БСД
Беркли софтвер дистрибјушон (Би-Ес-Ди) био је оперативни систем заснован на Рисерч јуниксу, који је развио и дистрибуирао Компјутер системс рисерч груп (Си-Ес-Ар-Џи) на Универзитету Калифорније.[1][2] Данас се темин „Би-Ес-Ди” често односи на његове потомке, Фри БСД, Опен БСД, Нет БСД или Драгонфлај БСД.
 | |
| Програмер | Компјутер системс рисерч груп |
|---|---|
| Написан у | це |
| ОС породица | Јуникс |
| Радно стање | укинут |
| Изворни модел | првобитно доступног кода, касније отвореног кода |
| Прво издање | 1977. |
| Најновије издање | 4.4-лајт2 / 1995. |
| Доступан на | енглески |
| Платформе | ПДП-11, ВАКС, Интел 80386 |
| Тип кернела | монолитно |
| Кориснички простор | Би-Ес-Ди |
| Подразумевани КИ | Јуникс љуска |
| Лиценца | Би-Ес-Ди |
Би-Ес-Ди је првобитно назван Беркли јуникс зато што је био заснован на изворном коду оригиналног Јуникса развијеног у Беловим лабораторијама. Осамдесетих година прошлог века, Би-Ес-Ди је био широко прихваћен од стране продаваца радних станица у облику власничких јуникс варијанти као што су Ди-И-Си ултрикс и Сан мајкросистемс сан ОС због дозвољеног лиценцирања и блискости према многим оснивачима и инжењерима технолошке компаније.
Иако су ови власнички Би-Ес-Ди деривати у великој мери замењени деведесетих година од стране Јуникс Ес-Ви-Ар4 и Оу-Ес-Еф/1, каснија издања су обезбедила основу за неколико оперативних система отвореног кода, укључујући Фри БСД, Опен БСД, Нет БСД, Драгонфлај БСД, Дарвин и Тру ОС. Они су, пак, припојени власничким оперативним системима, укључујући Windows[3] и Еплов Mac OS и iOS.[4] Код из FreeBSD-а је такође коришћен за креирање оперативног система за PlayStation 5,[5] PlayStation 4,[6] PlayStation 3,[7] PlayStation Vita,[8] и Nintendo Switch.[9][10]
Историја
уреди
Најраније дистрибуције Јуникса из Белових лабораторија 1970-их укључивале су изворни код оперативног система, омогућавајући истраживачима на универзитетима да модификују и прошире Јуникс. Оперативни систем је стигао на Беркли 1974. године, на захтев професора информатике Боба Фабрија који је био у програмском комитету за Симпозијум о принципима оперативних система где је Јуникс први пут представљен. PDP-11/45 је купљен за покретање система, али из буџетских разлога, ова машина је дељена са групама за математику и статистику на Берклију, које су користиле RSTS, тако да је Јуникс радио на машини само осам сати дневно (понекад током дању, понекад и ноћу). Већи PDP-11/70 је био инсталиран на Берклију следеће године, користећи новац из пројекта базе података Ингрес.[11] Разумевање BSD-а захтева зарањање далеко у историју Јуникса, оперативног система који су први пут објавиле АТ&Т Белове лабораторије 1969. године. BSD је започео живот као варијанта Јуникса коју су програмери са Универзитета Калифорније у Берклију, на почетку предвођени Билом Џојем, почели да развијају крајем 1970-их.
У почетку, BSD није био клон Јуникса, чак ни његова суштински другачија верзија. Само је укључивао неке додатне функције, које су биле испреплетене са кодом у власништву АТ&Т-а.
Године 1975, Кен Томпсон је узео сабатикал из Бел лабораторија и дошао на Беркли као гостујући професор. Он је помогао је да се инсталира верзија 6 Јуникса и почео да ради на Паскал имплементацији за систем. Дипломирани студенти Чак Хејли и Бил Џој побољшали су Томпсонов Паскал и применили побољшани уређивач текста, ex.[11] Други универзитети су се заинтересовали за софтвер на Берклију, и тако је 1977. Џој почео да компајлира прву Беркли софтверску дистрибуцију (1BSD), која је објављена 9. марта 1978. године.[12] 1BSD је био додатак верзији 6 Јуникса, а не комплетан оперативни систем сам по себи. Послато је тридесетак примерака.[11]
Друга Беркели софтверска дистрибуција (2BSD), објављена у мају 1979. године,[13] је укључивала ажуриране верзије софтвера 1BSD, као и два нова Џојева програма који постоје на Јуникс системима до данас: vi уређивач текста (визуелна верзија програма ex) и Ц шкољка. Бил Џој је послао неких 75 копија 2BSD-а.[11]
Технологија
уредиБеркли сокети
уреди
Беркли јуникс је био први Јуникс који је садржао библиотеке које су подржавале стекове интернет протокола: Беркли сокете. Јуниксна имплементација IP претече, ARPAnet NCP, са FTP и Telnet клијентима, била је направљена на Универзитету у Илиноису 1975. године, и била је доступна на Берклију.[14][15] Међутим, мала количина меморије на PDP-11 условила је компликовани дизајн и узроковала проблеме у погледу перформансе.[16]
Дистрибуције
уредиДистрибуције Би-Ес-Дија данас у употреби (могуће их је набавити путем интернета):
- Фри БСД
- Драгонфлај БСД
- Фри ЗБИ (верзија која се извршава са оптичког диска)
- Пико БСД
- Трастед БСД
- Клоузд БСД
- Нет БСД
- Опен БСД
- Дарвин (језгро система Mac OS)
Референце
уреди- ^ „What is Berkeley Software Distribution (BSD)?”. Techopedia. Приступљено 2. 2. 2019.
- ^ „Why you should use a BSD style license for your Open Source Project”. The FreeBSD Project (на језику: енглески). BSD (Berkeley Standard Distribution). Приступљено 2021-08-03.
- ^ „Actually, Windows DOES use some BSD code”. Приступљено 24. 3. 2018.
- ^ „Apple Kernel Programming Guide: BSD Overview”. Приступљено 24. 3. 2018.
- ^ „Kernel”. PlayStation 5 Dev Wiki.
- ^ „Open Source Software used in PlayStation 4”. Архивирано из оригинала 12. 12. 2017. г. Приступљено 3. 10. 2019.
- ^ „Open Source Software used in PlayStation 3”. Архивирано из оригинала 11. 11. 2017. г. Приступљено 8. 12. 2022.
- ^ „Open Source Software used in PlayStation Vita”. Архивирано из оригинала 11. 11. 2017. г. Приступљено 8. 12. 2022.
- ^ „任天堂製品に関連するオープンソースソフトウェアのソースコード配布ページ｜サポート情報｜Nintendo”. www.nintendo.co.jp. Архивирано из оригинала 26. 7. 2020. г. Приступљено 2020-07-26.
- ^ Cao (2017-03-08). „Nintendo Switch runs FreeBSD”. FreeBSDNews.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 7. 2020. г. Приступљено 2020-07-26.
- ^ а б в г Salus, Peter H. (2005). „Chapter 7. BSD and the CSRG”. The Daemon, the Gnu and the Penguin. Groklaw. Архивирано из оригинала 14. 6. 2020. г. Приступљено 6. 9. 2017.
- ^ Salus (1994), p. 142
- ^ Toomey, Warren. „Details of the PUPS archives”. tuhs.org. The Unix Heritage Society. Архивирано из оригинала 9. 7. 2006. г. Приступљено 6. 10. 2010.
- ^ G. L. Chesson (1976). The network Unix system. Proc. 5th ACM Symp. on Operating Systems Principles.
- ^ RFC 681
- ^ Quarterman, John S.; Silberschatz, Abraham; Peterson, James L. (децембар 1985). „4.2BSD and 4.3BSD as examples of the Unix system”. Computing Surveys. 17 (4): 379—418. CiteSeerX 10.1.1.117.9743
. doi:10.1145/6041.6043.
Лиитература
уреди- Marshall K. McKusick, Keith Bostic, Michael J. Karels, John S. Quartermain (1996). The Design and Implementation of the 4.4BSD Operating System. ISBN 978-0-201-54979-9. . Addison Wesley.
- Marshall K. McKusick, George V. Neville-Neil (2004). The Design and Implementation of the FreeBSD Operating System. ISBN 978-0-201-70245-3. . Addison Wesley.
- Samuel J. Leffler, Marshall K. McKusick, Michael J. Karels, John S. Quarterman (1989). The Design and Implementation of the 4.3BSD UNIX Operating System. ISBN 978-0-201-06196-3. . Addison Wesley.
- McKusick, Marshall Kirk (1999). „Twenty Years of Berkeley Unix – From AT&T-Owned to Freely Redistributable”. Ур.: DiBona, Chris; Ockman, Sam; Stone, Mark. Open Sources: Voices from the Revolution. O'Reilly. ISBN 978-1-56592-582-3.
- Peter H. Salus (2008). The Daemon, the GNU & The Penguin. ISBN 978-0-9790342-3-7. . Reed Media Services.
- Peter H. Salus (1994). A Quarter Century of UNIX. ISBN 978-0-201-54777-1. . Addison Wesley.
- Peter H. Salus (1995). Casting the Net. ISBN 978-0-201-87674-1. . Addison-Wesley, March.
- Salus, Peter H. (2005). „Chapter 7. BSD and the CSRG”. The Daemon, the Gnu and the Penguin. Groklaw.
- Salus, Peter H. (1. 6. 1994). A Quarter Century of UNIX. Addison Wesley. стр. 142. ISBN 978-0-201-54777-1.
- Toomey, Warren. „Details of the PUPS archives”. tuhs.org. The Unix Heritage Society. Приступљено 6. 10. 2010.
- Shacklette, Mark (2004). „Unix Operating System”. The Internet Encyclopedia. Wiley. стр. 497. ISBN 9780471222019.
- Salus, Peter H. (2005). „Chapter 6. 1979”. The Daemon, the Gnu and the Penguin. Groklaw.
- „The Internet, Unix, BSD, and Linux”.
- „Index of /Archive/Distributions/UCB/2.11BSD/Patches”.
- Quarterman, John S.; Silberschatz, Abraham; Peterson, James L. (децембар 1985). „4.2BSD and 4.3BSD as examples of the Unix system”. Computing Surveys. 17 (4): 379—418. CiteSeerX 10.1.1.117.9743 . S2CID 5700897. doi:10.1145/6041.6043.
- McKusick, Marshall Kirk (јануар 1999). „Twenty Years of Berkeley Unix – From AT&T-Owned to Freely Redistributable”. Ур.: DiBona, Chris; Ockman, Sam; Stone, Mark. Open Sources: Voices from the Revolution (first изд.). O'Reilly. ISBN 978-1-56592-582-3.
- „Open Sources: Voices from the Open Source Revolution”. 29. 3. 1999.
- McKusick, M.K.; Karels, M.J.; Sklower, Keith; Fall, Kevin; Teitelbaum, Marc; Bostic, Keith (1989). „Current Research by The Computer Systems Research Group of Berkeley” (PDF). Proc. European Unix Users Group.
- Hibler, Mike (јул 1999). „HPBSD: Utah's 4.3bsd port for HP9000 series machines”. Приступљено 10. 2. 2014.
- Babcock, Charles (14. 8. 2006). „What's The Greatest Software Ever Written?”. InformationWeek. Архивирано из оригинала 21. 10. 2012. г. Приступљено 2009-01-20.
Спољашње везе
уреди
- BSD на сајту Curlie (језик: енглески)
- A timeline of BSD and Research UNIX
- UNIX History — History of UNIX and BSD using diagrams
- The Design and Implementation of the 4.4BSD Operating System
- The Unix Tree: Source code and manuals for old versions of Unix
- EuroBSDCon, an annual event in Europe in September, October or November, founded Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јун 2020) in 2001
- BSDCan, a conference in Ottawa, Ontario, Canada, held annually in May since 2004, in June since 2015
- AsiaBSDCon, a conference in Tokyo, held annually in March of each year, since 2007
- mdoc.su — short manual page URLs for FreeBSD, OpenBSD, NetBSD and DragonFly BSD, a web-service written in nginx
- BXR.SU — Super User's BSD Cross Reference, a userland and kernel source code search engine based on OpenGrok and nginx
