Центар за девојке Ниш
Центар за девојке[1] је удружење грађанки, основано 15. априла 1998. године у Нишу, на иницијативу две волонтерке СОС телефона за жене и децу жртве насиља. Циљ оснивања Центра за девојке је био да се кроз едукацију и еманципацију младих жена ради на унапређивању њиховог положаја у друштву.
| Центар за девојке Ниш | |
|---|---|
| Датум оснивања | 15.05.1998 |
| Руководиоци | Татјана Николић, Марија Виријевић, Марта Станојевић, Сара Плазнић |
Мисија Центра за девојке је оснаживање деце, девојака и жена кроз подршку, едукацију, активизам и креативност.
Центар се првенствено бави важним темама:
- превенцијом насиља над девојчицама и женама;
- превенцијом и сузбијањем трговине људима и
- промоцијом бриге о женском здрављу.
Све активности којима се баве могу се поделити у неколико категорија:
- пружање подршке женама и деци са искуством насиља и трговине људима;
- учествовање у дијалогу са институцијама, организацијама и појединцима/кама у циљу стварања позитивних друштвених промена;
- едукативне и превентивне активности у виду радионица, тренинга, уличних акција, кампања;
- промоција феминистичких вредности кроз ангажовану ликовну и драмску уметност.
Од оснивања до данас прерастао је у невладину организацију која спроводи значајне активности, утиче на подизање друштвене свести и директно праве позитивне друштвене промене, како у Нишу, тако и шире.
Развој организације (времеплов)
уредиУ Центру за девојке је урађен значајан број пројеката међу којима су: СОС телефон, састајалиште, радионице, предавања, психолошка помоћ, феминистичко–активистичко позориште, фестивал.
- Центар за девојке из Подгорице предложио је сарадњу (1998);
- Добио прву финансијску подршку од Фонда за отворено друштво (1998);
- У Народним новинама изашао први текст о дежурству Центра током бомбардовања (1999);
- Инсруктажа: Феминизам, Сексизам у језику – Александра Жикић; Женска људска права – Татјана Николић; Активно слушање, Ненасилна комуникација – Александра Жикић; Симулација СОС позива – Татјана Николић; Моје искуство са насиљем – Александра Жикић; Предрасуде, Мој идентитет – Виолета Стојадиновић; Евалуација – Татјана Николић (2000);
- Одржана инстуктажа Татјане Николић, Александре Жикић и Виолете Стојадиновић у удружењу Ћилим у Пироту која је подржана од стране Глобал Фунд фор Wомен[3] (2001);
- Добио финансијску подршку Холандске фондације МАМА ЦАСХ[4] (2001);
Од 2002. усмерене су и на едукацију средњошколки. До сада су у средњим школама у Нишу и околини одржале више од хиљаду радионица на следеће теме: асертивност и самопоуздање; превенција трговине девојака; економско оснаживање девојака; облици насилног понашања над девојкама: булинг, мобинг и стокинг (праћење); економско насиље; превенција насиља над девојкама; женско здравље и сексуалност; превенција анорексије и булимије.
- Центар за девојке је одабран да у Нишу пласира тему превенције трговине људима (2002);
- АСТРА[5] је финансијски подржала Центар за девојке кроз усаршавање теме трговине људима (2002);
- Одржане едукативне радионице у нишким средњим школама (2002);
- Одржано 45 радионица и 6 предавања и учествовао у реализацији Лабрисовог пројекта Едукација женских група о геј правима кроз низ радионица које су одржане у Нишу, Београду и Новом Саду (2003);
- У оквиру пројекта Женско здравље одржали су 6 радионица на тему: Насиље над женама и њихов утицај на женско здравље, (2004);
- Кроз пројекат подржан од стране Глобал Фунд фор Wомен[3] одржано 141 радионица чији је резултат 2 126 едукованих учесница (2005);
- Центар за девојке предао саопштење суду и потписао петицију поводом случаја Пахомија, свештеника који је сексуално злостављао децу (2006);
- Центар за девојке је организовао акцију Шеснаест дана активизма против мушког насиља над женама и потписао инцијативу Инцест траума центра[6] (2007);
- Татјана Николић написала први самостални пројекат и за њега добила подршку од стране Реконструкције Женски фонд[7] (2008);
- Центар за девојке је прославио десет година рада и тим поводом издата је књига „Десет” и потписао петицију коју је покренуо СОС Тортуре Нетwорк против смртне казне за преступе које неко почини као дете, као и онлине петицију Wомен’с Лоббy 50/50 Цампаигн[8] за једнако учешће жена у Европском парламенту.
- Центар за девојке је потписао Протокол о сарадњи на изградњи локалног акционог плана и Стратегије за младе града Ниша (2009);
- Амерички центар из Ниша позвао је активисткиње Центра да држе радионице и на тај начин обележе Месец жена – одржано шест волонтерских радионица (2009);
- У оквиру пројекта који је подржала фондација МАМА ЦАСХ[4] одржано је 207 радионица на 7 различитих тема, чиме су едуковане 2 733 учеснице (2009);
- Центар потписао петицију за постављање спомен плоче у Парку Јелене Шантић и подршку Невени Петрушић за добијање места Поверенице за заштиту равноправности[9] и организовао ФемиНиш – фестивал женског активизма и уметности (2010);
- Одржан састанак са волонтерком из Америке, Џил која жели да ради Вагинине монологе (2011);
- Вагинини монолози изведени су у позоришту и организован је трећи ФемиНиш у сарадњи са Женским простором и одржана је представа Добро тело[10] Еве Енслер (2012);
- Придружили су се глобалној кампањи Једна милијарда устаје против насиља над женама, заједно са удружењем Ромкиња Освит[11](2013);
- Активисткиње Центра за девојке извеле су представу Чекаоница по тексту Јасмине Тешановић, одржале уличну акцију о праву жена на легалан абортус, организовале први састанак са Регионалном мрежом младих феминисткиња (2014);
- Одржана прва Феминистичка ликовна колонија у Сићеву. Центар је организовао хуманитарну журку у циљу прикупљања помоћи избеглицама у Прихватном центру у Прешеву. Одржана је прва конференција о проблему насиља над женама. Одржан је тренинг Јачање капацитета ОЦД и компетенција јавних службеника за примену антидискиминаторних политика у нишавском округу и отворена је изложба радова са ликовне колоније у Лесковачком културном центру (2015).
Феминистичко позориште
уредиОд 2011. године рад Центра за девојке обухвата и изражавање кроз позоришни медиј – феминистичко позориште. Активисткиње Центра су 5. априла 2012. у Народном позоришту у Нишу организовале и изводиле Вагинине монологе, када је специјална гошћа била Еве Енслер и њена пријатељица из Хрватске Рада Борић. Народно позориште је било препуно, а са активисткињама Центра за девојке су Вагинине монологе читале и професионалне глумице Ана Софреновић и Катарина Гојковић. Вагинини монолози су извођени 8 пута и око 1000 људи их је гледало.
Године 2012. је урађена нова представа на ову тему, Добро тело[10], такође дело Еве Енслер, бави се проблемима жена који надилазе временске, цивилизацијске и континенталне баријере. Тим питањима баве се жене свих старосних доба, у свим деловима света – реч је о универзалном и трајном питању односа према свом телу, према себи. Ко креира стандарде лепоте, колико васпитање, друштвене норме и очекивања утичу на креирање нашег става према сопственом телу? Играна је на фестивалима Пичвајз у Сарајеву, ФемиНиш у Нишу и у мају 2013. на Фестивалу женског пријатељства, активизма, уметности и солидарности у Тутину, а осим тога у Ковачици, Зеници, Лесковцу, Скопљу, Пљевљима.
Године 2014, извођена је нова представа под називом Чекаоница – прича је о односима између мајки и ћерки, жена и мушкараца, о улози мајке, подршци, женском здрављу, о абортусу, порођају, третману трудница у здравству, ставу друштва, урађена по тексту Јасмине Тешановић.
Феминистичка ликовна колонија
уредиЦентар за девојке прву Феминистичку ликовну колонију у Сићеву реализовао је од 23. до 29. јуна 2015. године, а траје и данас (2023–). Циљ пројекта Феминистичка колонија је оснаживање младих уметница да упознају феминистичке теме и укључе их у свој рад. Феминистичка колонија траје 7 дана, од којих се први и последњи дан одвијају у Нишу, а остали у Сићеву. Право за учешће на Феминистичкој колонији имају уметнице од 18 до 30 година старости са територије Републике Србије.
- Центар за девојке је учествовао у обележавању Европске недеље првенције рака грлића материце, заједно са удружењем Плант реализовао пројекат Оснажене жене за следећи корак, финансиран од стране Амбасаде Аустралије у Србији, премијерно је изведена представа Ја сам емотивно биће Еве Енслер у позоришту Студенстског културног центра и у сарадњи са мрежом ИзКруга[12] – Србија и ИзКруга – Ниш, Центар је припремио форум театар Невидљиве које су активисткиње извеле током обележавања Недеље жена са инвалидитетом (2016);
- Одржана је прва Регионална конференција о проблему трговине људима, затим тиха аукција слика насталих на Феминистичкој ликовној колонији у Сићеву, коју је организовала Џулија Фини, амбасадорка Аустралије, а Центар за девојке је подржан од стране УН Труст Фунд[13](2017);
- У организацији Центра за девојке одржан/а/о: 1) конференција Облици трговине људима у БиХ, Северној Македонији и Србији којој је присуствовало 73 личности из различитих градова, институција и организација; 2) пети фестивал АртФемине који је почео отварањем изложбе фотографија Феминистичког покрета у региону, а након чега је премијерно изведена представа Невидљиве 45+, припремана у сарадњи са Драганом Јовановић, глумицом нишког Народног позоришта, Соња Солунац одржала је панел Ироније, истине, борбе и форме, на коме су говориле Бојана Стаменковић (ликовна уметница и кустоскиња из Чачка која живи и ради у Бечу), Биљана Дојчиновић (професорка књижевности на Филолошком факултету, Универзитета у Београду) и Александра ТКВ (уметница која се бави уличном уметношћу); 3) тренинг које су водиле Тајана Николић и Силвија Михајоловић у Луковској бањи, током које је 16 девојака из Пријепоља, Власотинца и Ниша кроз креативне начине повећале своје знање о насиљу над девојкама и стекле вештине играња преформанса са елементима форум театра; 4) кампања Шеснаест дана активизма против насиља над женама кроз радионице Превенција насиља над девојкама и женама и извеле представу Ја сам емотивно биће у Школи за дизајн у Лесковцу; 5) дружење и радионице са 60 будућих психолога и психолошкиња Филозофског факултета, Универзитета у Нишу (2018);
- У организацији Центра за девојке одржан/а/о: 1) конференција Ефекти примене Закона о спречавању насиља у породици[14] и изазови у раду релевантних институција и организација; 2) Регионална конференција о проблему трговине људима: Могућност ефикасније борбе против трговине људима у Србији и региону на којој су говориле/ли: Сабина Таловић (Отворени центар Бона фиде), Мирсада Бајрамовић (Земља дјеце у БиХ[15]), Милош Ђорђевић (МУП – Ниш), Милица Станковић (Апелациони суд), Татјана Стефановић (Више јавно тужилаштво), Здравка Гигов (Дом Душко Радовић), Александра Љубојевић (Центар за заштиту трговине људима[16]), Соња Сретић (Центар за социјални рад), проф. др. Милан Жарковић; у оквиру Нишвилле џез фестивала активисткиње Центра за девојке премијерно су извеле преформанс/представу Ћерка за коју су једногласном одлуком жирија добиле награду за најбоље одиграну представу у целини; спроведена је серија тренинга за обуку вршњачких едукаторки у оквиру пројекта Антитрафикинг мреже Женске НВО у сарадњи са ромским организацијама и институцијама; Центар за девојке се придружио феминистичким активисткињама из Хрватске, уличном акцијом Правда за девојчице, поводом одлуке суда у Задру да пусти петорицу силоватеља малолетне девојчице да се бране са слободе; Активисткиње Центра за девојке су испред Основног суда у Нишу организовале скуп подршке Марији Лукић у тренутку када је трајало суђење Миловану Јеличићу Јутки, који је оптужен за сексуално узнемиравање (2019);
- Глобал Фунд фор Wомен подржао је Центар за девојке наредних 3 година, Међународни дан жена обележен је извођењем представе Ја сам емотивно биће, број случајева насиља у породици вртоглаво је растао током пандемије Цовид – 19; Међународни дан борбе против трговине људима обележиле су играјући перформанс уз Марчелову песму Чеп[17]; Центар за девојке обележио је и Међународни дан борбе против фемицида[18] и Међународни дан миграната и мигранткиња; Центар за девојке присуствовао је разговору са Невеном Митић (жена која је преживела трговину људима); Центар за девојке позван је да гостује на Фестивалу уметности и људских права, где су одржале перформанс Женско гробље, активисткиње Центра за девојке пружиле су подршку женама из Пољске уличном акцијом Право на легалан абортус, поводом одлуке Пољских званичника[19] да у потпуности учини абортус илегалним у овој земљи (2020);
- Активисткиње Центра за девојке посадиле су 10 стабала јапанске трешње и два стабла јабуке, а још 10 стабла јапанске трешње посађено је и у оквиру камање Једна милијарда устаје, Центар за девојке снимио је филм Невена о Невени Митић, Извршна координаторка Центра за девојке Татјана Николић и глумица Народног позоришта у Нишу извеле су представу/преформанс Кисеоник (која је изведена 6 пута у земљи и региону), на Европски дан борбе против трговине људима узвеле су улични активистичко уметнички перформанс Препознај трговину људима и пријави је (коју је подржала Европска унија), на Међународни дан укидања ропства[20], затим је одржан четврти Округли сто о трговини људима у оквиру пројекта Центра за девојке Унапређење борбе против трговине људима у Нишу и Лесковцу који се спроводи у оквиру пројекта НВО Астра Унапређење простора и могућности за борбу против трговине људима, такође поџаног од Европске уније; Центар за девојке подржао је акцију За наша права одржану на платоу испред Филозофског факултета, Универзитета у Београду на Међународни дан људских права и добио захвалницу за допринос на овом пољу (2021);
- Пројекат Центра за девојке Заштити младе у Нишу од трговине људима, подржан је од стране амбасаде Америке у Београду; у оквиру глобалне кампање Једна милијарда устаје против насиља над женама, активисткиње су у сарадњи са Театро Данце Студиом извеле плес уз песму Бреак тхе цхаин на тврђавском мосту у Нишу; покренуле су кампању Посади дрво, подржале уличном акцијом Солидарне за (и са) женама у Украјине, подржале акцију чишћења које су организовале организације Зелени зид и Зелени кључ, Центар за девојке организовао је дводелну конференцију о сексуалном насиљу над девојчицама, девојкама, женама и трендовима у трговини људима, на којој су учестовали/е представнице полицијских управа, суда, Дома здравља Ниш, Центра за социјални рад Ниш, НВО Астра[5]; пет студенткиња социјалног рада изабрало је Центар за девојке као место на коме ће одрадити стручну праксу, организовале први Феминистичко активистички камп на Гочу (2022);
Фестивали
уредиОд 2010. до 2014. Центар за девојке је, заједно са организацијом Женски простор, ко-организатор фестивала ФемиНиш - фестивал женског активизма и уметности. Фестивал ФемиНиш покрива теме: положај жена у Србији, историјат феминизма, феминистички активизам, родна теорија и слично. У оквиру ФемиНиш фестивала организују се изложбе, радионице, концерти, пројекције филмова, трибине, представе, промоције књига.
Од 2014. Центар покреће фестивал АртФемине - Фестивал феминистичког активизма и уметности. Фестивал АртФемине се бави феминистичким повезивањем, оснаживањем, деловањем, дружењем активисткиња, теоретичарки, уметница, суграђана/ки и гошћи из земље и региона. Фестивал АртФемине ће ове године трајати четири дана, од 3-6. јула 2014.
Тема првог АртФемине фестивала је: Жене и медији и расветљава ову тему из више углова: како су приказане жене у медијима, који су све медији доступни женама, који су нови видови медијске комуникације у феминизму, као и о томе какав је положај жена које раде у медијима.
Умрежене
уредиНеке од организација са којима сарађују у земљи и региону, а које нису до сада поменуте[2]: НВО Атина[21], Жене за мир – Лесковац[22], СОС за жене и децу жртве насиља – Власотинце[23], Независни женски центар – Димитровград[24], Женски центар Ужице[25], Импулс – Тутин[26], Феномена – Моћ промене[27], Оаза сигурности[28], Пешчаник, Удружење Ромкиња Нада, ФемПлатз[29], Форум жена Пријепоље[30], Окулар[31], УЖ Нера, Оштра Нула[32], Отахарин[33], СОС Никшић[34], Фондација ЦУРЕ[35], Лори[36].
Публикације
уредиУ свом дугодишњем раду, Центар за девојке приредио је неколико публикација:
Референце
уреди- ^ „Центар за девојке”. www.центарзадевојке.орг.рс (на језику: српски). Приступљено 2023-07-30.
- ^ а б в г д ђ е Марибор, ИЗУМ-Институт информацијских знаности. „Центар за девојке : 25 година :: ЦОБИСС+”. плус.цобисс.нет (на језику: српски). Приступљено 2023-07-30.
- ^ а б „Глобал Фунд фор Wомен | Суппорт Гендер Еqуалитy”. Глобал Фунд фор Wомен (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-29.
- ^ а б „Суппорт Феминист Ацтивисм wитх Мама Цасх”. www.мамацасх.орг (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-29.
- ^ а б „Астра - Анти траффицкинг ацтион”. Астра (на језику: српски). Приступљено 2023-07-29.
- ^ „ПОЧЕТНА”. ИНЦЕСТ ТРАУМА ЦЕНТАР - БЕОГРАД (на језику: српски). Приступљено 2023-07-29.
- ^ „Фронт Паге - Реконструкција Женски фонд” (на језику: српски). 2023-07-24. Приступљено 2023-07-29.
- ^ „Еуропеан Парлиамент 50/50 Цампаигн”. www.wоменлоббy.орг. Приступљено 2023-07-29.
- ^ „Насловна • Повереник за заштиту равноправности”. Повереник за заштиту равноправности (на језику: српски). 2023-06-05. Приступљено 2023-07-30.
- ^ а б Представа Добро Тело (на језику: српски), Приступљено 2023-07-29
- ^ админ. „Почетна”. ОСВИТ (на језику: српски). Приступљено 2023-07-29.
- ^ „ИзКруга” (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-30.
- ^ „УН Труст Фунд то Енд Виоленце агаинст Wомен”. УН Wомен – Хеадqуартерс (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-30.
- ^ „Закон о спречавању насиља у породици: 94/2016-3, 10/2023-14 (др. закон)”. www.правно-информациони-систем.рс. Приступљено 2023-07-30.
- ^ „Удружење Земља дјеце у БиХ”. земљадјецеубих.орг (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-07-30.
- ^ „Застита зртава” (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-30.
- ^ Марчело - Чеп (на језику: српски), Приступљено 2023-07-30
- ^ „Вести - Подршка жртвама”. www.подрсказртвама.рс. Архивирано из оригинала 30. 07. 2023. г. Приступљено 2023-07-30.
- ^ „Пољска: Закон о скоро потпуној забрани абортуса ступио на снагу”. ББЦ Неwс на српском (на језику: српски). 2021-01-28. Приступљено 2023-07-30.
- ^ Степановић, Анђела (2022-12-02). „Међународни дан укидања ропства: Модерно ропство и даље опште присутно”. Боом93 (на језику: српски). Приступљено 2023-07-30.
- ^ „атина”. атина. Приступљено 2023-07-30.
- ^ „Жене за мир” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 30. 07. 2023. г. Приступљено 2023-07-30.
- ^ „СОС за жене и децу жртве насиља - Власотинце”. www.атмреза.орг. Приступљено 2023-07-30.
- ^ „Независни женски центар - Димитровград”. www.атмреза.орг. Приступљено 2023-07-30.
- ^ „О нама - Женски центар Ужице” (на језику: српски). 2021-09-05. Приступљено 2023-07-30.
- ^ „хттпс://импулстутин.орг/” (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-30. Спољашња веза у
|титле=(помоћ) - ^ „Феномена - Моћ Промене!”. Феномена (на језику: енглески). 2023-06-26. Приступљено 2023-07-30.
- ^ „Оаза Сигурности Крагујевац | ОАЗА СИГУРНОСТИ Крагујевац”. www.оазасигурности.рс. Приступљено 2023-07-30.
- ^ „ФемПлатз”. фемплатз.орг. Приступљено 2023-07-30.
- ^ „Форум жена Пријепоља – За права жена од 2000. године”. форумзена.рс. Приступљено 2023-07-30.
- ^ „Окулар – Невладина, непрофитна организација” (на језику: енглески). 2023-07-12. Приступљено 2023-07-30.
- ^ нула, Оштра. „Организације цивилног друштва упозоравају: Приједлог закона о слободи приступа информацијама ће угрозити права грађана”. остранула.орг. Приступљено 2023-07-30.
- ^ „Отахарин” (на језику: бошњачки). 2023-06-28. Приступљено 2023-07-30.
- ^ „СОС Телефон”. СОС Телефон (на језику: ме). Приступљено 2023-07-30.
- ^ „Фондација ЦУРЕ | Фондација ЦУРЕ” (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-07-30.
- ^ „ЛОРИ - лори.хр” (на језику: хрватски). 2021-11-21. Приступљено 2023-07-30.
- ^ Марибор, ИЗУМ-Институт информацијских знаности. „Десет :: ЦОБИСС+”. плус.цобисс.нет (на језику: српски). Приступљено 2023-07-30.
- ^ Марибор, ИЗУМ-Институт информацијских знаности. „Центар за девојке : 18 година : подршка : феминизам :: ЦОБИСС+”. плус.цобисс.нет (на језику: српски). Приступљено 2023-07-30.
- ^ Марибор, ИЗУМ-Институт информацијских знаности. „Центар за девојке : 20 година; Центер фор Гирлс : 20 yеарс :: ЦОБИСС+”. плус.цобисс.нет (на језику: српски). Приступљено 2023-07-30.