Cordulegaster bidentata
Цордулегастер бидентата Селyс, 1843 је врста из фамилије Цордулегастридае.[1] Српски назив ове врсте је Двозуби коњић даждевњак.
| Цордулегастер бидентата | |
|---|---|
| |
| Двозуби коњић даждевњак | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Артхропода |
| Класа: | Инсецта |
| Ред: | Одоната |
| Инфраред: | Анисоптера |
| Породица: | Цордулегастридае |
| Род: | Цордулегастер |
| Врста: | C. бидентата
|
| Биномно име | |
| Цордулегастер бидентата Селyс, 1843
| |
Опис врсте
уредиЖуте шаре на трбушним сегментима се са бочне стране сужавају и не спајају у прстенове као код врсте Цордулегастер херос. Груди су жуто-црне, а очи зелене. Окципитални троугао је црн. Крила су провидна са издуженом, црном птеростигмом. У аналном троуглу крила налазе се три ћелије. Привесци на крају тела мужјака су у основи раздвојени и више су паралелни него што се шире ка крајевима. С бочне стране на њима се виде два ситна „зуба” [2].
Станиште
уредиПотоци и мање реке са каменитом и шљунковитом подлогом, често више отворене (са мање обалне вегетације) него станишта која погодују врсти C. херос. У Србији и може се наћи и до 1500 метара надморске висине.
Животни циклус
уредиПарење се одвија у ваздуха, након чега женке полажу јаја. Женке поседују дугу и чврсту легалицу којом полажу јаја убушујући их у песак у плиткој води потока и мањих река. Ларвено развиће траје више година и зависи од срединских услова. Ларве су крупне и прождрљиве и лове из заседе. Чест плен су им ситнији кичмењаци. Након завршетка ларвеног развића излежу се одрасли а своје егзувије остављају на камењу и грању близу обале.
Сезона летења
уредиСезона летења траје од средине маја до краја августа.
Галерија
уреди
Референце
уреди- ^ „Цордулегастер бидентата”. ИЦУН редлист. ИЦУН. Приступљено 17. 10. 2014.
- ^ Ђурђевић, Аца; Николић, Марко; Поповић, Милош (2020). Вилински коњици Србије - приручник. Србија: Завод за заштиту природе Србије. ИСБН 978-86-80877-71-6.
