Де Церемониис
De Ceremoniis Аulae Byzantinae, односно De Cerimoniis Аulae Byzantinae (срп. О церемонијама на византијском двору), латински је назив за средњовековно дело, које је изворно настало на грчком језику, те је стога познато и под одговарајућим грчким насловима (грч. Περί της βασιλείου τάξεως / "О царском поретку", односно: Ἔκθεσις τῆς βασιλείου τάξεως / "Спис о царском поретку"). Дело је написано у облику приручника, са описом церемонија на византијском двору, а састављено је по наређењу цара Константина VII Порфирогенита (945-959).[1][2]
Историја
уредиДело је написао или је наручио да се напише византијски цар Константин VII Порфирогенит, вероватно око 956-959. године. Део списа је касније делимично ревидиран под владавином Нићифора II (963-969), можда под надзором Василија Лакапина, царског паракоимомена, те садржи и описе церемонија из 6. века. Један од прилога списа су и "Три трактата о царским војним експедицијама", ратни приручник цара Константина за свог сина и наследника Романа II. У поглављима од 1. до 37. описани су протоколи и церемоније византијског двора, као и верске светковине. Поглавља од 38. до 83. описују протоколе на крунисању, венчању, рођењу, сахрани и тријумфалне поворке. Следећа поглавља (84-95), преузета из приручника Петра Патрикија из 6. века дају описе административних церемонија попут именовања функционера, пријема посланика западног цара, пријема персијских изасланика, именовање проестра сената.
Референце
уреди- ^ Ферлуга 1970, стр. 157-178.
- ^ Komatina 2015, стр. 157-168.
Литература
уреди- Komatina, Predrag (2015). „The Кing of Francia in De cerimoniis II, 48”. Byzantinische Zeitschrift. 108 (1): 157—168.
- Коматина, Предраг (2021). Константин Порфирогенит и рана историја Јужних Словена. Београд: Византолошки институт. Архивирано из оригинала 13. 08. 2022. г. Приступљено 14. 08. 2022.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Ферлуга, Јадран (1970). „Листа адреса за стране владаре из Књиге о церимонијама”. Зборник радова Византолошког института. 12: 157—178.