани у 5 категорија а то су:

1. техничко-технолошки,
2. урбанистички,
3. еколошки,
4. социолошки и
5. економски.

При разматрању ових фактора мора постојати усаглашеност са законском регулативом. Њихова важност и редослед су измењиви мада се предност даје социолошким факторима јер су најделикатнији и непредвидиви.Медјутим од највеће важности је да локација депоније онемогући негативне утицаје депонованог материјала на живот и здравље људи, животиња и биљака.