Ауторецептор
Ауторецептор је рецептор лоциран на мембрани пресинаптичке нервне ћелије и служи као део повратне петље у преносу сигнала. Он је сензитиван једино на неуротрансмитере или хормоне које отпушта неурон на чијој мембрани почива.
Канонички, пресинаптички неурон отпушта неуротрансмитер у синаптички расцеп, који детектују рецептори постсинаптичког неурона. Ауторецептори пресинаптичког неурона такође детектују тај неуротрансмитер и често функционишу као контрола унутрашњих ћелијских процеса. Они типично инхибирају даље отпуштање или синтезу неуротрансмитера. Отпуштање неуротрансмитера је регулисано негативном спрегом. Ауторецептори су обично Г протеин спрегнути рецептори (уместо трансмитером контролисаних јонских канала) и делују путем секундарних гласника.[1]
Ауторецептори могу да буду лоцирани било где на ћелијском телу: близо терминала на аксону, на соми, или на дендритима.[2]
На пример, норепинефрин отпуштен из симпатетичких неурона може да формира интеракцију са алфа-2А и алфа-2Ц рецепторима чиме се инхибира неурално отпуштање норепинефрина. Слично томе, ацетилхолин отпуштен са парасимпатетичких неурона може да активира мускаринске-2 и мускаринске-4 рецепторе и тиме инхибира неуронско отпуштање ацетилхолина. Још један типичан пример је β-адренергички ауторецептор у симпатетичком периферном нервном систему, који делује тако што повећава отпуштање трансмитера.[2]
Референце
уреди- ^ Беар, Цоннорс, Парадисо (2006). Неуросциенце: Еxплоринг тхе Браин (3рд изд.). стр. 119.
- ^ а б Сиегел ГЈ, Агранофф БW, Алберс РW,, ур. (1999). „Цатецхоламине Рецепторс”. Басиц Неуроцхемистрy: Молецулар, Целлулар анд Медицал Аспецтс. 6тх едитион. Липпинцотт-Равен.