Црквена Водица

Црквена Водица
Црквена Водица;
	Црквена Водица
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Косовски
Општина	Обилић
Становништво
— 2011.	503
— густина	80/km2
Географске карактеристике
Координате	42° 40′ 24″ С; 21° 03′ 14″ И / 42.67333° С; 21.05389° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Црквена Водица Црквена Водица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	38212
Позивни број	+38138

Црквена Водица је насељено место у општини Обилић на Косову и Метохији. Налази се на левој обали реке Ситнице, у подножју Чичавице, на километар североисточно од угљенокопа „Косово“.

Црквена Водица се састоји из три насеља: Брдско, Старо Корито, Школа и Јанина Вода. Ранији назив села је био Црвена Водица. Под тим именом су у неколико махова уписани у Девички катастих од 1763 год. до 1780. године, Срби житељи села Црвене и Цареве Водице као дародавци манастира Девича. У селу постоје остаци старе цркве и старо српско гробље са каменим крстачама ранијег српског насеља. На гробљу је подигнута скромна зграда за давање подушја.^[1]^[2]

Основна школа

Паралелно са образовањем у Обилићу, развијало се школство и у околним селима. Црквена Водица, село надомак Обилића, имало је школу од 1931. године, али се, према причању мештана, настава у Црквеној Водици одвијала и раније, још од 1924. године, по приватним кућама. Први ђаци из овог села који су наставили школовање у Гимназији у Приштини били су Боривоје Митровић, Спира Милошевић, Павле Столић и Павле Ђорђевић. Настава се у Црквеној Водици одвијала у кући Стојка Столића, а затим у кући Јована Марковића, иначе тадашњег председника општине Косово Поље. Године 1928. почела је градња школске зграде, а завршена је 1931. Основну школу у Црквеној Водици похађали су ђаци из села Доброг Села, Лесковчића, Аде, Горњи Грабовац и засеока Јанине Воде.^[3]

Од 1999. године у селу се налази мултиетничка основна школа, која носи два назива, један на српском Основна школа „Доситеј Обрадовић“, а други на албанском језику „Фазли Грајћевци“, што преставља редак успешан пример суживота и толеранције. Наставно особље и деца користе исте просторије, а у подне се обавља примопредаја. Ради избегавања инцидената, на зидовима школе нису постављена никаква обележја.^[4]^[5]

Историја

Порекло становништва по родовима

Подаци о пореклу становништва из 1933. године.^[6]

Порекло

Перишанци или раније Метејчани, Перишановићи па Ђорђевић (Илић) (7 к., Ђурђиц). Досељени из Подгорице, док им је старина била у 14 веку у Призрену. Оснивач данашње Црквене Водице је Ђорђе Перишановић по коме и главна улица у Црквеној Водици носи његово име,а на основу одлуке СНВ Црквене Водице из Децмбра 2002 године.

Столићи или Пандури (7 к., Ђурђиц). Досељени из Црне Горе за Перишанцима као њихови рођаци.

Менићи (4 к., Св. Тома). Расељени старинци старе Црвене Водице. Вратили се из В. Рибара после Пандура.

Ивићи (5 к., Св. Ђорђе Алимпије) и Милошевићи (3 к., Св. Јован Крститељ), досељеници непознатог порекла.

Враганци (3 к., Св. Никола). Пресељени из Гатња као и Славкови у Чагловици, јер су један род.

Маџићи (2 к., Св. Никола). Старином су из Покаштице у Лабу, одакле су се доселили у Глободерицу (садашњи Обилић), па око 1870. прешли у Црквену Водицу.

Ристић (1 к., Св. Никола), „довеђеник“ (доведен као пасторак) непознатог порекла.

Марковић (1 к., Аранђеловдан). Дошао као „довеђеник“ око 1870. из Лапљег Села.

Маљоци (2 к., Св. Петка). Старином су из Сибовца, потом су живели у Лесковчићу и Јаниној Води. У Црквену Водицу пресељени 1905.

Терзићи (2 к., Св. Јован Златоусти). Пресељени из истоименог рода у Чагловици. Даљом су старином из Јавора код Пећи.

Антић (1 к., Св. Врачи). Из Ковачице (Копаоничка шаља) за доласка мухаџира прешао у Топлицу, у село Точане. У Црквену Водицу досељен 1927. као колониста.

Роми

Аламанчићи (3 к.). „Шетали“ свуда по Косову. У Црквену Водицу настањени око 1890.

Рамићи (3 к.). Пресељени из Липљана 1908.

Гуљани (2 к.). Пресељени из Лапљег Села 1908.

Алабански род

Паљој (4 к.), од фиса Бериша. Пресељен је из В. Рибара почетком 19. века, а даља старина му је непозната. Првобитно је имао своју земљу, па продао, те био чифчија као и сви доцнији досељеници. Појасеви у 1933. од пресељења: Бајрам, Исмет, Суља, Бајрам, Исмаил (50 година).

Председници

|1989-1993= Јовица Николић дипл.ел.инж - ГГ Демократска странка СПО
|1993-1996= Љубомир Митровић - СПС
|1996-1999= Трајко Јовић - СПС
|1999-5. октобар 1999= Велобор Стојановић СПС-Српска Народна Скупштина
|5. октобар 1999-2000= Бранко Ђорђевић - Кризни Штаб - СРС
|2000-2001= Јовица Николић дипл.ел.инж - Група Грађана Демократска странка Српско Национално Веће
|2001-2002= Драгиша Јовић дипл.ел.инж. - Демократска странка
|2002-2003= Ђорђевић Александар дипл.инж.руд. - Српско Национално Веће - ДСС
|2003-2008= Љубомир Ђорђевић економиста - Демократска Алтернатива
|2008-2010= Бранко Ђорђевић - СРС
|2010-2012= Добри Грујић економиста - Демократска странка
|2012-2016= Стевић Момчило економиста - СНС
|2016-2024= Зоран Ђорђевић дипл.економиста - СНС

Демографија

Популација (ист.): Црквена Водица
Година	1948	1953	1961	1971	1981	1991
Становништво	697	820	1037	1214	1510	1535

Еволуција становништва

Референце

^ Атанасије Јевтић, Задужбине Косова — Споменици и знамења српског народа, стр. 541, Богословски факултет-Београд
^ Вечерње новости: Нема живота у логорима, М. З. Р — П. В, 21. 2. 2008., Приступљено 9. 2. 2012.
^ књига Општина Обилићиздавач Скупштина Општине Обилић Милоша Обилић бб, Обилић 1998
^ Ало: 06. 12. 2012.^{[мртва веза]}, Приступљено 9. 2. 2013.
^ Телеграф: Школа толеранције — За Србе је Доситеј, а за Албанце Фазил, 7. 12. 2012., Приступљено 9. 2. 2013.
^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело. COBISS.SR 155363340

Литература

Урошевић, Атанасије (1965). Косово, насеља и порекло становништва. Београд: „Научно дело”. COBISS.SR 25064975

[1] Атанасије Јевтић, Задужбине Косова — Споменици и знамења српског народа, стр. 541, Богословски факултет-Београд

[2] Вечерње новости: Нема живота у логорима, М. З. Р — П. В, 21. 2. 2008., Приступљено 9. 2. 2012.

[3] књига Општина Обилићиздавач Скупштина Општине Обилић Милоша Обилић бб, Обилић 1998

[4] Ало: 06. 12. 2012.^{[мртва веза]}, Приступљено 9. 2. 2013.

[5] Телеграф: Школа толеранције — За Србе је Доситеј, а за Албанце Фазил, 7. 12. 2012., Приступљено 9. 2. 2013.

[Урошевић_Атанасије-Косово-6] Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело. COBISS.SR 155363340

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]