Аксон
Аксон представља продужетак цитоплазме живчане станице, а функција му је да одашиље формирани сигнал на следећу нервну ћелију или извршни орган.[1]
Аксони варирају у својој дужини од неколико центиметара до неколико десетака центиметара, а окружени су заштитном, изолирајућим омотачем, која се назива мијелински омотач. Тај омотач је белкасте боје и грађен је од ткива које садржи масноће и беланчевине, а омогућава брзо, равномерно и ефикасно преношење живчаних импулса дуж аксона.
Аксон започиње аксонским брежуљком што се наставља у почетни одсечак аксона, готово увек има побочне огранке, а завршава више или мање опсежним завршним разграњањем; појединачни огранак тог разграњања је пресинаптички аксонски завршетак што се завршава луковичастим проширењем, тзв. завршним чворићем.[2]
Завршна група разграњења аксона мође да обликује посебне перицелуларне сплетове, који попут корпи обавијају тела других неурона.
Референце
уреди- ^ Yау, КW (1976). „Рецептиве фиелдс, геометрy анд цондуцтион блоцк оф сенсорy неуронс ин тхе ЦНС оф тхе леецх”. Ј. Пхyсиол. Лонд. 263 (3): 513—538. ПМЦ 1307715
. ПМИД 1018277. дои:10.1113/јпхyсиол.1976.сп011643.
- ^ Цларк, БД; Голдберг, ЕМ; Рудy, Б (2009). „Елецтрогениц тунинг оф тхе аxон инитиал сегмент.”. Тхе Неуросциентист : а ревиеw јоурнал брингинг неуробиологy, неурологy анд псyцхиатрy. 15 (6): 651—68. ПМЦ 2951114 . ПМИД 20007821. дои:10.1177/1073858409341973.
