Блаженства
Блаженства (лат. beatitudes — благослови[1]) у хришћанској традицији означавају скупину благослова које је Исус изрекао у својој чувеној беседи на гори.
Исусови благослови су забележени у јеванђељима по Матеју и Луки, а неки се налазе и у неканонском Јеванђељу по Томи. Неки проучаваоци сматрају да Исусови благослови изворно потичу из претпостављеног Q документа и да је Лука задржао изреке ближе оригиналу, јер ту Исус благослови сиромашне и гладе, док их је Матеј спиритуализовао, говорећи о „сиромашнима духом“ и „гладнима правде“.[2]
У оба случаја, Исусови благослови представљају намерно извртање уобичајеног схватања „блаженства“, односно среће. Благослови прате једноставан образац: Исус именује групу људи за коју се обично сматра да је лишена благослова или неблагословена и проглашава их блаженим.
По Матеју
уредиЈеванђеље по Матеју даје најпотпунији списак благослова:
Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско;
Благо онима који плачу, јер ће се утешити;
Благо вама ако вас узсрамоте и успрогоне и рекну на вас свакојаке рђаве ријечи, мене ради.
Благо кроткима, јер ће наследити земљу;
Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити;
Благо милостивима, јер ће бити помиловани;
Благо онима који су чистог срца, јер ће Бога видети;
Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божји назвати;
Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско;
— Јеванђеље по Матеју, глава 5 (превод Вука Караџића)
По Луки
уредиЈеванђеље по Луки даје блаженства насупрот „претњама“:
Благо вама који сте сиромашни; јер је ваше царство Божије.Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити.
Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег. Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови.
Али тешко вама богати; јер сте већ примили утеху своју.Тешко вама сити сад; јер ћете огладнети.
Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажним пророцима очеви њихови.
Тешко вама који се смејете сад; јер ћете заплакати и заридати.
— Јеванђеље по Луки, глава 6:20-26 (превод Вука Караџића)
По Томи
уредиЈеванђеље по Томи даје неколико Исусових блаженстава разбацаних на различитим местима у тексту:
- Благо самотнима и изабранима, јер ви ћете наћи царство. Из њега сте дошли, и у њ ћете се вратити.[3]
- Благо сиромашнима, јер ваше је Царство небеско.[4]
- Благо ономе који је трпио, јер је пронашао живот.[5]
- Благо вама ако вас мрзе и прогоне. Гдје год вас гонили, неће пронаћи то мјесто.[6]
- Благо прогоњенима у својим срцима. Они су уистину препознали Оца.[7]
- Благо гладнима, јер ће се жељноме трбух напунити.[7]
Тумачења
уредиНеки од благослова имају своје паралеле у Старом завету, са којим је Исус био упознат. На пример, псалм 24:3–5 каже да ће Бог благословити оне чистих руку и безазлена срца, док псалм 37:11 каже да ће смерни наследити земљу. Иако је благослов кроткима веома цењен, чак и од неких нехришћана попут Гандија, неки критичари попут Ничеа га виде као израз хришћанске ропске моралности.[8]
Благослов миротворцима се традиционално тумачи као подршка мирољубивом понашању и пацифизму. Међутим, непацифисти сматрају да реч миротворци не означава пацифисте, већ људе који узрокују мир где је некада било сукоба. У том смислу овај благослов је Августину служио за оправдање праведног рата, доказујући да је рат који доноси већи мир оправдан. Обзиром да је у првом веку владао Паx Романа и да су ратови били веома ретки, неки проучаваоци сматрају да се миротворци односи на оне који мирно решавају спорове унутар заједнице.[9]
У јудаизму је благослов доживљаван истовремено као благодет и позив. Битно је напоменути да арамејска реч за благослов, „асхреи“ или „товахоун“, истовремено значи „благословен“ и „пробуди се“ или „устани“. Стога се Исусови благослови могу посматрати и као позив на акцију.
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ Харпер, Доуглас. „Беатитудес”. Онлине Етyмологy Дицтионарy. Приступљено 9. 9. 2008. Спољашња веза у
|wорк=(помоћ) - ^ "Беатитудес". Цросс, Ф. L., ед. Ин тхе Оxфорд дицтионарy оф тхе Цхристиан цхурцх. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. 2005
- ^ Јеванђеље по Томи, изрека 49.
- ^ Јеванђеље по Томи, изрека 54.
- ^ Јеванђеље по Томи, изрека 58.
- ^ Еванђеље по Томи, изрека 68.
- ^ а б Јеванђеље по Томи, изрека 69.
- ^ Ниетзсцхе, Фриедрицх (1887). Он тхе Генеалогy оф Моралс. ИСБН 9780679724629;. ИСБН 978-0-679-72462-9. Проверите вредност параметра
|исбн=: инвалид цхарацтер (помоћ). - ^ Цларке, Хоwард W (2003). Тхе Госпел оф Маттхеw анд итс Реадерс: А Хисторицал Интродуцтион то тхе Фирст Госпел. Блоомингтон: Индиана Университy Пресс. ИСБН 978-0-253-21600-7.
Литература
уреди- Ниетзсцхе, Фриедрицх (1887). Он тхе Генеалогy оф Моралс. ИСБН 9780679724629;. ИСБН 978-0-679-72462-9. Проверите вредност параметра
|исбн=: инвалид цхарацтер (помоћ). - Цларке, Хоwард W (2003). Тхе Госпел оф Маттхеw анд итс Реадерс: А Хисторицал Интродуцтион то тхе Фирст Госпел. Блоомингтон: Индиана Университy Пресс. ИСБН 978-0-253-21600-7.
