Датотека

Датотека или фајл је именовани, структурирани скуп података садржајно везаних, похрањених на медију за меморисање.

Подаци меморисани у датотекама се чувају и након престанка рада одређеног програма коме припадају и називају се перзистентни подаци (енгл. persistance - одржано, постојано).

Порекло речи

Датотека је сложеница, кованица, две речи, прва дато од латинске речи датум што значи податак и грчке речи θήκη што се на старогрчком изговара теке и значи кутија, ковчег, бележница, на новогрчком тики и значи предмет, случаја, и изведена је од τίθημι што значи постављам, стављам.

Систем датотека

Датотеке су организоване у систем датотека (енгл. filesystem) на различите начине у зависности од оперативног система. Датотечки системи регулишу приступ тврдом диску, меморији, мрежи и специјалним датотекама.

Код већине оперативних система, садржај једне датотеке је обично једнодимензионални низ бајтова (енгл. byte), дакле низ целих бројева између 0 и 255. Тек корисник датотеке или сам оперативни систем интерпретирају ове бројчане редове као текст, програм или слику.

Датотечки систем уређује поред директоријума са датотекама и горе описаним садржајем датотека и атрибуте датотека. Атрибутима припадају тип датотеке, величина датотеке (број бајта у датотеци), регулисање права за упис и читање датотеке, датум настанка, датум последњег приступа и датум последњих промена датотеке. У зависности од оперативног система могући су и додатни атрибути.

У датотекама примењени знакови зависе од датотечког система, оперативног система и постављених језичких поставки. Код УНИX компатибилних датотека у имену се нпр. не смеју налазити знакови '/' и НУЛ знак. Додатно је дужина имена датотеке ограничена на 255 знакова. Знакови могу бити различито кодирани а новији оперативни системи подржавају и уникод.

Логичка и физичка слика датотека

Датотеке се могу посматрати на два начина. Логичка слика (погледај логичка датотека) приказује датотеку као редове информацијских целина. У физичкој слици датотека се састоји из реда информационих блокова исте величине.

Врсте датотека

Датотеке се могу користити у различите сврхе као и бајтови из којих се састоје. По садржају разликују се сљедеће датотеке:

• Програми (датотеке које могу извршити разне функције)
  • програми писани у машинским језицима
  • програми писани и језицима различитих скрипти (нпр. реxx)
• Датотеке (садрже информације и служе за приказ/очување истих)
  • програмски код (текст)
  • текстуалне датотеке
  • музичке датотеке (нпр. WAV, MIDI, MP3)
  • графичке датотеке
  • базе података
• Директоријуми
• Специјалне датотеке (псеудо-датотеке)
  • датотеке за различите хардверске компоненте
  • Процесне информације

Могућности за маркирање типа датотеке:

• Маркирање путем оперативног система (нпр. програм или текстуална датотека)
• Маркирање путем имена датотеке (нпр. .doc на крају имена)
• Маркирање унутар датотеке (нпр. <?xml version="1.0" на почетку XML и XHTML датотека)
• Меморисање у одређеним директоријима

Приказ датотека помоћу симбола

У графичким програмима за приказ структуре директоријума и постојећих датотека као што су Финдер, Филе Еxплорер или Тотал Цоммандер датотеке су приказане као листе или симболи у одређеном директоријуму.

Литература

• Јонатхан де Боyне Поллард (1996). „Дисц анд волуме сизе лимитс”. Фреqуентлy Гивен Ансwерс. Архивирано из оригинала 27. 10. 2007. г. Приступљено 9. 2. 2005. 
• ИБМ. „ОС/2 цоррецтиве сервице фиx ЈР09427”. Приступљено 9. 2. 2005. 
• „Аттрибуте - $ЕА_ИНФОРМАТИОН (0xД0)”. НТФС Информатион, Линуx-НТФС Пројецт. Приступљено 9. 2. 2005. 
• „Аттрибуте - $ЕА (0xЕ0)”. НТФС Информатион, Линуx-НТФС Пројецт. Приступљено 9. 2. 2005. 
• „Аттрибуте - $СТАНДАРД_ИНФОРМАТИОН (0x10)”. НТФС Информатион, Линуx-НТФС Пројецт. Приступљено 21. 2. 2005. 
• Аппле Цомпутер Инц. „Тецхницал Ноте ТН1150: ХФС Плус Волуме Формат”. Детаилед ХФС Плус анд ХФСX десцриптион. Приступљено 2. 5. 2006. 
• Филе Сyстем Форенсиц Аналyсис, Бриан Царриер, Аддисон Wеслеy, 2005.

Спољашње везе

• Формати података на сајту Curlie (језик: енглески)