Дефтер

Defter (ili tefter), katastarski je poreski popis koje je vodilo Osmansko carstvo, skoro od samog svog nastanka. Defteri su sadržavali podatke o selima, domaćinstvima i broju ukućana (odrasli muškarci i udovci), kao i etničkim grupama na prostoru carstva.

Sve zvanične knjige osmanske administracije i računovodstva, svi zapisnici i protokoli, kao i svi pojedinačni akti koji imaju karakter nekog popisa, spiska ili obračuna nazivaju se defteri.

Etimologija

Defter dolazi od grčke reči diphtera – „кожа“, која се у недостатку папируса користила за писање. Ова реч је ушла у персијски језик у облику дефтер а у значењу пергамент, иако је већ у старом веку у персијском језику та реч означавала посебну врсту званичних списа, попис, списак. Из персијског та је реч прешла у арапски и турски и у све монголске језике. У савременом турском језику дефтер значи сваку свеску, бележницу.

Употреба речи

Због ширег значења речи дефтер, разни дефтери у смислу османских пописа су ближе означавани додавањем других речи које су ближе одређивале њихову врсту и карактер. Османске катастарске књиге називају се Tapu defterleri („пописне књиге“). Оне су производ рада специјалних државних комисија које су на лицу места пописивале изворе државних прихода ради опорезивања имања.

Већина сачуваних дефтера чува се у Архиву председништва владе у Истанбулу у Турској. Османски катастарски пописи вршени су озбиљно и подаци у њима се узимају са пуним повјерењем јер су рађени првенствено са аспекта феудалних прихода и обавеза потчињеног становништва и њхове расподеле у којој се морала поштовати тачност. Дефтери представљају један од најзначајнијих сегмената изворне грађе за проучавање историје османског доба на територији коју је обухватало Османско царство. Изузетно су значајни за изучавање демографије, друштва, економије, топографије и уопште свих сфера османског присуства.

Литература

• Фотић, Александар (1991). „Дефтери фодула београдског имарета Мехмед-паше Јахјапашића” (ПДФ). Балканика. 22: 57—74. Архивирано из оригинала (ПДФ) 09. 12. 2021. г. Приступљено 13. 12. 2021. 
• Фотић, Александар (1999). „Дефтер”. Лексикон српског средњег века. Београд: Кноwледге. стр. 150—151.