Блек Хилс

Блек Хилс су мали и изоловани планински масив који се издиже из Велике равнице Северне Америке у западном делу Јужне Дакоте и протеже се у Вајоминг, Сједињене Државе. Врх Црни лос (раније познат као врх Харни), који се уздиже до 2.208 м (7.244 фт), највиши је врх венца. Врх Блек Хилса обухвата Националну шуму Блек Хилс. Назив „Црна брда” је превод лакотског назива Pahá Sápa. Брда су тако названа због свог тамног изгледа издалека, јер су била прекривена дрвећем.

Блек Хилс
Блацк Хиллс
Игле на Црним брдима
Највиша тачка
Највиша тачка	врх Црни лос
Врх масива	2.207
Координате	43°59′00″ СГШ; 103°45′00″ ЗГД
Димензије
Површина	5.000 км2
Географија
Блек Хилс Мапа САД са обележеном локацијом Блек Хилса у Јужној Дакоти
Државе	Сједињене Државе, Јужна Дакота
Геологија
Орогенеза	Транс-Хадсон и Ларамид
Врста стена	пешчењак, кречњак, шкриљевац, кварцит, гранит

Индијанци имају дугу историју на Црним брдима. Након победе над Чејенима 1776. године, Лакоте су заузеле територију Црних брда, која је постала централна за њихову културу. Године 1868, америчка влада је 1868. године потписала Споразум из Форт Ларамија, успостављајући Велики резерват Сијукса западно од реке Мисури, и заувек изузимајући Блек Хилс од насељавања белаца. Међутим, када су досељеници 1874. године тамо открили злато, као резултат експедиције Џорџа Армстронга Кастера на Црним брдима, рудари су током златне грознице упали у то подручје. Америчка влада је заузела Блек Хилс и 1889. године, против њихове жеље, прераспоредила Лакоте у пет мањих резервата у западној Јужној Дакоти, распродавши 9 милиона хектара њихове бивше земље. За разлику од већине Јужне Дакоте, Американци европског порекла су населили Црна брда првенствено из популационих центара који су се налазили западно и јужно од овог региона, јер су рудари тамо приспевали са ранијих локација златног бума у Колораду и Монтани.

Како је од краја 20. века у економији Црних брда смањен значај природних ресурса (рударство и дрвна грађа), дошло је до развоја угоститељске и туристичке индустрије. Локално становништво дели Црна брда на два подручја: „Јужна брда” и „Северна брда”. Јужна брда су дом Маунт Рашмора, Националног парка Винд пећина, Националног споменика Џул пећина, врха Црни лос (највиша тачка у Сједињеним Америчким Државама источно од Стеновитих планина, некада познатијег као врх Харни), Кастеров државни парк (највећи државни парк у Јужној Дакоти), Споменик Лудом Коњу и Мамутско налазиште у Хот Спрингсу, највећи светски истраживчки центар мамута.

Атракције у Северним брдима укључују Спирфиш кањон, историјски Дедвуд и мотоциклистички рели Стерџис, који се одржава сваког августа. Први рели одржан је 14. августа 1938. године, а на 75. релију 2015. године више од милион бајкера посетило је Блек Хилс. Националног споменика Девилс Тауер, смештен у вајоминшком Блек Хилсу, важна је атракција у близини и био је први национални споменик Сједињених Држава.

Геологија

Златно-кварцни грумен, пронађен у близини олова. Ширина грумена је око 1 цм.

Геологија Блек Хилса је комплексна. Терцијарна епизода градње планина одговорна је за подизање и тренутну топографију региона Црних брда. Ово уздизање обележило је вулканско деловање на северу Црних брда. Јужна Црна брда су карактерисана предкамбријским гранитом, пегматитом и метаморфним стенама које чине језгро целог уздизања Црних брда. Ово језгро је обрубљено седиментним стенама палеозоика, мезозоика и кенозоика. Стратиграфија Црних брда постављена је попут мете, будући да је овална купола, са прстеновима различитих врста стена који се удаљавају од центра.

Прекамбријум

Гранитно језгро Блек Хилса уздиже се на висину од 2.208 м на врху Црни лос.

„Биково око” ове мете назива се гранитно језгро. Гранит Црних брда постављен је магмом која је генерисана током Транс-Хадсонске орогенезе и садржи обиље пегматита. Језгро Црних брда датирано је на 1,8 милијарди година. Остали локализовани депозити датирани су око 2,2 до 2,8 милијарди година. Један од њих налази се на северним брдима. Он се назива гранит Френцуског потока, иако је преображен у гнајс. Други се зове комплекс Медвеђе планине, а налази се у западно-централном делу брда.

Угаона дискорданција између формације Дедвуд и преткамбријских стена испод ње, у близини Рапид Ситија.

СастаВ концентричног прстена око језгра је метаморфна зона. Све стене у овом прстену су веома старе, чак две милијарде година и више. Ова зона је веома сложена, испуњена многим разноликим врстама стена. Стене су првобитно биле седиментне, све док није дошло до судара између северноамеричког континента и терејна. Ова колизија, названа |Транс-Хадсонске орогенезом, проузроковала је да се првобитне стене преклопе и изврну у огроман планински ланац. Током милиона година, ове нагнуте стене, које су у многим подручјима нагнуте до 90 степени или више, еродирале су. Данас се виде докази о овој ерозији на Црним брдима, где се метаморфне стене завршавају угаоном дискорданцијом испод млађих седиментних слојева.

Палеозоик

Завршни слојеви Црних брда састоје се од седиментних стена. Најстарије леже на врху метаморфних слојева под знатно мањим углом. Ова стена названа Дедвуд формација углавном је пешчарна, и била је извор злата пронађеног у Дедвуд подручју. Изнад формације Дедвуд лежи формација Инглвуд и кречњак Пахасапа, који је извор више од 200 пећина пронађених на Црним брдима, укључујући Џул пећину и Винд пећину. Следећа је формација Минелуса која се састоји од веома променљивих пешчара и кречњака праћених шкриљевцем Опече и кречњаком Минекахта.

Мезозоик

Следећи стенски слој, Спирфиш формација, формира долину око брда која се назива Црвена долина, а често се назива и тркачком стазом. Углавном је то црвени шкриљевац са гипсаним наносима и окружује већи део Црних брда. Ови наноси од шкриљевца и гипса, као и оближњи кречњачки сегменти у Минекахти, користе се у производњи цемента у фабрици цемента у Рапид Ситију. Следећа је формација Санданс од шкриљаца и пешчара, на чијем су врху Морисон формација и пешчар Анкпапа.

Кенозоик

Литица Фалингрок у Мрачном кањону. Стена је палеозојске старости, али је покривена кенозојском шљунковитом терасом.

Претходни слојеви су постављени хоризонтално. Сви они се могу видети у узорцима језгра и бушотинама из најравнијих делова Велике равнице. Био је потребан период успона да их доведу на садашње топографске нивое у Црним брдима. Ово уздизање названо орогенеза Ларамида, започело је почетком кенозоика и оставило је низ магматских стена кроз северна брда изнад стена о којима је већ било речи. Ова линија се протеже од Бер Бјута на истоку до Ђавоље куле на западу. Докази о кенозојским вулканским ерупцијама, ако се то догодило, одавно су еродирани.

Црна брда такође имају 'покриваче' од шљунка који их покривају у областима које се називају педименти. Настали као водени путеви урезани у уздигнута брда, представљају некадашње локације данашњих река. Ови слојеви су углавном стари око 10.000 година или млађи, судећи по пронађеним артефактима и фосилима. Неколико места, углавном на високим надморским висинама, су старија, чак од 20 милиона година, према пронађеним фосилима камила и глодара. Пронађено је нешто шљунка, али углавном су ови старији слојеви еродирани.

Литература

• Зиеске, Сцотт (пролеће 1985). „Флy Фисхинг ин тхе Блацк Хиллс ца 1910” (ПДФ). Тхе Америцан Флy Фисхер. Манцхестер, ВТ: Америцан Мусеум оф Флy Фисхинг. 12 (2): 22—25. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2015-09-06. г. Приступљено 2014-11-19. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)
• Баркан, Елазар (2000). Тхе Гуилт оф Натионс: Реститутион анд Неготиатинг Хисторицал Ињустицес. Тхе Америцан Јоурнал оф Интернатионал Лаw. 95. Неw Yорк: Нортон. стр. 414. ИСБН 978-0-393-04886-5. ЈСТОР 2668527. дои:10.2307/2668527. 
• Лазарус, Едwард (1991). Блацк Хиллс/Wхите Јустице: Тхе Сиоуx Натион версус тхе Унитед Статес, 1775 то тхе Пресент. Неw Yорк: ХарперЦоллинс. стр. 492. ИСБН 978-0-8032-7987-2. 
• Wеинстеин, Аллен (2002). Тхе Сторy оф Америца: Фреедом анд Црисис Фром Сеттлемент то Суперпоwер. Неw Yорк: ДК Публисхинг Цо. стр. 688. ИСБН 978-0-7894-8903-6. ОЦЛЦ 50985159. 
• Остлер, Ј (2011). Тхе Лакотас анд тхе Блацк Хиллс : тхе струггле фор сацред гроунд. Пенгуин. ИСБН 978-0143119203. 
• Остлер, Јеффреy (јун 2011). Тхе Лакотас анд тхе Блацк Хиллс : тхе струггле фор сацред гроунд. Неw Yорк: Пенгуин. ИСБН 978-0-14-311920-3. ОЦЛЦ 681497358. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)
• Белл, Роберт А. (2018-02-10). „Тхе Форт Ларамие Треатy оф 1868 анд тхе Сиоуx: Ис тхе Унитед Статес Хоноринг тхе Агреементс ит Маде?”. Индигеноус Полицy Јоурнал (на језику: енглески). 28 (3). ИССН 2158-4168. 
• Капплер, Цхарлес Јосепх. Индиан аффаирс: Лаwс анд треатиес. 172. стр. (паге неедед). 
• Унитед Статес Цоурт оф Аппеалс, Еигхтх Цирцуит (1981). „650 Ф2д 140 Оглала Сиоуx Трибе оф Пине Ридге Индиан Ресерватион в. Унитед Статес”. Ф2д (650). ОпенЈурист.орг: 140. Приступљено 13. 6. 2010. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)
• Унитед Статес Цоурт оф Аппеалс, Еигхтх Цирцуит. „Тхе ОГЛАЛА СИОУX ТРИБЕ ОФ тхе ПИНЕ РИДГЕ ИНДИАН РЕСЕРВАТИОН, Аппеллант, в. ХОМЕСТАКЕ МИНИНГ ЦО., ет ал., Аппеллеес”. Публиц.ресоурце.орг. Архивирано из оригинала 2010-05-15. г. Приступљено 13. 6. 2010. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)<
• Еyанопопи: Тхе Хеарт оф тхе Сиоуx. Ирwиндале, Цалифорниа: Центре Цоммуницатионс. 1988. Архивирано из оригинала 4. 1. 2013. г. Приступљено 3. 12. 2012. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

• „Блацк Хиллс”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 3 (11 изд.). 1911. 
• Блек Хилс на сајту Curlie (језик: енглески)
• Black Hills National Forest
• An article about the land the people of Black Hills
• Official website of the Standing Rock Sioux Tribe
• The Lakota Country Times
• Akta Lakota Museum and Cultural Center Website
• National Park website: History of the Black Hills
• Official Website of the Crazy Horse Memorial