Adenovirus
Аденовируси су вируси из породице Adenoviridae. То су DNK вируси средње величине, са линеарном дволанчаном DNK и припадају I групи вируса. Сазревање и обликовање се одвија у једру ћелије домаћина. Између 4 и 5% свих респираторних болести је узроковано овим вирусима. Тип 3 узрокује акутну фарингокоњунктивалну грозницу код веће деце и одраслих. Акутна респираторна болест је најчешће узрокована типовима 4 и 7. Осим ових инфекција аденовируси могу узроковати вирусну упалу плућа, фоликуларну упалу коњунктиве ока и епидемијску упалу рожњаче и коњунктиве ока.[1]
Адено вирус | |
---|---|
Електронска микрографија две партикуле адено вируса | |
Класификација вируса | |
Гроуп: | I
|
Царство: | |
Породица: | Adenoviridae
|
родови | |
Начин преношења
уредиГлавни резервоар ових вируса је човек. Преносе се капљичним путем, директним контактом и фекооралним путем.
Патолошки (медицински) значај
уреди- Ексудативни фарингитис (вирусна ангина) - Код ове болести преовладава упала ждрела и тонзила (крајника), слично као код гнојне ангине. Разлика између вирусне и гнојне ангине, осим у узрочнику (у другом случају узрочник је бактерија), постоји и у клиничкој слици. Слузокожа ждрела је црвена али не јаркоцрвена као код гнојне ангине, ексудат није гнојав него слузав, а регионални лимфни чворови нису изразито болни. Осим тога, обично су код вирусне ангине изражени и други катарални симптоми (секрет из носа, упала коњунктиве ока итд.).
- Акутна респираторна болест (АРБ) - Акутну респираторну болест је понекад тешко разликовати од грипа. Болест се може ширити ваздухом, водом и директним контактом. АРБ се карактерише умором, температуром, грозницом и главобољом. Главна разлика је та што су катарални симптоми код акутне респираторне болести, уколико се појаве, присутни од самог почетка болести. Код типичне епидемије која је ограничена на укућане или вртић, болесници имају само повишену температуру и немају локалне симптоме, затим су ту особе с упалом ждрела, бронхитисом, па све до вирусне упале плућа. Могућ је и развој секундарне бактеријске инфекције али ипак ређе него код грипа.
- Фарингокоњунктивална грозница - Ова аденовирусна болест карактерише се тријасом температуре, фарингитисом и коњунктивитисом. Више од 50% болесника има све три компоненте болести, док остатак има једну или две. Коњунктивитис је у почетку обично једностран и може потрајати до две недеље, док се остали симптоми углавном повуку за седам дана.
- Акутни бронхиолитис - Болест деце до прве године живота. Отежано дисање (диспнеја), кашаљ, звиждање у грудима и продужени експиријум су главни симптоми који се обично јављају дан-два након симптома упале горњег респираторног тракта (секреција из носа). Респираторни поремећаји доводе до смањене концентрације кисеоника у крви и ткивима (хипоксија) и цијанозе, које ако дуже потрају могу довести до смрти.
- Акутни инфекциозни ларинготрахеобронхитис – Карактерише се упалом гркљана, душника и бронхија с излучивањем густог, жилавог и лепљивог секрета. Најчешће погађа децу до друге године живота, а дете ће болест теже подносити ако је млађе. Болест може почети нагло са повишеном температуром и симптомима крупа (кашаљ попут лавежа пса, стридорозно, отежано дисање и промуклост), или чешће након симптома упале горњег респираторног тракта. Због густог секрета у бронхијама, које дете не може искашљати, може доћи до хипоксије и цијанозе, упала или колапса делова плућа, а често може доћи и до угушења.
Дијагноза
уредиАденовируси се изолују из бриса назофаринкса, аспирата бронха, бриса коњунктиве, ректалног бриса, столице, урина, ликвора. Идентификују се директном детекцијом и серолошким тестовима: ELISA, RIH, RVK, имунфлоресценција, ИМ, ПЦР.
Лечење
уредиЛечење се заснива на мировању и примени лекова и средстава за ублажавање општих симптома (обарање повишене температуре, ублажавање болова, топли напици итд.) и средстава за смиривање катаралних симптома (капи за нос, средства за олакшавање искашљавања). Ипак клиничке манифестације као бронхиолитис и ларинготрахеобронхитис захтевају, у већини случајева, преглед и мишљење специјалисте и лечење у болници. Употреба антибиотика индикована је само у случајевима када је доказана бактеријска суперинфекција. У већини случајева опоравак је брз и без трајних последица, посебно код веће деце и одраслих. Бронхиолитис има смртност од испод 1% уколико се адекватно лечи. Ларинготрахеобронхитис је најтежа и најопаснија манифестација респираторних инфекција у деце, јер је смртност чак до 20%.
Референце
уреди- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 17. ИСБН 86-331-2075-5.