Комарац жуте грознице (лат. Aedes aegypti) је инсект из групе двокрилаца који се сматра главним узрочником за ширење зооноза попут арбовирусних и других инфективних болести (жута грозница, денга грозница, чикунгуја, зика грозница) по тропским подручјима, Африке, Аустралије, Јужне Америке и Ажије, а последњих деценија и у суптропским пределима света.[2]

Комарац жуте грознице
Одрасла јединка
Ларва
Научна класификација едит
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Артхропода
Класа: Инсецта
Ред: Диптера
Породица: Цулицидае
Род: Аедес
Подрод:
Врста:
А. аегyпти
Биномно име
Аедес аегyпти
Претпостављена глобална распрострањеност комарца жуте грознице (Aedes aegypti) 2015. године
(плаво=одсутан, црвено=присутан).
Синоними [1]
  • Culex aegypti Linnaeus in Hasselquist, 1762
  • Culex fasciatus Fabricius, 1805
  • Culex bancrofti Skuse, 1889
  • Mimetomyia pulcherrima Taylor, 1919

Порекло и дистрибуција

уреди

Египатски комарац који је пореклом из Африке, након климатских промена и других људских активности проширио се и на све тропске и суптропске регионе света, између 45˚Н и 35˚С географске ширине.[3]

Опште информације

уреди

Aedes aegipti је мали, тамно браон комарац са белим лирским ознакама и тракама на трупу. Мушки и женски одрасли комарци се хране нектаром биљака; међутим, женски комарци требају крв да би произвели јаја. Активни су током дана, а крвљу се хране угризом првенствено људи у затвореном простору.

Ови комарци могу користити природне локације или станишта (на пример дрвеће и биљке, баре и језера) и вештачке контејнере или посуде са водом за полагање јаја. Зато је за Аедес аегипти неуобичајено да живе у областима које немају водоводне систем.

Aedes aegipti не остају живи током зиме у фази јајета у хладнијим климаматским подручјима.

Станишта

Уобичајена станишта ларви овог комарца су посуде за вештачку или природну воду (посуде за складиштење воде, саксије за цвеће, одбачене гуме, плоче испод биљке у саксији, вазе за гробље, саксије за цвеће, канте, лименке, зачепљени олуци, украсне фонтане, бачве, посуде за воду за кућне љубимце, купке за птице, итд.) које су унутар или близу места гдје људи живе. Ова врста је такође пронађена у подземним резервоарима воде као и у отвореним или затвореним септичким јамама, одводним канале, бунарима и водомерима.

Животни циклус
 
Празне кошуљице ларви комараца

Aedes aegipti јаја полежу током дана у води која садржи органски материјал (нпр лишће које се распада, алге, итд.) посуда са широким отворима. Такође преферирају тамно обојене контејнере који се налазе у хладовини.

Око три дана након што се нахранио крвљу, комарац полаже своја јаја у контејнер са водом, одмах изнад водне линија. Јаја се полажу у периоду од неколико дана, и отпорна су на исушивање и могу преживети период од шест или више месеци.

Када киша накваси јаја или она доспеју воду, излежу се ларве, које се хране малим воденим организмима, алгама и честицама биљног и животињског материјала из посуде испуњене водом, и у развоју пролазе кроз прве три стадијума. Када је ларва стекла довољно енергије и величине у четвртом стадијуму развоја, активира се метаморфоза, транформација ларве у лутку. Лутке се не хране; оне само мењају у форми док не образују тело одраслог комарца. Затим, новоформирана одрасла јединка излази из воде након разбијања опне јајашца.

Цели животни циклус развоја комарца траје од 7 до 10 дана, на собној температури, што зависи од количине доступне хране.

Способност прилагођавања

уреди

Веома је тешко контролисати или елиминисати комараце жуте грознице из окружења јер имају добру адаптациону способност на околину која их чини веома отпорним, или способним да се брзо врате на почетну бројчаност популације — након поремећаја који су резултат природних феномена (нпр суше) или људских интервенција (нпр контролисаних мера заштите). 

Једна таква адаптациона способност комараца жуте грознице је та да његова јаја могуда да издрже исушивање (сушење) и да преживе без воде неколико месеци на унутрашњим зидовима контејнера (резервоара) за воду. На пример, ако бисмо елиминирали све личинке, лутке и одрасле комараце жуте грознице, одједном са неке локације, њена популација би се могла опоравити за две недеља након излегавања јаја киши или додавања воде у контејнере у којима су сачувана осуђена јаја.

Истраживања су показала да комарац жуте грознице непрестално реагује или се прилагођава промени животне средине. На пример, недавно је откривено да је Aedes aegypti био у стању да се подвргне незрелом развоју у оштећеним или отвореним септичким јамама у Порторику, што је резултирало производњом стотина или хиљада одраслих комараца по дану.

Уопштено речено, очекује се да ће контролисане интервенције човека променити просторну и временску дистрибуцију комараца жуте грознице, а можда и образац коришћења станишта, али Aedes aegypti највероватније неће никада биди сасвим истребљен. Зато у наредне активност треба укључити и ентомолошке студије које треба да људима пруже подршку у свим областима контроле комараца као вектора заразних болести.[4]

Извори

уреди
  1. ^ а б Евенхуис, Неал L.; Самуел M. Гон III (2007). „22. Фамилy Цулицидае” (ПДФ). Ур.: Неал L. Евенхуис. Цаталог оф тхе Диптера оф тхе Аустраласиан анд Оцеаниан Регионс. Бисхоп Мусеум. стр. 191—218. Приступљено 04. 02. 2012. 
  2. ^ Wевертон О. Диас, Мултиобјецтиве оптимизатион аппроацх фор цомбатинг Aedes aegypti усинг цхемицал анд биологицал алтернатед степ-сизе цонтрол., „Матхематицал Биосциенцес”, 2015.
  3. ^ Хутцхинс Р.M., Грзимек'с Анимал Лифе Енцyцлопедиа Сецонд Едитион Волуме 3 Инсецтс, 2003.
  4. ^ „Ентомологy & Ецологy У: Денгуа”. www.цдц.гов Паге ласт упдатед: Маy 31, 2018. Приступљено 30. 12. 2018. 

Спољашње везе

уреди