Шумско пиле

Шумско пиле
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Fungi
Тип:	Basidiomycota
Класа:	Agaricomycetes
Ред:	Polyporales
Породица:	Polyporaceae
Род:	Leatiporus
Врста:	L. sulfureus
Биномно име
	Leatiporus sulfureus; (Bull.) Murrill (1920)

Шумско пиле, жути хлеб, врбара или врбовача (лат. Leatiporus sulfureus) једна је од најпознатијих гљива на подручју Србије. У народу препозната као деликатес, врло често се сакупља са пролећа и јесени зарад коришћења у исхрани. Име је добила по светлој жутој боји и укусу налик на пилетину. Може се наћи широм Северне Америке и Европе. Више шешира облика шкољке ове врсте расту заједно на кори трулих и мртвих стабала или гранама листопадног дрвећа, правећи понекад необичне облике. Најчешће паразитира на врби (Salix), јови(Alnus), тополи (Populus), букви (Fagus), храсту (Quercus) и багрему (Robinia). Ретко се појављује и на четинарима попут бора (Pinus), ариша (Larix) и тисе (Taxus). Шумско пиле је сапрофит. Представља честу врсту. Бројније плодоноси током пролећа неголи с јесени. Најчешће достиже масу до 20 kg, а највећи примерак са невероватних 45 kg тежине забележен је у Хемпширу у Великој Британији октобра 1990. године.^[1]

Опис плодног тела

Плодна тела су многобројна, неправилног облика и грбаве површине величине од 10 до 40 cm и дебљине до 5 cm. Првобитно су у облику чворова, да би растом и ширењем тела постали готово спојени. Већином расту заједно, један изнад другог, водоравно из подлоге. Руб плодног тела је наборан и подељен у режњеве. Горња површина плодоносног тела је жута, ређе наранџаста или боје лимуна, глатка или сомотаста. Цевчице су врло кратке, дужине до 4 mm. Поре су ситне (3 до 5 комада по 1 mm), првобитно округле, а касније угласте. Кроз отворе пора излучују се росне капљице бледожуте боје. Месо плодног тела је дебело, мекано и сочно. Сазревањем губи жуту боју услед губитка воде постаје тврдо и крхко. Мирис је пријатан и сладуњав. Укус свеже гљиве је благо киселкаст.

Микроскопија

Споре шумског пилета варирају од елиптичног до јајастог облика, глатке, хијалине, неамилоидне. Величине су 5–8 x 4–5 µm.

Отисак спора

Отисак спора је светложуте боје.

Јестивост

Јестива врста, али је потребна термичка обрада. Углавном се конзумирају млади примерци. Иако већину људи изглед и укус подсећа на пилеће месо има и оних којима је укус ближи укусу крабе или рака. Осим људи многе дивље животиње конзумирају шумско пиле, попут срне или јелена.^[2]

Галерија

Laetiporus sulphureus
Шумско пиле
Шумско пиле

Сличне врсте

Морфолошки сличне шумском пилету су huroniensis и L. gilbertsonii.

Референце

^ Glenday, Craig: Guinness World Records 2009. Random House. 2009. ISBN 978-0-553-59256-6.
^ Rost, Amy (2007). Survival Wisdom & Know How: Everything You Need to Know to Thrive in the Wilderness. Black Dog Publishing. ISBN 978-1-57912-753-4. стр. 149.

Литература

Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Uzelac B. BGV Logic Beogad, 2009.
Mushrooms. Phillips R. Macmillan London, 2006
Koja je ovo gljiva? prepoznavanje, sakupljanje, upotreba.Flik M. Marso Beograd, 2010
Atlas gljiva. Giuseppe P. Prosvejta Zagreb, 1997
http://www.first-nature.com

Спољашње везе

http://bioras.petnica.rs/home.php Архивирано на сајту Wayback Machine (4. септембар 2017)
http://www.indexfungorum.org/

[1] Glenday, Craig: Guinness World Records 2009. Random House. 2009. ISBN 978-0-553-59256-6.

[2] Rost, Amy (2007). Survival Wisdom & Know How: Everything You Need to Know to Thrive in the Wilderness. Black Dog Publishing. ISBN 978-1-57912-753-4. стр. 149.

[1]

[2]