Аваскуларна некроза

Аваскуларна некроза, ( lat. necrosis aseptica ossium ), стерилна (асептична) некроза , исхемична некроза , је болест кости настала због привременог или трајног поремећаја у снабдевању крвљу подручја костију. Без крви, коштано ткиво умире а кости пропадају. Ако аваскуларна некроза обухвати и коштани део зглоба, то често доводи и до уништења зглобне површине костију (лат. Osteochondritis dissecans).[1]

Аваскуларна некроза
Некроза главе бутне кости
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностхирургија

Историја

уреди

Појам аваскуларне некрозе главе бутне кости постоји у ортопедској литератури дуги низ година, а први докази датирају са откривањем тога стања у египатским мумијама.

1794. James Russell из Единбурга први је описао симптоме болести, али у етиологији тих случаја преовладавала је инфекција.[2]

У 1888. Konig први описује некрозу у глави бутне кости код одрасле особе, без инфекције. Исте године Twynam уочава појаву некрозе појединих делова кости, која је значајно чешћа код кесонских радника и износи претпоставку да је она највероватније узрокована притиском гасова.

Механизам настанка

уреди

Механизми настанка аваскуларне некрозе су разноврсни,[3] али према наводима у бројној литератури, најчешће настаје као;

  • Последица трауме која доводи до ишчашења кука, супкапиталних или прелома врата бутне кости,[4]
  • Последица хроничне злоупотребе алкохола,[5]
  • Последица стања која су повезана са хроничном, дуготрајном терапијом кортикостроидним препаратима,[6][7]
  • Последица отпуштања велике количине тромбопластина у крв (трудноћа, малигне и неке запаљењске цревне болести).
  • Боравка у средини повишеног притиска ваздуха (код рониоца, кесонских радника итд), праћен декомпресионом болешћу[8].
  • Компликација лечења епифизиолизе проксималне епифизе бутне кости,
  • У склопу анемије српастих ћелија како код деце тако и код одраслих,
  • Последица васкуларне компресије, хипертензије, васцулитиса, тромбоза,[9]
  • Оштећења изазвана зрачењем,[10]
  • Удружена са реуматоидним артритом и лупусом
  • Спорадична идиопатске аваскуларне некрозе главе бутњаче која није последица трауме, нити се налазе у склопу неког од наведених стања.[11][12][13] Појава аваскуларне некрозе у периоду адолесценције, (од почетка пубертета па све до стицања пуне коштане зрелости) је ретка и прати је много нејасноћа и противречности, па како нема прави назив описује се под више синонима;
    • M. Perthes настао после дванаесте године,
    • Дисекантни остеохондритис главе бутне кости (M.Konig),
    • Субхондрални прелом главе бутне кости у адолесцената (Chandlerov прелом),
    • Продужена фаза M. Perthes,
    • Аваскуларна некроза главе бутне кости у другој деценији.[14]

Иако наведене промене могу утицати на било коју кост, а око 50% случајева показују вишеструке облике оштећења, аваскуларна некроза првенствено напада зглобове рамена, колена, и кукова.

Епидемиологија

уреди

Аваскуларна некрозе обично погађа људе између 30 и 50 година старости;[3] код око 10.000 до 20.000 људи у САД, сваке године јавља се аваскуларна некрозе кости у чему предњачи бутна кост.

Најчешћи узрок аваскуларне некрозе је траума. Нетрауматски облик болести чешће погађа мушкарце него жене.[3]

Аваскуларна некроза јавља се обострано на парним органима (кост, зглоб) у > 60% случајева.[3]

Инциденца адолесцентне (дечје) идиопатске аваскуларне некрозе главе бутне кости остаје непозната и тешко уочљива. Ипак, познато је да знатно чешће погађа децу мушког пола, у односу 4:1, као и да се учесталије јавља између тринаесте и шеснаесте године живота. До сада нису препознати евентуални предиспозициони типови адолесцената.[14]

Патоанатомија

уреди

У свом развоју авасцуларна некроза пролази кроз 5 фаза;

Фазе развоја аваскуларне некрозе[15]
Фазе болести Знаци болести
I фаза Недовољан прилив крви и стадијум некрозе
II фаза Фрагментација кости
III фаза Ресорпција кости и уломци из околног здравог ткива
IV фаза Реваскуларизација кости (фаза опоравка)
V фаза Појаве заосталих деформитета-артроза

Када су оштећена захватила малу површину кости, временом са успостављањем потпуне циркулација, долази до потпуног или делимичног опоравка кости. Процес опоравка је неефикасан кад је захваћена већа површина кости. У том случају, преовладава честа појава ломљења кости над формирањем нове кости а настаје и пропадање главе бутне кости (насатаје коксартроза).

Клиничка слика

уреди
 
Артроскопски приказ остеохондралног дефекта у зглобу колена

У раним фазама аваскуларне некрозе, пацијенти су без икаквих симптома. Како болест напредује, већина пацијената осећа болове у захваћеном зглобу-у почетку, само кад свом тежином оптерећују болешћу погођени део тела, а како болест напредује болови се јављају и у мировању. Болови се обично развијају постепено и упочетку су благи али могу бити и интензивни.

Ако аваскуларна некроза напредује, а кост и њена околина све више пропадају, болови се све више појачавају и постају неиздржљиви. Болови могу бити толико јаки да ограничавају пацијенту обим покрета у погођеном зглобу. У неким случајевима, посебно оним који се односе на зглоб кука, развија се остеоартритис који умањује радну способност и кретање болесника.

Времену између првих симптома и губитка функција, болешћу захваћених костију и зглобова, различите су за сваког пацијента, и обично су у распону од неколико месеци до више од годину дана.[16]

Дијагноза

уреди

Због недостатка објективних параметара обољења, болесници се понекад не схватају озбиљно а дијагноза се поставља са великим закашњењем. Код већине болесника у почетној фази, аваскуларне некрозе, постоји велика разлика између веродостојног клиничког налаза, са једне стране, и готово нормалних лабораторијских анализа и радиографије, са друге стране.

Након обављања комплетног физичког прегледа и правилно узете анамнезе (које здравствене пробле има болесник и колико дуго), лекарима је на располагању једна или више дијагностичких техника;[17][15]

Лабораторијске анализе

Анализе крви и мокраће стандардним методама имају за циљ да открију факторе ризика, као што су; српаста анемија, хиперкоагулација, хиперурикемија.

Ангиографија и флебографија -крвних судова;
Радиографија десне надлактице са тоталном аваскуларном некрозом његове главе, код жене старе 81 годину са дугогодишњим дијабетесом
Радиографија главе леве бутне кости са знацима аваскуларне некрозе код мушкарца старог 45 година са АИДС-ом.
Радиографија и радиоскопија

Ггарија и скопија рендгрн зрацима основна јер метода дијагнозе аваскуларне некрозе кости, и ако често касни и више месеци у односу на појаву субјективних тегоба. Зато се рендген дијагностика углавном користи у каснијој фази аваскуларне некрозе (праћење тока болести и резултата лечења). Ficat и Arlet су на основу нативних радиографија направили класификацију аваскуларне некрозе главе бутне кости.[18][17]

КЛАСИФИКАЦИЈА АВАСКУЛАРНЕ НЕКРОЗЕ ГЛАВЕ БУТНЕ КОСТИ, НА ОСНОВУ РАДИОГРАФСКОГ НАЛАЗА[17]
Степен промена Опис промена
0 Дијагноза се поставља Нуклеарном магнетном резонанцом

или Компјутеризованом томографијом. Радиографски налаз уредан.

I Почетна остеопороза, без видљиве склерозе
II Дифузна остеопороза и склероза.

Место инфаркције је ограничено коштаном реакцијом. Глава бутне кости сферична

III Знак „месечевог српа“ испод субхондралне кости, представља прелом.

Зглобни простор очуван

IV Колапс главе бутне кости, уз сужење зглобног простора
Магнетна резонантна томографија (MRT))

МРТ је врло добра метода за дијагностиковање аваскуларне некрозе. За разлику од рендгена, сцинтиграфије костију и CT (компјутеризована томографија), она открива хемијске промене у коштаној сржи и може показати аваскуларну некрозу у најранијим фазама болести. Осим тога, магнетна резонанца показује оболела подручја која још не изазивају било какве симптоме.[17]

Сцинтиграфија костију

Сцинтиграфија костију као дијагностичка метода у авскуларној некрози користи се најчешће у болесника који имају нормалне радиграфске налазе.

Изводи се тако што се специјална боја која је безопасан радиоактивни материјал, убризгава у захваћене кости, а затим се кост слика посебним камерама. Слика приказује јаче или мање обојена подручја здраве или оштећене кости.

Недостатак сцинтиграфије костију је тај што не открива аваскуларну некрозу у најранијим фазама.[17]

Компјутеризвана томографија (CT Scan)

CT scan је техника која пружа лекару тродимензионалну слику кости. Она такође показује „пресеке” кости у више нивоа, чинећи слику много јаснијом него X-зрачење и сцинтиграфија костију.

Неки лекари оспоравају корист овог теста за дијагностковање аваскуларне некрозе, јер дијагноза обично може бити донесена без CT scan. Међутим CT Scan може бити корисне у одређивању степена оштећења костију.[17]

Биопсија

Биопсија је хируршки поступак у којем се ткиво захваћен кости прегледава под микроскопом. Иако је биопсија одлучујући начин за дијагностиковање аваскуларне некрозе, она се ретко користи јер захтева операцију.[17]

Функционални тестови

Тстови, попут оних за мерење притиска унутар кости користите се као дијагностичка метода, када лекар сумња да пацијент има аваскуларну некрозу, упркос нормалним резултатима рендгена, сцинтиграфије костију и магнетне резонанце.

Ови тестови су врло осјетљиви на откривање повећаног притиска унутар кости, али захтевају операцију.[17]

Терапија

уреди

Лечење аваскуларне некрозе[3] је дуготрајан процес и спровода га специјалисти ортопедије и физиклане медицине и рехабилитације:

Рана терапија

уреди

У раној фази болести, лечење аваскуларне некрозе почиње са:

  • строгим мировањем или уз примену имобилизације (ортозама, ливеним гипсаним удлагама итд.),
  • масажом и другим физикалним процедурама,
  • применом лекова: а) за смањење масних материја (липида) који заједно са кортикостероидима утичу на отклањање поремећаја згрушавања крви и б) нестероидни антиреуматици и аналгетици у циљу смањења болова и
  • регулација телесне тежине (смањење),[17]
  • хипербарична оксигенотерапија[19]

Терапија у касној фази болести

уреди

У каснијој фази болести примењује се

Хируршкоортопедско лечење
  • уклањање костију и секвестара некротизиране хрскавице,
  • пресађивање очуване нетакнуте кости,
  • реконструкција коштанозглобних структура применом артродеза али по строгим индикацијама и
  • уградња ендопротезе (што је углавном прихватљиво за болеснике старије животне доби, јер значајно омета нормалан живот младих особа).
Хипербарична оксигенотерапија

Превенција

уреди

Како би умањили ризик од авскуларне некрозе потребно је спроводити следеће мере превенције;[3]

  • Кортикостероиде користити у терапији само када је то неопходно у што мањој дози и у што краћем времену, што је више могуће,
  • Да би се спријечила аваскуларна некроза узрокован декомпресионом болешћу (дyсбарисам), морају се поштовати прихваћена правила за декомпресију приликом роњења, или када се изводе радови у херметичким окружењима.
  • Прекомерна упорабе алкохола и пушења се не препоручује,
  • Различите лекове (нпр. инхибитори згрушавања, васодилатори, регулатори липида, дроге) и њихову употребу треба избегавати или ограничити код пацијената са високим ризиком.

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ (језик: енглески)Aseptic necrosis na MedicineNet.comПреузето: 15.мај 2009.
  2. ^ (језик: енглески) Dysbaric osteonecrosis, na medscape.com Preuzeto. 12.maj 2009.
  3. ^ а б в г д ђ (језик: енглески) The Merck Manual, 18th edition, chapter 38. pp. 311
  4. ^ Бакси, D.П. (1983). „Треатмент оф пост-трауматиц авасцулар нецросис оф тхе феморал хеад бy мултипле дриллинг анд мусцле-педицле боне графтинг. Прелиминарy репорт”. Ј Боне Јоинт Сург Бр. 65 (3): 268—73. .
  5. ^ Цхао, Y.C.; et al. (2003). „Инвестигатион оф алцохол метаболизинг ензyме генес ин Цхинесе алцохолицс wитх авасцулар нецросис оф хип јоинт, панцреатитис анд циррхосис оф тхе ливер”. Алцохол. 38 (5): 431—6. .
  6. ^ Јуерy, П. (2007). „Авасцулар нецросис афтер а стероид ињецтион”. ЦМАЈ. 176 (6): 814. ; аутхор реплy 814.
  7. ^ Рапаłа, К.; Wалцзак, П.; Трусзцзyńска, А. (2010). „Ортхопедиц диагностиц анд тхерапеутиц проблемс ин авасцулар постстероид нецросис оф фемур хеад ин тхе цоурсе ацуте лyмпхобластиц леукемиа--десцриптион оф 3 цасес”. Цхирургиа Нарзадоw Руцху I Ортопедиа Полска. 75 (2): 121—125. ПМИД 20695186. 
  8. ^ (језик: енглески) Дyсбариц остеонецросис, на медсцапе.цом[1] Преузето. 12.мај 2009.
  9. ^ Лароцхе, M (2002). „Интраоссеоус цирцулатион фром пхyсиологy то дисеасе”. Јоинт Боне Спине. 69 (3): 262—9. .
  10. ^ Даннеманн, C; et al. (2007). „Јаw остеонецросис релатед то биспхоспхонате тхерапy: а севере сецондарy дисордер”. Боне. 40 (4): 828—34. .
  11. ^ Јацобс, Б. (1978). „Епидемиологy оф трауматиц анд нонтрауматиц остеонецросис.”. Цлин Ортхоп. 130: 51—67. }-.
  12. ^ Mont M.A., Hungerford D.S. „Non-traumatic avascular necrosis of the femoral head”. J Bone Joint Surg Am. 77: 459—74. 1995. .,
  13. ^ -{Даy С, О.Р., Цхао Е, Рубин C, Аро Х, еинхорн Т, Боне ињурy, регенератион, анд репаир, ин Ортхопаедиц Басиц Сциенце, А.А.о.О. Сургеонс, Едитор. (2000). пп. 372–399.
  14. ^ а б Славковић С., Славковић Н. Адолесцентни кук. ЈП ПТТ Саобраћаја Србија, Београд, 2004.
  15. ^ а б (језик: бугарски) Асептичка некроза, на www. арсмедица.бг Преузето: 15.маја 2009.
  16. ^ (језик: енглески) Авасцулар нецросис, на www.артхросцопy.цом Архивирано на сајту Wаyбацк Мацхине (19. јун 2009) Преузето 14.мај 2009.
  17. ^ а б в г д ђ е ж з (језик: енглески) "Авасцулар Нецросис.", Wисцонсин, M.C.о. Преузето: 14. мај 2009.
  18. ^ Фицат, Р. П. (1985). „Идиопатхиц боне нецросис оф тхе феморал хеад. Еарлy диагносис анд треатмент”. Ј Боне Јоинт Сург Бр. 67 (1): 3—9. ПМИД 3155745. дои:10.1302/0301-620X.67Б1.3155745. .
  19. ^ Ориани Г, Маррони А, Wаттел Е, едиторс. Хандбоок он хyпербариц медицине. Берлин: Спрингер Верлаг; 1995.

Спољашње везе

уреди
Класификација
Спољашњи ресурси
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).