Деканска киселина
Деканска киселина или капринска киселина (лат. capric) је засићена масна киселина. Њена формула је CH3(CH2)8COOH. Соли и естри деканске киселине се називају деканоатима или капратима. Термин капринска киселина потиче од лат. capric - козји, јер је сличног мириса.[6]
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Dekanska kiselina
| |
| Други називи
Капринска киселина[1]
н-Капринска киселина н-Деканоинска киселина Децилна киселина н-Децилна киселина Ц10:0 (Липидни број) | |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| DrugBank | |
| ECHA InfoCard | 100.005.798 |
| КЕГГ[2] | |
| УНИИ | |
| |
| Својства | |
| C10H20O2 | |
| Моларна маса | 172,27 g·mol−1 |
| Агрегатно стање | Бели кристали јаког мириса |
| Густина | 0,893 g/cm3 |
| Тачка топљења | 316 °C (601 °F; 589 K) |
| Тачка кључања | 269 °C (516 °F; 542 K) |
| не меша се | |
| Опасности | |
| Опасност у току рада | средње токсична; може да узрокује респираторну иритацију; може да буде токсична ако се прогута |
| Безбедност приликом руковања | External MSDS |
| R-oznake | R36 R38 |
| S-oznake | S24 S25 S26 S36 S37 S39 |
| Srodna jedinjenja | |
Srodne masne kiseline
|
Kaprilna kiselina Laurinska kiselina |
Srodna jedinjenja
|
Dekanol Dekanal |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Деканска киселина се јавља у природи у кокосовом уљу (око 10%) и уљу палминог семена (око 4%), иначе она није типична за биљна уља.[7] Она је присутна у млеку разних сисара и у мањој мери у другим животињским мастима.[5]
Референце
уреди- ^ „Decanoic acid”. Архивирано из оригинала 16. 07. 2011. г. Приступљено 26. 12. 2021.
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б Беаре-Рогерс, Ј. L.; Диеффенбацхер, А.; Холм, Ј. V. (2001). „Леxицон оф липид нутритион (ИУПАЦ Тецхницал Репорт)”. Пуре анд Апплиед Цхемистрy. 73 (4): 685—744. дои:10.1351/пац200173040685.
- ^ „цапри-, цапр- +”. Приступљено 9. 2. 2012.
- ^ Аннекен, Давид Ј.; Ботх, Сабине; Цхристопх, Ралф; Фиег, Георг; Стеинбернер, Удо; Wестфецхтел, Алфред (2006). „Фаттy Ацидс”. Уллманн'с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy. Wеинхеим: Wилеy-ВЦХ. ИСБН 978-3-527-30385-4. дои:10.1002/14356007.а10_245.пуб2.
