Арсенитна киселина

Арсенитна киселина
Називи
	IUPAC назив Arsenitna kiselina
	Други називи Арсенитна киселина
Идентификација
CAS број	13464-58-9 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChEBI	ЦХЕБИ:49900 ;
ChemSpider	530 ;
DrugBank	ДБ04456 ;
PubChem C ID	545;
	SMILES O[As](O)O; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	H3AsO3
Моларна маса	125,94 g/mol
Агрегатно стање	Постоји само у воденом раствору
Опасности
Опасност у току рада	Токсична, корозивна
Сродна једињења
Сродна једињења	Арсенатна киселина
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Арсенитна киселина је неорганско једињење са формулом H₃AsO₃. Она је јавља у воденим растворима. Она није била издвојена као чист материјал.^[3]

Особине

As(OH)₃ је пирамидални молекул који садржи три хидроксилне групе везане за арсен. ¹H НМР спектар раствора арсенитне киселине потврђује симетрију молекула.^[4] У контрасту с тим, сродна фосфорна киселина H₃PO₃ углавном поприма структуру HPO(OH)₂. P(OH)₃ је мање заступљена компонента раствора. Различито понашање једињења As и P одражава тренд да су виша оксидациона стања стабилнија за код лакших елемената групе.^[5]

Реакције

Припрема As(OH)₃ се одвија путем споре хидролизе арсен триоксида у води. Додатак базе конвертује арсенитну киселину у арсенитне јоне [AsO(OH)₂]^-, [AsO₂(OH)]^2-, и [AsO₃]^3-. Прва pK_a вредност је 9.2. Реакције воденог арсеник триоксида су последица присуства арсенитне киселине и њених коњугованих база.

Токсикологија

Једињења арсеника су високо токсична и канцерогена. Анхидридна форма арсенитне киселине, арсеник триоксид, се користи као хербицид и пестицид.

Референце

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
^ Кинг, Р. Бруце "(ед.)" (1994). Енцyцлопедиа оф Инорганиц Цхемистрy. Цхицхестер: Јохн Wилеy & Сонс.
^ Андрáс Колозси; Андреа Лакатос; Гáбор Галбáцс; Андерс Øстергаард Мадсен; Ерик Ларсен & Бéла Гyурцсик (2008). „А пХ-Метриц, УВ, НМР, анд X-раy Црyсталлограпхиц Студy он Арсеноус Ацид Реацтинг wитх Дитхиоерyтхритол” (ПДФ). Инорг. Цхем. 47: 3832—3840. Архивирано из оригинала (ПДФ) 25. 04. 2012. г. Приступљено 18. 12. 2011.
^ Греенwоод, Н.Н.; А. Еарнсхаw (1997). Цхемистрy оф тхе Елементс. Оxфорд: Буттерwортх-Хеинеманн.

Спољашње везе

Токсичност арсеника Архивирано на сајту Wayback Machine (20. новембар 2016)

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.

[3] Кинг, Р. Бруце "(ед.)" (1994). Енцyцлопедиа оф Инорганиц Цхемистрy. Цхицхестер: Јохн Wилеy & Сонс.

[4] Андрáс Колозси; Андреа Лакатос; Гáбор Галбáцс; Андерс Øстергаард Мадсен; Ерик Ларсен & Бéла Гyурцсик (2008). „А пХ-Метриц, УВ, НМР, анд X-раy Црyсталлограпхиц Студy он Арсеноус Ацид Реацтинг wитх Дитхиоерyтхритол” (ПДФ). Инорг. Цхем. 47: 3832—3840. Архивирано из оригинала (ПДФ) 25. 04. 2012. г. Приступљено 18. 12. 2011.

[5] Греенwоод, Н.Н.; А. Еарнсхаw (1997). Цхемистрy оф тхе Елементс. Оxфорд: Буттерwортх-Хеинеманн.

[3]

[1]

[2]

[4]

[5]