Александар Равлић

Александар „Ацо“ Равлић (Босански Брод, 1929. — Ријека, 15. септембар 2005) био је босанскохерцеговачки новинар, фотограф и публициста. Највећи дио радног вијека провео је у Бањалуци.

Александар Равлић
Датум рођења1929.
Место рођењаБосански Брод
 Краљевина Југославија
Датум смрти(2005-09-15)15. септембар 2005.
Место смртиРијека
 Хрватска

Биографија

уреди

Рођен је 1929. године у Босанском Броду, а живот је провео у Бањалуци. До одласка у пензију 1990. године био је професионални новинар и дугогодишњи руководилац дописништва загребачкогВјесника“ из Бањалуке. Публицистиком је почео да се бави почетком 1950-их, од када истражује у првом реду бањалучку прошлост. Упоредо с тим је био запажен друштвени радник, посебно у спорту, у којему је обављао многобројне важне дужности у клубовима и савезима, те организационим одборима у Бањој Луци и Босанској крајини. Био је члан и више извршних одбора у Босни и Херцеговини и Југославији.[1][2] Иницијатор је изградње спортске дворане „Борик“.[3]

Аутор је бројних публикација о Бањалуци и њеној прошлости, махом већег формата, које цјеловито или издвојено третирају ову тему. (в. библиографију испод) Осим о Бањалуци, објавио је монографије и других мјеста: Лакташи (1971), Цазин-ФК Крајина (1983), Љетописи Цазин-Крајина (1984), Велика Кладуша (1987), Споменица „Крајине“ (1990), Колонија скулптура „Острожац“ (1990) и др. Значајно је објављивање његових радова у бројним коауторским публикацијама и зборницима радова. Судионик је више научних скупова. Равлић је такођер аутор више документарних изложби приређених у Цазину и Бањалуци.[4]

Уз свакодневни посао, истраживање прошлости и писање, Равлић се бавио и фотографијом. У публикацијама којима је аутор и бројним другим других аутора, објављено је више стотина његових црно-бијелих и колор снимака, док је много снимака објављено у дневницима „Вјесник“ и „Спортске новости“, односно недјељницима куће Вјесник. Равлићев колор снимак — „Карневал на Врбасу“, начињен под зидинама тврђаве Кастел, на Врбасу, је одабран за први туристички плакат Бањалуке, који се појавио у јулу 1979.[1][4]

Добитник је више значајних признања међу којима се истичу: Награда „Веселин Маслеша“ за област културе СО Бања Лука (1975), Плакета СО Цазин - најзначајније признање Цазина (1985), Награда за животно дјело Удружења спортских новинара Југославије (1983), Двадесетпетомајске награде СР БиХ (1981), затим двију плакета Спортских новости, Сребрне плакете Вјесника.[1][5]

Усљед ратних прилика Равлић је Бањалуку напустио 1994. године[6][1] и настанио се у Ријеци, гдје је живио до своје смрти.[1] Након напуштања Бањалуке, сарађивао је у публикацијама Хрватске матице исељеника и био уредник њеног зборника од 1994. до 1999. године.[7] Објавио је и више књига, међу којиме је посебно била запажена монографија о знаменитој, у протеклом рату порушеној бањолучкој џамији Ферхадији, те двије књиге „Бањолучких повијесних листића“.[8] Први пут после одласка, Равлић је град посјетио тајно 1998. године, јер је страховао због прича одређеног броја људи за које је био непожељан. Од тада до краја живота је долазио још само два пута. Преминуо је 2005. године у Ријеци.[1]

Изабрана бибилиографија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ Vidačković, Nikola (11. 1. 2015). „Istaknute istorijske ličnosti Banjaluke (XL): Aleksandar - Aco Ravlić”. Nezavisne novine. Pristupljeno 27. 11. 2017. 
  2. ^ Ravlić (2002). стр. 422.
  3. ^ „Dvorana za Dan grada”. Sportski centar Borik. 20. 4. 2017. Pristupljeno 27. 11. 2017. 
  4. ^ а б Ravlić (2002). стр. 422—423.
  5. ^ Ravlić (2002). стр. 423.
  6. ^ Ćosić (2000). стр. 77—79.
  7. ^ Šimurina—Šoufek, Diana (12. 2. 2016). „60 godina Matičina iseljeničkoga ljetopisa”. Hrvatska matica iseljenika. Pristupljeno 27. 11. 2017. 
  8. ^ „In memoriam: ALEKSANDER ACO RAVLIC (1929-2005)”. bhmedia.se. Pristupljeno 27. 11. 2017. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди