Агрономија
Агрономија (од грчке речи ἀγρός — поље и νόμος — закон) је наука и технологија о обради земље ради производње људске и сточне хране, горива, као и низа других производа.[1] Агрономија обухвата активности у областима биљне генетике, биљне физиологије, метеорологије, и науке о земљишту. Агрономија је примена комбинације наука, међу којима су биологија, хемија, економија, екологија, науке о Земљи, и генетика. Агрономија се поред производње хране бави развојем здравије хране, и управљањем утјецаја пољопривреде на околину.[2]
Агрономија се може поделити на више специјализованих области: ротација усева[3], иригација и дренажа, оплемењивање биља[4], физиологија биљака[5], плодност и класификација земљишта, контрола корова, контрола инсеката и штеточина[6].
Оплемењивање биљака
уредиОва област агрономије укључује селективно оплемењивање биљака за производњу најбољих усева за различите услове.[7] Оплемењивање биљака је повећало приносе усева и побољшало хранљиву вредност бројних усева, укључујући кукуруз, соју и пшеницу.[8] То је такође резултирало развојем нових врста биљака. На пример, хибридно зрно по имену тритикал произведено је укрштањем ражи и пшенице. Тритикал садржи више употребљивих протеина него раж или пшеница. Агрономија је такође била кључна за истраживање производње воћа и поврћа.[9] Поред тога, за развој травњака, коришћење оплемењивања биљака резултирало је смањењем потребе за уносом ђубрива и воде (захтевима), као и врстама травњака који показују повећану отпорност на болести.
Биотехнологија
уредиАгрономи користе биотехнологију да продуже и убрзају развој жељених карактеристика.[10] Биотехнологија је често лабораторијска активност која захтева теренско тестирање нових сорти усева које се развијају.[11][12]
Поред повећања приноса усева, агрономска биотехнологија се све више примењује за нове намене осим у исхрани.[13][14] На пример, семе уљарица се тренутно користи углавном за маргарин и друга уља за храну, али се може модификовати да производи масне киселине за детерџенте, заменска горива и петрохемикалије.
Наука о земљишту
уредиАгрономи проучавају одрживе начине да се земљиште учини продуктивнијим и профитабилнијим.[15] Они класификују земљишта и анализирају га како би утврдили да ли садржи хранљиве материје важне за раст биљака. Уобичајени анализирани макронутријенти укључују једињења азота, фосфора, калијума, калцијума, магнезијума и сумпора. Земљиште се такође процењује на неколико микронутријената, као што су цинк и бор. Проценат органске материје, пХ земљишта и капацитет задржавања хранљивих материја (капацитет измене катјона) тестирају се у регионалној лабораторији. Агрономи тумаче ове лабораторијске извештаје и дају препоруке за модификацију хранљивих материја у земљишту за оптималан раст биљака.[16]
Очување земљишта
уредиПоред тога, агрономи развијају методе за очување земљишта и смањење ефеката ерозије] ветром и водом. На пример, техника позната као контурно орање може се користити за спречавање ерозије земљишта и очување падавина. Истраживачи агрономије такође траже начине да ефикасније искористе земљиште за решавање других проблема. Такви проблеми укључују одлагање људског и животињског ђубрива, загађење воде и накупљање пестицида у земљишту, као и очување земљишта за будуће генерације, као што је спаљивање патока након производње усева. Технике газдовања пашњацима укључују пољопривреду без орања, садњу траве која везује земљиште дуж контура на стрмим падинама и коришћење контурних дренажа дубине до 1 метар.[17]
Агроекологија
уредиАгроекологија је управљање пољопривредним системима са нагласком на еколошку примену.[18] Ова тема је блиско повезана са радом на одрживој пољопривреди, органској пољопривреди и алтернативним системима исхране и развојем алтернативних система усева.
Теоретско моделовање
уредиТеоријска екологија производње је квантитативно проучавање раста усева.[19] Биљка се третира као нека врста биолошке фабрике, која прерађује светлост, угљен-диоксид, воду и хранљиве материје у производе који се могу жети. Главни параметри који се разматрају су температура, сунчева светлост, стајаћа биомаса усева, дистрибуција биљне производње и снабдевање хранљивим материјама и водом.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 14. ИСБН 86-331-2075-5.
- ^ What is agronomy Архивирано на сајту Wayback Machine (16. новембар 2017)
- ^ Powell, J.M., William, T.O. (1993). „An overview of mixed farming systems in sub-Saharan Africa”. Livestock and Sustainable Nutrient Cycling in Mixed Farming Systems of Sub-Saharan Africa: Proceedings of an International Conference, International Livestock Centre for Africa (ILCA). 2: 21—36.
- ^ Breeding Field Crops. 1995. Sleper and Poehlman. Page 3
- ^ Salisbury, Frank B. & Cleon W. Ross. Plant physiology (4th изд.). Belmont, California: Wadsworth Publishing. 1992. ISBN 978-0-534-15162-1.
- ^ Pesticides | US EPA
- ^ Хартунг, Франк; Сцхиеманн, Јоацхим (2014). „Прецисе плант бреединг усинг неw геноме едитинг тецхниqуес: оппортунитиес, сафетy анд регулатион ин тхе ЕУ”. Тхе Плант Јоурнал. 78 (5): 742—752. ПМИД 24330272. дои:10.1111/тпј.12413 .
- ^ Wиллy Х. Верхеyе, ур. (2010). „Плант Бреединг анд Генетицс”. Соилс, Плант Гроwтх анд Цроп Продуцтион Волуме I. Еолсс Публисхерс. стр. 185. ИСБН 978-1-84826-367-3.
- ^ Хаyес, Патрицк M.; Цастро, Ариел; Марqуез-Цедилло, Луис; Цореy, Анн; Хенсон, Цyнтхиа; Јонес, Берне L.; Клинг, Јеннифер; Матхер, Диане; Матус, Иван; Росси, Царлос; Сато, Казухиро (2003). „Генетиц диверситy фор qуантитативелy инхеритед агрономиц анд малтинг qуалитy траитс”. Ур.: Роланд вон Ботхмер; Тхео ван Хинтум; Хелмут Кнüпффер; Казухиро Сато. Диверситy ин Барлеy (Хордеум вулгаре). Амстердам Бостон: Елсевиер. стр. 201–226. ИСБН 978-0-444-50585-9. ИССН 0168-7972. ОЦЛЦ 162130976. дои:10.1016/С0168-7972(03)80012-9.
- ^ Георгетоwн Интернатионал Енвиронментал Лаw Ревиеw
- ^ „Биотецхнологy”. ИУПАЦ Голдбоок. 2014. дои:10.1351/голдбоок.Б00666.
- ^ Ерекy, Карл. (8. 6. 1919). Биотецхнологие дер Флеисцх-, Фетт-, унд Милцхерзеугунг им ландwиртсцхафтлицхен Гроссбетриебе: фüр натурwиссенсцхафтлицх гебилдете Ландwирте верфасст. П. Пареy — преко Хатхи Труст.
- ^ Биотецхнологy Архивирано 2012-11-07 на сајту Wayback Machine. Portal.acs.org. Retrieved on March 20, 2013.
- ^ „BIOTECHNOLOGY-PRINCIPLES & PROCESSES” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 7. 8. 2015. г. Приступљено 29. 12. 2014.
- ^ Doran, J., and T. Sims. Renewed vision for Earth Scientists “Sustaining Earth and its People - Translating Science into Practice. Geotimes, July: 5, 2002.
- ^ Hoeft, Robert G. (2000). Modern Corn and Soybean Production. MCSP Publications. стр. 107 to 171. ASIN B0006RLD8U.
- ^ Arya, R. L.; Arya, S.; Arya, Renu; Kumar, J. (2015-01-01). Fundamentals of Agriculture (ICAR-NET, JRF, SRF, CSIR-NET, UPSC & IFS) (на језику: енглески). Scientific Publishers. ISBN 978-93-86102-36-2.
- ^ „Iowa State University: Undergraduate Program - Agroecology”. Архивирано из оригинала 7. 10. 2008. г.
- ^ „Amthor JS (2010) From sunlight to phytomass: on the potential efficiency of converting solar radiation to phyto-energy. New Phytologist. 188: 939—959. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ)”. doi:10.1111/j.1469-8137.2010.03505.x/full.
Literatura
уреди- Wendy B. Murphy, Watts (1984). The Future World of Agriculture. Grolier. ISBN 978-0-7172-8142-8.
- Storia delle scienze agrarie by Antonio Saltini, 4 vols, Bologna 1984-89. ISBN 978-88-206-2412-5. ISBN 978-88-206-2413-2. ISBN 978-88-206-2414-9.. ISBN 88-206-2414-X.
- Ј. Бентон Јонес Јр (2002). Агрономиц Хандбоок: Манагемент оф Цропс, Соилс анд Тхеир Фертилитy (1. изд.). ЦРЦ Пресс. ИСБН 978-0-8493-0897-0.
- МцЦоуцх, С. (2004). „Диверсифyинг Селецтион ин Плант Бреединг”. ПЛОС Биол. 2 (10): е347. ПМЦ 521731 . ПМИД 15486582. дои:10.1371/јоурнал.пбио.0020347.
- Бриггс, Ф.Н. анд Кноwлес, П.Ф. 1967. Интродуцтион то Плант Бреединг. Реинхолд Публисхинг Цорпоратион, Неw Yорк.
- Цуррy, Хелен Анне (2016). Еволутион Маде то Ордер: Плант Бреединг анд Тецхнологицал Инноватион ин Тwентиетх-Центурy Америца. У оф Цхицаго Пресс.. x, 285 пп.
- Гептс, П. (2002). „А Цомпарисон бетwеен Цроп Доместицатион, Цлассицал Плант Бреединг, анд Генетиц Енгинееринг”. Цроп Сциенце. 42 (6): 1780—1790. дои:10.2135/цропсци2002.1780.
- Тхе Оригинс оф Агрицултуре анд Цроп Доместицатион – Тхе Харлан Сyмпосиум
- Сцхлегел, Ролф (2009). Енцyцлопедиц Дицтионарy оф Плант Бреединг. ИСБН 9781439802427. Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2013) 2нд ед. ISBN 9781439802427, ЦРЦ Пресс, Боца Ратон, ФЛ, УСА, пп. 584
- Сцхлегел, Ролф (2007). Цонцисе Енцyцлопедиа оф Цроп Импровемент: Институтионс, Персонс, Тхеориес, Метходс, анд Хисториес. ИСБН 9781560221463. ISBN 9781560221463, ЦРЦ Пресс, Боца Ратон, ФЛ, УСА, пп. 423
- Сцхлегел, Ролф (2014) Дицтионарy оф Плант Бреединг, 2нд ед., ISBN 978-1439802427, ЦРЦ Пресс, Боца Ратон, Таyлор & Францис Гроуп, Инц., Неw Yорк, УСА, пп. 584
- Сцхоутен, Хенк Ј.; Кренс, Франс А.; Јацобсен, Еверт (2006). „До цисгениц плантс wаррант лесс стрингент оверсигхт?”. Натуре Биотецхнологy. 24 (7): 753. ПМИД 16841052. С2ЦИД 8087798. дои:10.1038/нбт0706-753 .
- Сцхоутен, Хенк Ј.; Кренс, Франс А.; Јацобсен, Еверт (2006). „Цисгениц плантс аре симилар то традитионаллy бред плантс”. ЕМБО Репортс. 7 (8): 750—753. ПМЦ 1525145 . ПМИД 16880817. дои:10.1038/сј.ембор.7400769.
- Сун. „Фром индица анд јапоница сплиттинг ин цоммон wилд рице ДНА то тхе оригин анд еволутион оф Асиан цултиватед рице”. Агрицултурал Арцхаеологy. 1998: 21—29. Архивирано из оригинала 23. 02. 2005. г. Приступљено 28. 12. 2022.
- Тхро, А.M.; Спиллане, C. (1999) Биотецхнологy ассистед партиципаторy плант бреединг: Цомплемент ор цонтрадицтион? ЦГИАР Програм он Партиципаторy Ресеарцх анд Гендер Аналyсис, Wоркинг Доцумент Но.4, ЦИАТ: Цали. 150пп.
- Деппе, Царол (2000). Бреед Yоур Оwн Вегетабле Вариетиес. Цхелсеа Греен Публисхинг.
- Васцхетто, Луис M., ур. (2020). Цереал Геномицс. Метходс ин Молецулар Биологy (на језику: енглески). 2072. ИСБН 978-1-4939-9864-7. ИССН 1064-3745. С2ЦИД 82398463. дои:10.1007/978-1-4939-9865-4.
- Бавеyе, П.; Јацобсон, А.Р.; Аллаире, С.Е.; Тандарицх, Ј.П.; Брyант, Р.Б. (2006). „Wхитхер Гоес Соил Сциенце ин тхе Унитед Статес анд Цанада?”. Соил Сциенце. 171 (7): 501—518. С2ЦИД 97046751. дои:10.1097/01.сс.0000228032.26905.а9.
- ФАО-АГЛ, 2006, Соил Биодиверситy Портал: Цонсерватион анд Манагемент оф Соил Биодиверситy анд итс роле ин Сустаинабле Агрицултуре Урл ласт аццессед 2006-04-16
- Келлог, C.Е., 1961, А цхалленге то Америцан соил сциентистс: Он тхе оццасион оф тхе 25тх анниверсарy оф тхе Соил Сциенце Социетy оф Америца. Соил Сциенце Социетy оф Америца Процеедингс. 25 (6): 419—423. 1961. Недостаје или је празан параметар
|титле=
(помоћ), . - Профессионал Профилес - Агрицултурал анд Фоод Сциентистс (Соил Сциентистс) Урл ласт аццессед 2006-04-16
- УСДА-НРЦС Цареерс ин Соил Сциенце Урл ласт аццессед 2006-04-16
- Профессионал Профилес - Агрицултурал анд Фоод Сциентистс (Соил Сциентистс) Урл ласт аццессед 2006-04-16
Спољашње везе
уреди- Европско агрономско друштво
- Америчко агрономско друштво
- Плант Бреединг анд Геномицс еXтенсион Цоммунитy оф Працтице – едуцатион анд траининг материалс фор плант бреедерс анд аллиед профессионалс
- Плант Бреединг Упдатес
- Хyбридизатион оф Цроп Плантс – ларге працтицал референце он плант хyбридизатион
- Инфограпхy абоут тхе Хисторy оф Плант Бреединг Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јул 2010)
- Глоссарy оф плант бреединг терминологy бy тхе Опен Плант Бреединг Фоундатион Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јун 2010)
- Натионал Ассоциатион оф Плант Бреедерс (НАПБ)
- Тхе Глобал Партнерсхип Инитиативе фор Плант Бреединг Цапацитy Буилдинг – ГИПБ
- ФАО/ИАЕА Программе Мутант Вариетy Датабасе
- ФДА Статемент оф Полицy – Фоодс Деривед фром Неw Плант Вариетиес
- А Бреед Апарт: Тхе Плант Бреедер'с Гуиде то Превентинг Патентс тхроугх Дефенсиве Публицатион бy Цyднее V. Бенце & Емилy Ј. Спеигел, 2019